ОИ - Анализа: (Не)достижни атлетски рекорди - хоће ли бити чуда у Рију?!

У атлетици просечна старост рекорда је 14 година у мушкој и 17 година у женској конкуренцији.

Остали спортови 14.08.2016 | 00:00 Светски рекорд Алмаз Ајане на 10.000 метара постављен првог дана атлетских такмичења на Олимпијским играма други је светски рекорд оборен у “краљици спортова“ у овој години. Пре ње, то је успела Американка Кендра Херисон у дисциплини 100 метара са препонама, која је такође срушила остварење старо више од 20 година. Она је 22. јула у Лондону временом од 12.20 секунди "скинула" са трона Бугарку Јорданку Донкову која је у давне 1988. истрчала деоницу за 12.21.

Тог дана, вест да је једна 23-годишњакиња оборила рекорд стар скоро три деценије, у други план је бацила сва спортска дешавања у том тренутку, од милионских фудбалских трансфера до припрема за Рио. За то су постојала два разлога. Први је то што она неће учествовати на 31. летњим олимпијским играма, док је други био чињеница да је то био први оборен атлетски рекорд у години, рачунајући само олимпијске дисциплине.

Ако узмемо у обзир то да светски рекорди не падају толико често на највећем спортском такмичењу, наступ 23-годишње Етиопљанке сигурно ће бити међу најбољима, ако не и најбољи, на овим Играма. Јер мало ко је очекивао да она може да се супростави олимпијској шампионки Тирунеш Дибаби и светској Вивијан Черијот, које су притом истрчале своје најбоље резултате.

У атлетици је просечна старост рекорда 14 година у мушкој, односно 17 година у женској конкуренцији. Поређења ради, у пливању ниједан светски и олимпијски рекорд није постављен пре 2008. године. Највеће број рекорда у базену оборен је на Светском првенству у Риму 2009. године. Тада је у "вечном граду" постављено 27 нових светских рекорда, а више од половине је и данас на снази.

Највеће "заслуге" за то припадају пливачким оделима која су позната и као "одела за обарање рекорда". После тог првенства, ФИНА је одлучила да убудуће такмичари не могу да их носе, а колико су она помагала видимо по актуелним резултатима на Олимпијским играма. У Рију је оборено шест светских рекорда (два у мушкој, четири у женској).

Код атлетичара најстарији је рекорд бацача диска Јиргена Шулта из 1986. године, а код атлетичарки резултат Чехиње Јармиле Кратохвилове из 1983, мада се многи резултати са краја осамдесетих налазе под велом сумње због сумње да су остварени уз помоћ допинга.

Не рачунајући резултате на ОИ у Лондону, од 2012. године оборено је чак пет (од 24) светских рекорда код мушкараца (маратон, брзо ходање на 20 и 50км, скок с мотком и десетобој). Нешто вредније од осталих јесте остварење Француза Реноа Лавиленија, који је 2014. године у Доњецку с мотком успео да прескочи 6.16м и тако сруши рекорд Сергеја Бубке из 1993. године.

Ако погледамо све најбоље резултате (изузимајући Бубку), резултати су малтене слични данас и пре 20 година. За разлику од Бубкиног, рекорд Хавијера Сотомајора у скоку увис из исте године и даље стоји нетакнут. До пре неколико година, прескочених 2.45 промотера овогодишњег промотера Београдског маратона чинило се недостижним. Но, с обзиром на то да ће у Рију скакати четворица активних скакача који "лете" изнад 2.40, постоји шанса да рекорд Кубанца буде угрожен.

Од укупно 11 тркачких дисциплина, само два рекорда нису постављена у 21. веку – рекорд Мајкла Џонсона 43.18 на 400 метара и резултат Хишама ел Геружа од 3:26,00 на 1500 метара.

У најбољих 50 резултата на 100 метара само је један из прошлог века, Мориса Грина из 1999. године, јасно је да су данашњи спринтери бржи од својих претходника.

На деоници од 400 метара ситуација је другачија – Џонсонов светски рекорд стар је 16 година, а међу 50 најбољих резултат већина датира из последњих десетак година 20. века. Појавом Ван Никерка (на СП 2015. у Пекингу истрчао четврто време свих времена) и Киранија Џејмса, постоји шанса да и Џонсонов рекорд из Севиље буде оборен у скорије време. Иста је ситуација и на 400 метара са препонама.

