Погледајте изглед нове Владе Србије

Србије је данас добила нову владу. Нова Влада Србије има 19 министара, од којих су троје без портфеља. Влада, укључујући и премијера Александра Вучића, има укупно 20 чланова. Изгласана је готово четири месеца после избора.

Србија 11.08.2016 | 22:45 Влада, у односу на претходну, на чијем је чалу такође био Вучић, има осам нових министара, међу којима је и шест нових лица. Ово су нови министри у кабинету Александра Вучића и њихове кратке биографије.

1. Александар Вучић, премијер



Рођен је 5. марта 1970. године у Београду. Завршио је Земунску гимназију 1988. године, а дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду 1994. године. Приступа Српској радикалној странци 1993. године. Именован је за директора спортско-пословног центра „Пинки“ у Земуну 1996. године.

За министра информисања у Влади националног јединства изабран је 1998. године. Са Томиславом Николићем оснива Српску напредну странку, а на оснивачкој конвенцији у октобру 2008. године изабран је за заменика председника странке.  Након општих парламентарних избора одржаних 2012. године преузима функцију министра одбране и првог потпредседника Владе Републике Србије задуженог за борбу против корупције и криминала.

После оставке Томислава Николића због избора за председника Србије на председничким изборима 2012. године постаје в.д. лидера Српске напредне странке 24. маја 2012. године. На Другом конгресу странке одржаном 29. септембра 2012. године једногласно је изабран за председника те странке. Обављао је функцију министра одбране од 27. јула 2012. године до реконструкције Владе Републике Србије 2. септембра 2013. године. Од септембра 2013. године задржава само функцију првог потпредседника Владе задуженог за борбу против корупције и криминала.

После избора одржаних 16. марта 2014. године изабран је за председника Владе Србије.

Ожењен, отац Данила и Милице.

2. Небојша Стефановић - потпредседник владе и министар унутрашњих послова



Рођен је 1976. године у Београду. Дипломирао је на Факултету за пословне студије. Звање магистра економских наука стекао је 2011, а доктора наука 2013. године на Мегатренд универзитету.

Био је одборник у Скупштини града Београда од 2004. до 2008. године.

На изборима 2007. године изабран је за народног посланика, а обављао је и дужност председника Одбора за трговину и туризам Скупштине Србије.

На изборима 2012. године изабран је за народног посланика у Скупштини Србије, као и за одборника у Скупштини града Београда.

На челу Скупштине Србије био је од јула 2012. године до избора новог сазива парламента у априлу 2014. године.

Обављао је функцију министра унутрашњих послова.

3. Зорана Михајловић - потпредседница владе и министар грађевине, саобраћаја и инфраструктуре



Рођена је 1970. године у Тузли. Основну и средњу школу завршила је у Београду, као ученик генерације. Дипломирала је и докторирала на Економском факултету у Београду. Ванредни је професор "Мегатренд" универзитета.

Десет година је радила у Електропривреди Србије (ЕПС), у Јавном предузећу за пренос електричне енергије "Електроисток" Београд.

У периоду од 2004. до 2006. године у Кабинету потпредседника Владе Републике Србије Мирољуба Лабуса обављала је функцију саветника за енергетику, шефа Одсека за енергетску и политику заштите животне средине, а од 2005. до 2006. године и шефа Кабинета. Била је члан Управног одбора ЕПС-а од 2004. до 2007. године. У Влади Републике Српске била је саветник за енергетику премијера Милорада Додика у периоду од 2009. до 2010. године.

Обављала је функцију министра енергетике, развоја и заштите животне средине у Влади Републике Србије од јула 2012. до априла 2014. године. У следећем мандату задужена за исти ресор који ће ис ада водити. Има једног сина.

4. Расим Љајић - потпредседник владе и министар трговине, туризма и телекомуникација



Рођен је 1964. у Новом Пазару. Медицински факултет завршио је у Сарајеву. У периоду од 1989. до 2000. године радио је као новинар за бројне дневне и периодичне листове на простору бивше СФРЈ.

Политиком се бави од 1990. године, када је изабран за генералног секретара СДА Санџака. После петооктобарских промена изабран је за министра за националне и етничке заједнице у Влади СРЈ. После потписивања Београдског споразума марта 2003. године изабран је за министра за људска и мањинска права у Савету министара СЦГ. Од септембра 2005. године до јула 2008. године био је председник Координационог тела за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа.

Био је министар рада и социјалне политике у Влади Републике Србије од 15. маја 2007. до јула 2008. године. Исту функцију обављао је и у Влади формираној у јулу 2008. године, као и након њене реконструкције у марту 2011. године до 2012. године.  Био је потпредседник Владе и министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација од 2012. до 2014. године. У претходном мандату водио исти ресор као и сада. Ожењен, отац двоје деце.

