Велика Обарска: Три куће са највише дјеце

У две куће Симића и у кући Тадића у Великој Обарској има деце за читаво село.

Република Српска 13.08.2016 | 15:31 Овом симпатичном констатацијом дочекује посетиоце педесетогодишњи Драган Симић из засеока Миљевићи у Великој Обарској који је са својом супругом Борком отхранио седморо деце, синове Милоша (25), Борка (20), Аћима (12) и Мирка (9), те ћерке Вукицу (24), Милицу (13) и Јовану (6).

У комшилуку, у кући Милета Тадића отхрањено је осморо деце, колико их има и Славко Симић, који живи пар стотима метара даље од ова два имања.

Немерљиво богатство

Деца су велико, немјерљиво богатство, каже Драган Симић, истичући да своју децу од малих ногу учи раду и поштењу.

"Од 2001. године живим на имању које нам је поклонио женин ујак, а пре тога живели смо на очевом имању, у засеоку Огорелица. Обрађујемо око седам хектара земље, сејемо купус, патлиџан, лубенице, паприку. Услужно косим траву, балирам сено, радим и друге послове на њиви и на имању" прича Драган, истичући да од детињства негује и љубав према коњима.

По својим коњима и фијакеру познат је широм Семберије, јер се појављивао на многим свадбама, крштењима и весељима, улепшавајући најрадосније тренутке многим младим брачним паровима, али и деци, јер је преобучен у Деда Мраза сваке године излазио на бијељински градски трг.

Своје коње и кочије изнајмљује за свадбе, крштења и друга породична славља. Тамо где се Драган са својим фијакером појави, претпоставка је да ће брак бити срећан и берићетан, да ће кућа бити пуна здраве и веселе деце, пише фактор.ба.

И Драганов син Борко исказује велико интересовање и љубав према коњима, те је у међувремену регистровао и Коњички клуб „Вранац“. Жеља му је, каже, да Бијељина у скорије време добије свој хиподром и да почне организовати коњичке трке.

Узајамна подршка

Борко се припрема за Олимпијаду у Невесињу, планира да учествује на Фијакеријади у Брчком, те на коњичким тркама у Градачцу крајем августа ове године.

Драганова супруга Борка каже да нису планирали колико ће деце имати. Све је то долазило, онако, само по себи. Уз узајамно поштовање, разумевање и пажњу, како каже, деца су се сама међусобно испомагала.

"Како је које дете одрастало и пристизало, тако су се и они укључивали у послове у кући и на њиви. Прискакали су ми, уколико треба причувати и припазити брата или сестру, ишли су са нама и на њиву и у шталу. Деца су, хвала Богу, здрава и послушна, а где кућа није тесна, ни чељад нису бесна" каже Борка Симић.

Најстарија ћерка Вукица живи у Аустрији и има двоје деце. Најмлађа Јована у септембру креће у први разред. Драганова и Боркина деца кажу да слушају родитеље, помажу им у кући и на њиви, а од родитеља добијају сву неопходну родитељску пажњу и љубав.

Извор: Фактор.ба