На средњим пругама последњих година доминирају Кенијци предвођени Давидом Рудишом, светским рекордером на 800 метара и власником шест од десет најбољих резултата свих времена.

Кенијци су претходно СП завршили као најуспешнија нација, а њихова држава улаже на десетине милиона у овај спорт, па можемо да претпоставимо ко ће доминирати у блиској будућности. Када је реч о маратону, 96 од 100 најбољи резултата остварили су Кенијци и Етиопљани и већина тих резултата постављана је у претходних пет година.

Судећи по свим резултатима, може се претпоставити да су данашњи атлетичари бржи и издржљивији од њихових колега пре две или три деценије. Изуетак су дисциплине на 400 и 1500 метара, где су светски рекорд и најбољи резултати постављени пре 2000. године. Не треба сметнути са ума да су данас тркачке стазе квалитетније, а спортска обућа неупоредиво лакша и удобнија него осамдесетих и деведесетих.

Резултат Мајка Пауела од 8.95 у скоку удаљ из 1991. и даље је недостижан за све генерације после. Други најбољи резултат власништво је Мајка Бимона, који је давне 1968. године удаљ скочио 8.90. Иако није светски рекордер, ова дисциплина припада Карлу Луису, једном од највећих спортиста свих времена – Американац је власник пет од десет најбољих резултата, а само један скок после 2000. налази се на тој листи. Од 50 најбољих остварења, чак 42 су остварена у крајем осамдесетих и почетком деведесетих.

Као што је споменуто, скок увис једина је дисциплина у којој можемо да видимо померање границе најбољег резултата. Највећу "старост" имају рекорди у бацачким дисциплинама (кугла, диск, копље и кладиво), сви су стари 20 и више године и вероватно ће бити нетакнути још неко време.

Рекорд који вероватно неће бити оборен никада јесте рекорд у бацању кугле – Ренди Барнс ју је 1990. године бацио 23 метара и 12 центиметара. Већина најбољих остварења у овој дисциплини датира са краја осамдесетих и деведесетих година.

Том рекорду у 21. веку најближи је био Американац Кевин Тот, који је 2003. бацио 22.67, пола метра мање од Барнса. Треба споменути да је неколико месеци након постављања рекорда, Барнс био суспендован због коришћења недозвољених средстава.

Слично као и у бацању кугле, и врхунац бацања кладива био је крајем осамдесетих и почетком деведесетих – од 50 најбољих резултата, 43 су из тог времена. Власник светског рекорда је Рус Јуриј Седик са хицом од 86.87. Њему припада шест од десет најбољих остварења у овој дисциплини. Када је реч о бацању диска, најбољи резултат дело је Јиргена Шулта из 1986. године. Немац је тада бацио 74.08.

Врхунац те дисциплине био је осамдесетих година, када су границу од 70 метара пребацивала неколицина атлетичара. Од атлетичара након 2000. треба споменути Герда Кантера, који је власник три од пет најбољих резултата.

Апсолутни господар у бацању копља јесте светски рекордер Јан Железни. Чех је 1996. године копље бацио 98.48 метара. Једини је успео да копље баци дуже од 94 метара. Има више хитаца дужих од 90 метара него сви остали бацачи заједно.

Ипак, на СП у Пекингу на велику позорницу ступио је Џулијус Јего. Кенијац је бацио копље 92.72 метара. То ништа не би било чудно, да овај 27-годишњак није почео да баца копље 2010. године, а технику је учио путем Ју туба?! С обзиром на то да је сада ангажовао професионалног тренера, рекорд Јана Железног делује достижно.

У женској конкуренцији већина светских рекорда (12 од 23) стоје из осамдесетих и деведесетих. Рекорди на 100 и 200 метара у власништву су Флоренс Грифит Џојнер. Њена остварења из 1988. тешко да ће икада моћи ко да надмаши. Поређења ради, следећи најбољи резултат на 100 метара лошији је за 25 стотинки, а на дуплој дужој деоници скоро пола секунде.

Такође, и рекорд (5.06) Јелене Исинбајеве у скоку са мотком биће недодирљив у блиској будућности. Пре Кендре Херисон и Алмаз Ајане, последњи светски рекорд оборила је Пољакиња Анита Влодарчик у бацању кладива првог дана августа 2015. године.