5. Душан Вујовић - министар финансија



Рођен је 1951. године у Пожаревцу. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Економском факултету у Београду. Постдокторске студије завршио је на америчком универзитету "Беркли". Радио је као асистент на Институту за међународну политику и привреду у Београду и као асистент на Економском факултету у Београду, а потом и као доцент и ванредни професор на том факултету.

Био је дугогодишњи сарадник Светске банке (СБ). Од 2011. године радио је као консултант Светске банке и УСАИД у области иновација, буџетске реформе и реформе јавног сектора. Обављао функцију министра привреде у Влади Републике Србије у периоду од 27. априла 2014. године до 4. августа 2014. године. У преходном сазиву водио исти ресор који ће и у новом мандату. Ожењен, отац двоје деце.

6. Горан Кнежевић - министар привреде



Министар привреде Горан Кнежевић је рођен 1957. године у Банатском Карловцу, 1982. је дипломирао на Економском факултету у Београду.

Радио је у Комбинату "Серво Михаљ" од 1990. до 2000. и био је генерални директор Серво Михаљ - Турста у Зрењанину. Изабран је 2004. за градоначелника и на тој функцији у Зрењанину је био у три мандата. Током његовог мандата је Зрењанин проглашен за Град будућности и најбоље место за инвестирање у Југоисточној Европи, а он за градоначелника са визијом.

Такође, обављао је функцију министра пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Србије од 2012. Од 2014. члан Одбора директора НИС-а.

Члан је Председништва СНС, више пута је биран за посланика у Скупштини Србије. Ожењен је и отац четворо деце.

7. Бранислав Недимовић - министар пољопривреде и заштите животне средине



Министар пољопривреде и заштите животне средине Бранислав Недимовић је рођен 1977. године у Сремској Митровици. Дипломирао је на Правом факултету у Новом Саду.

Изабран је за посланика у Народној скупштини Србије 2004. године и ту дужност је обављао до 2008. Градоначелник Сремске Митровице је био у два мандата од 2008. до 2016. године.

Члан је Председништва СНС од 2016. године. Ожењен, отац двоје деце.

8. Ивица Дачић - први потпредседник владе и министар спољних послова


Рођен је 1966. године у Призрену. Дипломирао је на Факултету политичких наука у Београду.

Обављао је функцију председника Посланичке групе у Народној скупштини Републике Србије и у Скупштини СРЈ. Савезни посланик у Већу грађана Савезне скупштине Савезне Републике Југославије од 1992. године. Народни посланик у Народној скупштини Републике Србије од 2004. године.

Био је министар за информисање у такозваној прелазној Влади Републике Србије од октобра 2000. до јануара 2001. године. Председник је Социјалистичке партије Србије од децембра 2006. године. Био је председник Кошаркашког клуба "Партизан" из Београда и потпредседник Југословенског олимпијског комитета.

Био је први потпредседник Владе-заменик председника Владе и министар унутрашњих послова од јула 2008. године до јула 2012. године. Обављао је функцију председника Владе и министра унутрашњих послова од јула 2012. до априла 2014. године. Ожењен, отац двоје деце.

9. Нела Кубуровић - министар правде



Министар правде је Нела Кубуровић, досадашња помоћница министра у сектору за правосуђе, са дугогодишњим стажом у том ресору.

Кубуровић је претходно у Министарству правде од 2008. године радила најпре као саветник за послове Високог савета правосуђа, а од априла 2009. године за пруžање стручне помоћи Високог савета судства и Дрžавном већу туžилаца. У августу 2009. године засновала је радни однос у Административној канцеларији ВСС као саветник у Сектору за нормативне послове, а у мају 2013. године распоређена је за на место начелника Одељења за статусна питања судија у Административној канцеларији ВСС.

За помоћника министра правде изабрана је 1. јула 2014. године. Рођена је у Сарајеву 1982, а основну школу Милан Ракић је завршила у Београду, а потом и X београдску гимназију. На Правном факултету Универзитета у Београду дипломирала је 2005. године, а потом је завршила последипломске студије на смеру за привредно право. Правосудни испит је полоžила сам у јулу 2008. године, а јавнобелеžнички испит у јуну 2014. године.

10. Ана Брнабић - министар државне управе и локалне самоуправе



Ана Брнабић је нова министарку државне управе и локалне самоуправе, а до сада је била председница управног одбора Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД).

Поседује МБА диплому из маркетинга са Хулл универзитета, Енглеска и више од девет година искуства на менаџерским позицијама на различитим пројектима међународног развоја, као и у Влади Србије.

Извршни је директор Пеxим фондације од њеног оснивања 2010, а поред тога, ангажована у компанији Цонтинентал Wинд Сербиа (ЦWС), где ради на реализацији инвестиције вредне 300 милиона евра у ветропарк у општини Ковин.

