Милионска издвајања за награде љекарима

Објављујемо други дио приче о истраживању проведеном у 33 европске земље и први пут јавно објављеним подацима о томе са колико новца фармацеутска индустрија директно финансира љекаре. Овдашње фирме или негирају плаћања љекара или не одговарају на упите.

Регион 11.08.2016 | 12:40 Подаци објављени на иницијативу Европске федерације фармацеутске индустрије и националних удружења ЕФПИА свједоче о милионским износима спонзорстава фармацеутске индустрије.

Укупно 25 фармацеутских компанија које послују у Хрватској и које обезбјеђују 60 посто тамошњег тржишта лијекова, исплатиле су у 2015. години 105 милиона куна односно око 27 милиона марака здравственом сектору, од чега се 40 посто средстава односи на директно финансирање котизација, путних трошкова, смјештаја и других услуга здравствених радника.

У Хрватској су, као мјера јачања транспарентности пословања и јачања професионалног интегритета неки љекари пристали да им се објаве имена и износи које су примили од произвођача лијекова.

"Чак 97 посто грађана Хрватске подржава редовно учествовање љекара на стручним едукативним скуповима, а њих 89 посто подржава јавну објаву података о преносу вриједности," саопштава Удружење „Иновативна фармацеутска индустрија“ ИФИ из Хрватске.

Подаци о финансијским трансакцијама фармацеутске индустрије здравственом сектору објављени су и у сусједној Србији. Иницијативу је подржало и Министарство здравља.

"Основни мотив за објаву података је жеља да се увођењем већег нивоа транспарентности јавности омогући боље разумевање сложених и већ високо регулисаних односа између фармацеутске индустрије и здравствених радника и здравствених организација. Кроз боље разумевање подижемо легитимитет тих односа на виши ниво", кажу за Журнал из србијанског удружења произвођача лијекова Иновиа.

 Бенефити се мјере с људске стране

ЗАДА Пхармацеутицалс из Лукавца производи 53 лијека који се издају на љекарски рецепт. ЗАДА лијекови се налазе на есенцијалним листама у свих десет кантона Федерације. У прошлој години компанија је остварила 4,3 милиона марака промета.

"Донације ЗАДА Пхармацеутицалс усмјерене према здравственим установама односе се на набавку медицинскеопреме, реновирање и оспособљавање нових објеката, болница, амбуланти и претежно увијек су медијски пропраћене, а иинформације о истим се налазе на нашој wеб страници, из  чега се може лако донијети закључак о висини финансијскихсредстава која су донирана, уколико јавност занима та информација", наводи Амела Алибабић из ЗАДА Пхармацеутицалс.

Према доступним подацима, ЗАДА је током 2015. године донирала лијекове за 13 домова здравља - УКЦ Тузла, Поликлинику Мерхамет Мостар, Болницу Јајце и Завод за збрињавање ментално инвалидних лица Дрин Фојница - укупне вриједности 123.870 марака.

Исте године ЗАДА је финансирала реновирање и набавку опреме - телевизор, лаптом, пројектор, намјештај - за Едукацијски центар у Дому здравља Живинице, те финансијски помогла изградњу Дневне болнице и Лабораторија клиничких вјештина одјела за Инфектологију УКЦ Тузла. Подаци о вриједности ова два спонзорства нису наведени.

"Ми у ЗАДА Пхармацеутицалс не гледамо само у смјеру коју ћемо корист имати од донација и спонзорстава, гледамодоста шире и више са људске стране. Када знате да можете да помогнете некоме у остварењу његових циљева, када видите да сте једну жену усрећили што сте јој поклонили лијек који користи и за који тај мјесец неће морати одвојити новац одсвоје пензије", каже Алибабић.

 Подршка у складу са профитом

Амсал Пхармацеутицалс на упит Журнала одговара да уопште не пружају спонзорства здравственом сектору.

„Нажалост, Амсал Пхармацеутицалс до сада није био у прилици да ради у пуном капацитету, због тога што наши производи углавном и још увијек нису присутни на есенцијалним листама лијекова. Након двије године пословања проведеног у неуспјелим покушајима за уврштавањем наших производа на есенцијалне листе лијекова, тек сада налазимо своје мјесто на позитивним листама одређених кантона", кажу из Амсала и додају да у будућности имају намјеру да "подрже здравствене установе у БиХ у њиховом раду".

Амсал је у 2015. години остварио промет у вриједности 173.454 марака. Фармавита је, са 18,7 милиона марака промета у 2015. години трећи највећи произвођач лијекова у БиХ. Нису одговорили на питања Журнала, као ни Пхармамед.

Без контроле државе

Однос произвођача лијекова и љекара регулисан је Законом о лијековима и медицинским средствима и Правилником о начину оглашавања лијекова и медицинских средстава. Надзор над оглашавањем лијекова стручној јавности треба да врши фармацеутски инспектор Агенције.

"С обзиром да су у Агенцији само три фармацеутска инспектора, чија је надлежност комплетна производња и промет лијекова и медицинских средстава у БиХ, за сада није вршен инспекцијски преглед оглашавања лијекова и медицинских средстава према стручној јавности", каже за Журнал Тијана Спасојевић-Дошен, шеф одсјека за Информисање о лијековима и медицинским средствима Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ и додаје да је пријава за нерегуларно оглашавање било: Свакако, увијек се дешава да носиоци дозвола једни друге пријављују када је у питању нерегуларно оглашавање лијекова, и у тим случајевима Агенција је до сада реаговала на начин да опомене носиоце дозволе. Налагање оваквих корективних мјера сваки пут је имало за резултат кориговање оглашавања на начин да буде у складу са Законом и Правилником.

Европску праксу поздрављају.

"Свака транспарентност у раду је увијек добродошла и ово што се сада дешава у ЕУ, по овом питању, сигурно ће се десити и у БиХ једног дана. Међутим, треба имати на уму на ком степену развоја је наше друштво уопште, те да и по неким другим питањима када је транспарентност у раду у питању, ЕУ је далеко испред нас", оцјењује Дошен – Спасојевић.

На истом фону је и Љекарска комора Кантона Сарајево.

"Ми ћемо себе морати приморати да имамо најчистији однос са фармацеутиком, то је један од задатака Коморе. У БиХ све дође касније, и телевизор и мобилни телефон, па и стандарди понашања", каже Фахрудин Куленовић, предсједник Љекарске коморе Кантона Сарајево.

А стандарди понашања и транспарентности произвођача лијекова чланица ЕФПИА су јасни. Кажу, ријеч је о цивилизацијском домету и пракси која је нарочито пожељна у земљама чији се јавни здравствени систем суочава с великим изазовима - финансијским, организационим и функционалним и чији је правосудни систем недовољно ефикасан. Описали су тако, случајно или не, управо Босну и Херцеговину.

Извор: Журнал.инфо