Када је реч о олимпијским рекордима, у мушкој конкуренцији половина (12) је оборена у Пекингу и Лондону, док код жена тај број износи десет. Од укупно 47 светских рекорда у обе дисциплине, само њих девет је оборена на ОИ (три у мушкој, шест у женској конкуренцији). Упоређивањем светских и олимпијских рекорда видимо да се атлетичари и атлетичарке показују се у најбољем светлу на највећем спортском такмичењу.

Надметања у “краљици спортова“ почела су 12. августа, а сви њени љубитељи се надају да ће у Рију видети обарање оних граница снова које делују (не)достижно.

Светски рекорди, мушкарци:

100 метара – 9,58 Јусеин Болт, Берлин 2009
200 метара – 19,19 Јусеин Болт, Берлин 2009
400 метара – 43,18 Мајкл Џонсон, Севиља 1993
800 метара – 1:40,19 Давид Рудиша, Лондон 2012
1500 метара – 3:26,00 Хишам ел Геруж, Рим 1998
5000 метара – 12:37,35 Кенениза Бекеле, Хенгело 2004
10000 метара – 26:17,53 Кенениза Бекеле, Брисел 2005
110 метара са препонама – 12.80 Ариес Мерит, 2012 Брисел
400 метара са препонама – 46,78 Кевин Јанг, 1992 Барселона
3000 стиплчез – 7:53,63 Саиф Шахин, Брисел 2004
штафета 4x100 метара – 36,84 Јамајка, Лондон 2012
штафета 4x400 метара – 2:54,29 САД, Севиља 1993
маратон – 2:02,57, Денис Кимето, Берлин 2014
20 км брзо ходање - 1:16,36 Јусуке Сузуки, Номи 2015
50 км брзо ходање – 3:32,33 Јохан Диниз, Цирих 2014
Скок увис – 2.45м Хавијер Сотомајор, Саламанка 1993
Скок с мотком – 6.16м Рено Лавилени, Доњецк 2014
Скок удаљ – 8.95м Мајк Пауел, Токио 1991
Троскок – 18.29м Џонатан Едвардс, Гетебург 1995
Кугла – 23.12м Ренди Барнс, Вествуд 1990
Диск – 74.08 м Јирген Шулт, Неубрандербуг 1986
Кладиво – 86.74 м Јуриј Седик, Штутгарт 1986
Копље – 98.18 м Јан Железни, Јена 1996
Десетобој – 9045 Ештон Итон, Пекинг 2015

Светски рекорди, жене:

100 м – 10,49 Флоренс Грифит Џојнер, Индијанаполис 1988
200 м – 21,34 Флоренс Грифит Џојнер, Сеул 1988
400 м – 47,60 Марита Кох, Канбера 1985
800 м – 1:53,28 Јармила Кратохвилова, Минхен 1993
1500 м – 3:50,07 Гензебе Дибаба, Фонтвил 2015
5000 м – 14:11,15 Тирунеш Дибаба, Осло 2008
10,000 м – 29:17,45 Алмаз Ајан, Рио 2016
4x100 м штафета – 41,37 ДДР, Канбера 1985
4x400 м штафета – 3:15,17 СССР, Сеул 1988
Маратон – 2:15:25 Пола Редклиф, Лондон 2003
20 км ходање – 1:25:41 Олимпијада Иванова, Хелсинки 2005
100 м препоне – 12,20 Кенда Харисон, Лондон 2016
400 м препоне – 52,34 Јулија Печонкина, Тула 2003
3000 м стипл – 8:58,81 Гулнара Самитова, Пекинг 2008
Скок увис – 2.09, Стефка Костадинова, Рим 1987
Скок с мотком – 5.05 м Јелена Исинбајева, Пекинг 2008
Скок удаљ – 7.52м Галина Чистјакова, Лењинград 1988
Троскок – 15.50м Инеса Кравец, Гетеборг 1995
Кугла – 22.63м Наталија Лисовскаја Москва 1987
Диска – 76.80м Габриеле Рајнш, Нојбранденбург 1988
Кладиво – 81.08м Анита Влодарчик, Владиславово 2015
Копље – 72.28м Барбора Шпотакова, Штутгарт 2008
Седмобој – 7291 поена Џеки Џојнер-Керси, Сеул 1988

Извор: Б92