Неиспуњене мјере из Економске политике

Влада Републике Српске испунила је само мали дио мјера које је предвидјела Економском политиком за ову годину, а она кључна – смањење пореза и доприноса које власт већ дуже вријеме обећава, очигледно неће бити испуњена, кажу привредници и економски аналитичари.

Република Српска 15.08.2016 | 08:46 Влада Републике Српске обећала је Економском политиком за ову годину смањење пореског оптерећења рада, редефинисање фунцкије Завода за запошљавање Српске, почетак процеса реиндустријализације у свим областима прерађивачке индустрије, приватизацију фирми у државном власништву, ограничавање рокова плаћања, унапређење рада контролних служби, реформу јавних предузећа, јане управе, здравственог сектора и многе друге.

Међутим, након доношења Акционог плана за реализацију Економске политике било је јасно да ће и ова година проћи без значајнијих реформи, с обзиром на то да је доношење кључних мјера предвиђено тек крајем трећег квартала или чак и у децембру.

Таква ситуација је, између осталог, са смањењем стопе пореза и доприноса. Иако привредници на овоме годинама инсистирају и иако им је Влада растерећење обећала, од тога у овој години по свему судећи неће бити ништа, посбено ако имамо у виду да је смањење пореских оптерећења Влада условила повећањем стопе ПДВ-а, за шта је потребна сагласност на нивоу БиХ и што за сада није у плану.

Шкребић: Не можемо сваке године писати исту економску политику

Предсједник Уније удружења послодаваца Републике Српске Драгутин Шкребић каже за ЦАПИТАЛ да због несагласности власти на нивоу Републике Српске и БиХ још увијек није дошло до смањења пореских оптерећења у Српској.

Он истиче да је очигледно да од смањења пореских оптерећења неће бити ништа, поготово имајући у виду чињеницу да је ово изборна година.

„Све то је остало на чекању, осим пореза на добит јер дивиденда више није опорезива, као ни и у ФБиХ. Све друге стопе су остале исте и сматрамо да су оне високе и да се морају свести на ниво прије кризе“, истакао је Шкребиић.

Додао је да ће пословна заједница прије доношења економске политике за 2017. годину поставити питање шта је са реализацијом старе.

„Не можемо сваке године писати исту економску политику коју нећемо реализовати. Морамо добити одговор на питање зашто се већ неколико година предвиђене мјере не испуњавају. Ми и немамо примједби на сам садржај документа, али је велики проблем што се оно што је написано у пракси не спроведе“, нагласио је Шкребић.

Најбитније мјере остављене за крај године

Портпарол Привредне коморе Републике Српске Владимир Благојевић истиче да ће се о реализацији Економске политике детаљније моћи говорити крајем године, с обзиром на то да су најкрупније мјере остављене баш за тај период. Ипак, ни он не очекује да ће у овој години доћи до смањења пореских стопа.

„Очигледно је да ове године неће доћи до смањења пореза и доприноса с обзиром на то да смо већ на прагу септембра и тешко је очекивати да ће се до краја2016. нешто десити по том питању. Ипак, можемо рећи да су се у току ове године осјетили ефекти законских измјена којима је, на нашу иницијативу, дошло до повећања неопорезивог дијела трошкова припремања топлог оброка у властитим ресторанима те укидања опорезивања дивиденде“, рекао је он.

Додао је да је израђен и регистар парафискалних намета у којем је побројано 346 непореских намета, али да је сада потребно да се уради анализа која би показала колики се приходи остваре на основу тих намета и како се тај новац троши те да се утврди њихова сврсисходност и укину они који немају оправдање.

„Огроман број парафискалних намета је кочница привредног раста и развоја“, нагласио је Благојевић.

Члан Удружења економиста Српске „СWОТ“ Предраг Дудуковић истиче да ниједна економска политика у посљедњих неколико година није остварена ни у најмањој мјери.

„Међутим, чини ми се да је у овој години, да ли због надолазећих избора или не, нешто урађено, а то је израда регистра парафискалних намета. То је јако битна ствар, али она сама по себи не доприноси боље пословном амбијенту, већ је добра полазна основа која показује колико је тешко пословати у Републици Српској“, истакао је Дудуковић.

Иако је Влада Републике Српске израду регистра парафискалних намета обећавала и у неколико посљедњих економских политика, он је донесен тек ове године и то под притиском Међунардоног монетарног фонда (ММФ) и Реформске агенде.

Дудаковић наглашава и да од оног што је најбитније, а односи се на смањење разних давања, како пореских тако и непореских, у овој години највјероватније неће ништа бити.

„Што се тиче регистра, тек сада треба да се види шта привредници плаћају и да ли се то може смањити. Када је у питању реформа јавне управе, која је оптерећена вишком радне снаге, мислим да ни то питање неће бити на дневном реду ове године, или бар не до избора. Самим тим у овој години не можемо очекивати било какво значањо побољшање пословног амбијента“, нагласио је Дудуковић.

(Цапитал)