Како странци у БиХ купују некретнине?

Закон о стварним правима из 2014. године увео је новину према којој странци као физичке особе могу постати власници некретнина и то по систему реципроцитета. Ипак, грађани из арапских земаља немају ту могућност, па некретнине углавном купују посредно.

Босна и Херцеговина 17.08.2016 | 14:55 Право куповине некретнина странцима у БиХ даје Закон о стварним правима који је усвојен на нивоу оба бх. ентитета и примјењује се од 2014. године.

Овим законом уведена је новина према којој су стране правне и физичке особе изједначене у погледу права на куповину некретнина са бх. држављанима, уз услов реципроцитета.

"Стране особе стичу право власништва над некретнином у Федерацији под условом реципроцитета, осим када се право стиче насљеђивањем, ако законом или међународним уговором није другачије одређено. Листу земаља с којима не постоји реципроцитет објављује Федерално министарство правде, уз претходно прибављено мишљење Министарства спољних послова Босне и Херцеговине, сваке године најкасније до 31. јануара", наводи се у члану 2. Закона о стварним правима ФБиХ.

Скоро идентична одредба присутна је и у Закону о стварним правима Републике Српске.

Појам реципроцитета подразумијева да странци у БиХ имају иста права која држава из које долазе гарантује грађанима БиХ. Систем реципроцитета сматра се правичним, јер у исти положај ставља странце и бх. држављане.

Закон је за странце прописао одређена ограничења у смислу да страна особа не може бити власник некретнине на подручју које је ради заштите интереса и сигурности ФБиХ и Републике Српске законом проглашено подручјем на којем стране особе не могу имати право власништва.

Министарства правде ФБиХ  и Републике Српске прописују листу земаља с којима БиХ има, односно нема реципроцитет у погледу куповине некретнина.

Листа коју је донијело Министарство правде ФБиХ још 2014. детаљно је прописала који странци у БиХ могу куповати некретнине и под којим условима, као и у којим земљама грађани БиХ могу куповати некретнине. Цијелу листу, са свим појашњенима, можете погледати овдје.

И док странци из скоро свих земаља Европе у БиХ некретнине могу куповати као физичке особе без већих потешкоћа, због непостојања реципроцитета грађани из арапских земаља још увијек немају ту могућност.

Адвокат Есад Хрвачић објашњава да држављани оних земаља чији грађани немају право као физичке особе куповати некретнине у БиХ то једино могу учинити отварањем правног субјекта који ће бити регистриран у БиХ.

"Као оснивачи фирми они уплаћују капитал и те њихове фирме онда купују некретнине, некретнина се књижи на фирму, а не на њих лично", каже Хрвачић.

Он објашњава да постоје двије врсте фирми које на овај начин купују некретнине у БиХ. У првом случају ради се о великим компанијама које праве већи број некретнина, па их потом изнајмљују другим особама, углавном са арапског подручја и то на дужи временски период, углавном на 99 година.

Друга врста су мале фирме које су и основане само ради куповине једне некретнине.

"Оно што је важно напоменути јесте да они не могу стећи право власништва над некретнинама, барем док се не промијени законски оквир", додаје Хрвачић.

У појединим случајевима, као што је то напримјер Кувајт, реципроцитета нема, јер те земље не желе да дозволе да бх. грађани имају право куповине некретнина. Међутим, и бх. грађани имају прилику преко оснивања компаније и на други посредан начин доћи до некретнине у овим земљама.

Нотари укључени у сумњиве радње

Хрвачић објашњава и како је дошло до одређених неправилности које истражује и СИПА:

"Појединци су у томе покушали изнаћи неко соломонско рјешење да би дошли до клијената, а у томе су учествовали и неки нотари. Код нотара се правио предуговор, а онда се тај предуговор биљежио у земљишним књигама, па се потом раскине предуговор. Онда се том неком клијенту покаже ЗК извадак гдје се види да је он уписан. Нотари који су закључивали те уговоре потпадају под кривичну одговорност, јер предуговор мора бит идентичан главном уговору".

Служба за послове са странцима и СИПА раније су потврдили да истражују евентуалне неправилности.

Према тренутним бх. законима, сматра Хрвачић, мала је вјероватноћа да дође до финансијских малверзација у смислу прања новца, јер су ти закони ригорозни.

Хрвачић додаје да сваки бх. грађанин има право своју некретнину продати ономе ко је жели купити, а држава је ту да уведе евентуална ограничења.

"Сада је питање да ли нама одговара нечији менталитет или не... Сматрам да су грађани арапских земаља овдје унијели огроман капитал. На нама је да направимо добре законе и законски оквир, да направимо добар начин контроле, уз убирање пореза и такса... Ми морамо реаговати добрим законима и прописима и увести потпуну контролу. Ако то урадимо, нема никаквог страха, БиХ може само остварити профит", закључује Хрвачић.

Извор: Пресс