Један је од оснивача консултантске фирме Девелопмент Цонсултинг Гроуп (ДЦГ). Водила је Регионалну стручну групу за комуникације и ПР за Девелопмент Алтернативес Инц (ДАИ). Такође, радила је као експерт на УСАИД-овом програму реформе локалне самоуправе у Румунији.

11. Зоран Ђорђевић - министар одбране



Рођен је у Београду 1970. године. Мастер је економских наука у области Међународно банкарство и финансије. Завршио је Школу националне одбране – Високе студије безбедности и одбране. Професионално искуство стицао је на руководећим позицијама у области финансијског и извршног менаџмента у домаћим и међународним компанијама (Цомтраде, Кабел-X и друге).

Председник је Политичког савета за родну равноправност Владе Републике Србије и национални директор за наоружања. Обављао је дужност државног секретара Министарства одбране до 2016. године, а тај ресор ће и наставити да води.

Ожењен је, отац је сина и ћерке.

12. Александар Антић - министар рударства и енергетике



Рођен је 1969. године у Београду. По занимању је дипломирани економиста. Био је одборник у СО Звездара у два мандата (1992–1996) и три пута је биран за одборника СПС у Скупштини града Београда. Од 2004. до 2008. године обављао је функцију председника Одборничке групе СПС у Скупштини града Београда.

За председника Скупштине града Београда први пут је изабран у децембру 2008. године и ову функцију обављао је све до редовних избора за органе самоуправе у Београду у мају 2012. године. Поново је изабран за председника Скупштине града Београда у јуну 2012. године и ову функцију обавља до ступања на дужност министра.

Био је члан Управног одбора "Јат ервејза", а од 2008. године на челу је Скупштине привредног друштва „Јат техника”. Обављао је функцију министра саобраћаја у Влади Републике Србије од септембра 2013. до априла 2014. године. Председник је Градске организације СПС Београда и члан Председништва те странке. Отац једног сина.

13. Младен Шарћевић - министар просвете и науке



Нови министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић је генерални менаџер Образовног система "Руђер Бошковић". Гимназију "Руђер Бошковић" основао је 2003. године, затим и прву приватну основну школу истог имена, а пре неколико година и Предшколску установу "Руђер Бошковић", чиме је заокружен систем до академског образовања.

Завршио је Природно-математички факултет у Београду за три године, уз одобрење Научно-наставног већа због високог просека, а специјализовао је област "Заштита животне средине" на Центру за мултидисциплинарне студије Универзитета у Београду.

Радио је у школству као професор географије од 1979. године, био је директор ОШ "Никола Теска" у Раковици од 1991. године, а руководио је активом директора општине Раковица и града Беоргада у мандату од четири године.

14. Златибор Лончар - министар здравља



Рођен је 1971. године у Београду. Дипломирао је 1997. године на Медицинском факултету у Београду.

За директора Ургентног центра (УЦ) Клиничког центра Србије (КЦС) именован је 2012. године. Претходно је обављао функцију начелника Интензивне неге на одељењу Хирургије И Клинике за Ургентну хирургију УЦ КЦС.

Завршио је специјалистички курс из хепатобилијарне хирургије у болници "Хамерсмит" у Лондону 2001. године. У истој установи се усавршавао и током 2006. године.

Специјализацију из опште хирургије завршио је 2003. године. Тренутно завршава докторску дисертацију.

Током 2011. године завршио је специјалистички курс из трансплантационе хирургије јетре у Краљевском колеџу у Лондону. У претходм мандат на истој позицији, као и сада.

15. Александар Вулин - министар за рад и запошљавање



Рођен је 1972. године у Новом Саду. Завршио је Правни факултет у Крагујевцу.

Био је помоћник директора маркетинга у фирми „Супер прес“ од 2000. до 2002. године. Након тога, био је директор маркетинга у фирми „Цолор пресс“ од 2003. до 2007. године, а заменик генералног директора „Цолор медиа интернатионал“ од 2007. до 2012. године.

Био је одговорни уредник недељника „Печат“ и колумниста у више дневних и недељних листова.

За директора Канцеларије за Косово и Метохију изабран је у августу 2012. године. Ту функцију обављао је до септембра 2013. године, када је именован за министра без портфеља задуженог за Косово и Метохију. На тој функцији био је до априла 2014. године. Оснивач је Југословенске левице, коју је напустио 1998. године, када је вршио функцију заменика председника. Социјалистичкој партији Србије приступио је на Шестом конгресу и том приликом изабран је за члана Извршног одбора. Из СПС се повукао 2007. године и са академиком Михаилом Марковићем формирао је Покрет социјалиста, чији је и данас председник.

Ожењен, отац једног сина. У претходном сазиву на истој позицији као и сада.

