Analiza: Nad Zvezdom se ovako nije iživljavala ni Barselona sa Maradonom i Šusterom!

Samo ne pričajte o budžetu! Od jula 2015.godine i stradanja u kazahstanskim tundrama do prethodne košmarne noći protiv Sasuola Crvena zvezda nije napredovala ni za jotu. Bar kada je konačan evropski rezultat u pitanju, uz ogradu da aktuelna generacija ima malu šansu da napravi podvig na kvadrat i poništi prednost Sasuola... Ako se to ne desi biće to opet jedno veliko - ništa!

Fudbal 21.08.2016 | 22:30 Olimpijske igre su u modi, posebno svi detalji vezani za naše košarkaše. Možda je gruba, čak i neslana šala, ali posle stradanja srpskog šampiona u Ređo Emiliji vreme je da parafraziramo misao Miroslava Mute Nikolića: "Zvezdaši šta se čudite, sve je ovo normalno".

Od jula 2015.godine i stradanja u kazahstanskim tundrama do prethodne košmarne noći protiv Sasuola Crvena zvezda nije napredovala ni za jotu. Bar kada je konačan evropski rezultat u pitanju, uz ogradu da aktuelna generacija ima malu šansu da napravi podvig na kvadrat i poništi prednost Sasuola... Ako se to ne desi biće to opet jedno veliko - ništa! Tim kome je nedostajao gol da prođe Ludogorec i obezbedi Evropu do decembra za samo sedam dana pretvorio se u družinu kojoj nedostaje svetlosna godina da se muške pobije sa šestoplasiranim timom Serije A.

Midtjiland, Levski, Maribor, Dinamo iz Minska, Videoton... Samo su neki od klubova koji su iz društva nepovlašćenih uspeli da se katapulitiraju u grupnu fazu Liga Evrope. Crvenoj zvezdi se za sada nije desio taj pozitivni incident i uvek se kraj evropske priče u letnjim mesecima opravdavao time kako je Sasuolo dobar, kako je Kairat dobar, kako je Slovan iz Bratislave dobar. Ko god izbaci Crvenu zvezdu u očima rukovodioca bio je dobar i bogat, predstavljen kao sredina u ozbiljnom usponu.

Jeste donekle tako, ali pre će biti da su  bivši i sadašnji rukovodioci nekadašnjeg giganta sa Marakane snizili kriterijume do bolne tačke, do stadijuma gde se realnost pretvara u bezobrazluk. Pre deset godina Crvena zvezda je igrala sa Milanom u okviru kvalifikacija za Ligu šampiona. Strašan tim Rosonera porazio je crveno-bele na San Siru (1:0) međutim nije u tom meču bilo ni naznaka ponižavanja kao u četvrtak veče u Ređo Emiliji. Uz veliko poštovanje Sasuola, uigranog tima bez mnogo pojedinaca ekstra klase, taj Milan od pre deset godine bio je vasionski brod za četu u zeleno-crnim dresovima. Tada je javnost bila blago  nezadovoljna, razočarana činjenicom da tim  Dušana Bajevićanije uspeo da kazni kasni početak priprema gigantskih igrača kao što su Sedorf, Kaka, Kafu i Inzagi...

Nije bilo priča o budžetu i veličini Milana, jer je valjda aksiom Crvene zvezde da vredi onoliko koliko pokaže u duelima sa takvim klubovima. Iz toga proizilazi da ovakva Crvena zvezda ne vredi mnogo. Da ne budemo grubi i kažemo da ne vredi ništa na evropskom tlu. Posebno, jer je sebi dozvolila da navijači u 20. minutu sa mučninom u stomaku i u stanju besa prebacuju kanal, jer nisu mogli da svare da gledaju klasičnu igru mačke i miša, fudbalsku koridu u kojoj je Sasuolo bio toliko bezobrazan da pusti Crvenu zvezdu da umire polako.

Videćemo da li će taj bes držati navijače Crvene zvezde, ali stanje beznađa može da im pojača priča o velikom budžetu Ludogoreca i Sasuola. Jeste romantično poređenje, ali sedamdesetih godina Vladimir Petrović Pižon je tramvajem sa Liona došao pravo na Marakanu, a potom pred 100.000 hiljada ljudi gurao loptu kroz noge igračima Reala.

Bila je Crvena zvezda kroz čitavu istoriju siromašnija od evropskihh velikana, ali nikada nije dozvoljavala sebi da pogine bez ispaljenog metka. Ono što su radili Berardi, Dankan i Defrel mogli su sebi da priušte svojevremeno samo Bernd Šuster i Dijego Maradona. Da šmekerski demonstriraju dominaciju i iživljavaju se nad Crvenom zvezdom. Bilo je u novijoj istoriji sličnih poraza (Zenit, PSV, Aris), ali ne ovako upakovanih kao u Ređo Emiliju gde je pored oseke kvaliteta demonstrirana nemoć, odsutnost i letargija... A to sa budžetom i novcima nema baš nikakve veze.

Zvezdi je ostala još jedna šansa u revanšu. Rasplet se nazire, a evropski prosperitet najtrofejnijeg srpskog kluba - ne. Potegnuće se priče o neuspešnom projektu Zvezdana Terzića i ostalih članova Zvezdine vrhuške sa skupim timom načičkanim strancima koji su stigli prekasno. Biće tu i dobronamernih kritika, ukazivanja na činjenično stanje da Crvena zvezda osam meseci i tokom dva prelazna roka nije mogla da pronađe valjanog štopera. Ali biće više onih koji će se naslađivati još jednim evropskim krahom, jer pijavica željnih tuđih neuspeha je mnogo. Onih pravih zvezdaša  spremnih da se uhvate u koštac sa problemima je malo.

I zato možda Sasuolo treba da se iživljava nad Crvenom zvezdom kao nekad Maradona i Šuster...

Izvor: mozzartsport