ОИ: Три нестварне приче из Рија...

Склони смо да нашим телевизијским коментаторима ловимо сваку грешку, критикујемо их за сваки лапсус, приговарамо кад су превише темпераменти или кад им темперамент фали, али не могу ни на замислим шта бисмо радили некоме од њих да је показао (не)познавање историје као коментатор венецуеланске државне ТВ током преноса такмичења у пливању.

Остали спортови 15.08.2016 | 23:45 ФЕЛПС У ХИТЛЕРОВОЈ НЕМАЧКОЈ

На почетку једне од трка у којој је учествовао Мајкл Фелпс тачно је рекао да је он једини такмичар који је у пливању освојио осам златних медаља (?!), а онда је уследила серија бисера која кружи интернетом као највећи хит досадашњег дела Игара.

Прво је рекао да је Фелпс тај подвиг остварио 1972. у Минхену, дакле 13 година пре него што се амерички пливач родио, али оно “најбоље” тек је следило. Пошто је, очито, бежао са часова историје, ако је уопште стигао до нивоа школовања у коме се учи светска историја, дотични коментатор је одвалио да је Фелпс тај подвиг направио у “Хитлеровој Немачкој”. Шлаг на торту био је додатак да је “фирер одбио да му преда медаљу”. Човек је негде чуо причу о Џесију Овенсу 1936. у Берлину и онда мало побркао лончиће...

Не зна се да ли ће “обавештени” колега наставити да сеје бисере из историје, али знам да би било који наш новинар који би изговорио толику количину глупости морао да остане у емиграцији. Рецимо у Венецуели.

“ТРИ ДЕБЕЉУЦЕ” ГА КОШТАЛЕ ПОСЛА

Игре су, симболично речено, однеле и први новинарску жртву: Ђузепе Таси, уредник “QС Qутодиано Спортиво”, који припада групи „Ресто ди Карлино“ из Болоње, отпуштен је због текста у коме се ругао италијанским репрезентативкама у стреличарству.

Наслов његовог коментара био је “Трио дебељуца био пред олимпијским чудом”. Те “дебељуце” су Гуендалина Сартори, Лусила Боари и Клаудиа Манда, четврте у екипној конкуренцији. Текст и још више наслов изазвали су полемику у Италији, толику да је директор публикације Андреа Монти морао да се извини спортисткињама назвавши њихову дуел са Тајваном за бронзу “белисима финал”. Најавио је моментално отпуштање Тасија.

Па после кажу лако је бити новинар... Заправо, најтачнија је давна изјава Боре Комада, некадашњег новинара “Новости” који је рекао:

- Има новинара и оних који раде у новинама!

АМЕРИ ВЕЋ ПОСВЕТИЛИ МЕДАЉУ

Амерички кошаркаши још нису освојили златну медаљу на Олимпијским играма, али већ знају коме ће да је посвете ако је освоје. Једном - новинару. Његово име је Крег Сејгер. Неко је написао да у америчком тиму више недостаје он него Леброн Џејмс или Стефен Кари. Крег је легендарни репортер компаније “Тарнер спортс” са вишедеценијским праћењем НБА утакмица. Осим као врстан репортер био је препознатљив по сакоима! Бирао је најдречавије могуће боје и увек био лако уочљив. Његова специјалност били су флеш-интервјуи на терену после меча. Нема играча са којим није разговарао.

Крегово одсуство у Рију изазвано је тешком болешћу. Од 2014. бори се са леукемијом. Лекари су му те 2014. дали до шест месеци живота, али он их је демантовао. И даље се бори, ових дана предстоји му трећа трансплантација кичмене мождине.

Целе САД прате његову борбу за живот, а одлука играча који су Рију да њему посвете медаљу сведочи о његовом угледу и популарности. Чак му је и “Спорт илустрејд”, када је објавио да је болестан, посветио насловну страну, увек резервисану за највеће спортске звезде.

И још један детаљ: Крег Сејгер је у на крају последње НБА сезоне испунио своју вишедеценијску жељу - радио је финале НБА. Његова матична кућа “ТНТ” никада није имала право преноса финалне серије тако да је Крег 34 године радио све осим финала. Ове године његова кућа му је дозволила “трансфер на један дан”, формално је “прешао” у ЕСПН и коментарисао једну утакмицу финала.

Сада из болнице прати турнир у Рију и чека “своју” златну медаљу коју су му обећали момци које је толико пута интервјуисао.

Људски, топло, емотивно. И поучно.

Извор: блиц.рс