16. Вања Удовчић - министар омладине и спорта



Рођен је 1982. године у Београду. Завршио је Факултет организационих наука, дипломирани је инжењер организационих наука. Капитен је ватерполо репрезентације Србије и један од најбољих ватерполиста света, који је за репрезентацију одиграо 284 утакмице и постигао 330 голова.

Са репрезентацијом је постигао следеће успехе: 2002. године бронзана медаља на Светском првенству, 2003. године златна на Европском и бронзана медаља на Светском првенству, 2004. године сребро на Олимпијским играма и сребро у Светској лиги, 2005. године златна медаља на Светском првенству и злато у Светској лиги, 2006. године злато на Европском првенству и злато у Светској лиги.

Такође, 2007. године освојио је злато у Светској лиги, 2008. године злато у Светској лиги, сребрну медаљу на Европском првенству и бронзу на Олимпијским играма, 2009. године бронзу у Светској лиги, злато на Међународним играма и злато на Светском првенству.

Злато у Светској лиги освојио је и 2010. године, као и злато на Светском купу и бронзу на Европском првенству, 2011. године био је освајач злата у Светској лиги и сребра на Светском првенству, 2012. године злата на Европском првенству и бронзе на Олимпијским играма, а 2013. године злата у Светској лиги.

Играо је у клубовима Партизан, Јадран, Посилипо, Про Реко, Младост, Раднички.

Обављао је функцију министра омладине и спорта у Влади Републике Србије од септембра 2013. до априла 2014. године. У преходном мандату на истој позицији.

17. Владан Вукосављевић - министар културе и информисања



Министар културе и информисања је Владан Вукосављевић.

Вукосављевић је 2013. године именован на функцију секретара за културу Града Београда.

Рођен у Београду 1962. године, где је учио у XИ гимназији и дипломирао на Правном факултету, а похађао је и последипломске студије "Међународни уговори у спољној трговини".

Радио је у спољној трговини, бавио се продајом некретнина, пружањем правних услуга и односима са јавношћу.

Од 2004. године је члан Крунског савета породице Карађорђевић, а био је и потпредседник Управног одбора Задужбине Милош Црњански.

Писао је текстове за "Правник", "Студент" и НИН, говори енглески и француски језик, за који је у гимназији добио нагарду Француске алијансе на европском конкурсу за најбољи шастав на француском језику, и који је учио у Паризу и Дижону, а служи се и немачким језиком (био стипендиста Гете института у Београду.

18. Јадранка Јоксимовић - министар без портфеља



Рођена је у Београду 1978. године. Дипломирала је на Факултету политичких наука у Београду 2002/03. на смеру Међународни односи, и завршила мастер студије на Факултету за економију и политичке науке на Универзитету „АЛФА“ у Београду 2011/12. године.

У Српској радикалној странци је од 2005. до 2007. године радила као сарадник Александра Вучића за међународне односе, као и у редакцији часописа „Велика Србија“. У мају 2012. године изабрана је за народног посланика у Народној скупштини Републике Србије са листе Српске напредне странке. Водила Одбор за контролу служби безбедности. Члан је ГО и Председништва Српске напредне странке. Обавља дужност интернационалног секретара Српске напредне странке. У претходном мандату на истој позицији.

19. Славица Ђукић Дејановић - министар без портфеља



Завршила је Медицински факултет у Београду, магистрирала и докторирала на истом факултету 1983. године, односно 1986. године.

Редовни је професор и шеф катедре за психијатрију Медицинског факултета у Крагујевцу. Главни је истраживач великог броја клиничких студија, научноистраживачких пројеката.

Члан јер Социјалистичке партије Србије од њеног оснивања 1990. године. У пет мандата била је посланик у парламенту,а од 2008 године до 2012. године била је председница Скупштине Србије.

Постаје вршилац дужности председника Србије када је Борис Тадић поднео оставку 2012. године, а од 2012. године до 2014. године била је министар здравља.

Данас је директор Клинике за психијатријске болести "Лаза Лазаревић".

20. Милан Кркобабић - министар без портфеља



Милан Кркобабић је један од оснивача Партије уједињених пензионера Србије - ПУПС за чијег је председника изабран 2014. године.

Кркобабић је гимназију и Економски факултет завршио у Београду, а радно и стручно искуство стицао је радећи на финансијским и банкарским пословима - од банкарског приправника до директора финансијске организације.

За заменика градоначелника Београда изабран је 2008. године и ту функцију је обављао до 2012. године, када је именован за директора ЈП ''Пошта Србије'' Београд.

Кркобабић је 2008, 2012 и 2014 биран за одборника Града Београда, а 2012, 2014. и 2016. био је биран за народног посланика и председника посланичке групе ПУПС-а у Скупштини Србије.

Ожењен је и има два сина.

Извор: Блиц