Остале празне клупе на факултетима

На свим факултетима Универзитета у Источном Сарајеву 22. августа је пријем докумената за други уписни рок и на већини смјерова остало је непопуњено више стотина мјеста. Професори оцјењују да се већина бруцоша радије опредјељује за студирање у иностранству, јер тамо виде већу могућност за запослење, што се и ове године негативно одразило на уписну политику у Републици Српској.

Република Српска 16.08.2016 | 21:19 Генерално, никада лошији упис није био него ове године. То је карактеристика за све факултете Универзитета у Источном Сарајеву, оцјењује декан Факултета пословне економије у Бијељини проф. др Миладин Јовичић, гдје је од 140 планираних, за други уписни рок остало 70 слободних мјеста. Јовичић сматра да оим тога што је смањен број дјеце, није створена пословна клима у Републици Српској да млади имају визију да ће када заврше факултет наћи посао. Сад им је факултет дошао само као одгађање проблема запослења.

"Сваки трећи студент који дође да се упише пита како је отићи у Аустрију, Њемачку да тамо студирају, а то је сигуран знак да нема перспективе овдје. Ми смо сада при дну љествице у Европи. У БиХ само 24 одсто средњошколаца уписује факултет", истиче Јовичић.

Иако је евидентно да је велики број економиста на Бироу за запошљавање, проф. Јовичић указује да су економисти у односу на остала занимања много лакше долазили до посла. Међутим, додатни проблем је и тај што нису утврђени критеријуми квалитета наставе на факултетима.

"Само на подручју Бијељине имате 14 факултета са економским смјером, да ли је то потребно? Какав је ту квалитет, ту Бог сами зна. Не постоји мјерило квалитета", сматра Јовичић.

И на Пољопривредном факултету Одјељења у Бијељини остало је 51 слободно мјесто за упис, што је пола од предвиђене квоте. Проф. др Горан Перковић каже да су ипак задовољни, јер истиче да није битан квантитет, већ је битно добити квалитетног агронома.

"Оно што посебно морам истаћи је да на Бироу за запошљавање постоји минималан број незапослених агронома, већина их се запосли у струци, чак су поједини добили посао у Аустрији и Њемачкој", рекао је Перковић.

И док се биљежи пад уписа студената на већини факултета у Републици Српској, једини позитиван примјер су Медицински и Елетротехнички факултет гдје је примјетно веће интересовање, не због повећања посла у овој струци у Српској, већ прије свега што младима те професије отварају врата за одлазак у иностранство.



БН телевизија