Видео: Милорад Чавић отворио душу након осам година...!

Да сам Фелпс, не знам да ли би ми пријало злато за које сви верују да ми не припада?! Базен. Историјски дуел. Неприкосновени Мајкл Фелпс и наш Милорад Чавић. Трка на 100 метара делфин стилом за олимпијско злато. Или, ипак... мало више од обичне трке. Осам година је прошло од ње, одржане 16. августа у Пекингу. Осам година како Чавић није коментарисао одлуку званичног мерача времена, "Омеге", да је Фелпс био бржи за стотинку. Сада је "отворио душу".

Остали спортови 12.08.2016 | 23:45 Фелпс је најбољи олимпијац свих времена, када се гледа број освојених медаља на Играма. У тренутку писања овог текста већ их има 19 златних. Али, седма у том нестварном низу - код нас ће се посебно памтити.

Ко је први стигао до циља? Они којима је Фелпс у срцу узвикнуће "Па, то се већ осам година зна!". А они који разумеју текст написан на овом језику, само ће се осмехнути и рећи "Да, знамо. Врло добро знамо".

Стварно, ко је први стигао до циља?

Чавић!

Али, "Омега" је, касније, преко свог генералног менаџера Кристофа Бертода, своју одлуку да победу, тиме и злато, додели Мајклу Фелпсу, објаснила овим речима:

"Постоји велика, велика, велика разлика између додиривања плоче (којом се мери време доласка до циља) и њеног активирања гурањем. Сигурно је, а то снимак потврђује, да је Чавић пипнуо плочу пре Фелпса, али он је ка плочи 'клизио' кроз воду, док је Фелпс плочу 'напао'... а разлика између њих је стварно била једна стотинка. Сви показатељи нашег система то показују".



Осам година касније канадско-амерички портал "Вајс спортс" ("Вице спортс") са Милорадом Чавићем је направио интервју баш на ову тему. И, тај интервју је овако протекао:

После осам година промишљања, шта мислиш, ко је победио у тој трци?

- Нисам, заправо, никада о томе причао. Ја сам од оних који веома цене чињеницу да оно што је урађено не може да се промени. Али, после те трке, сви су ми рекли да сам преварен за злато. Сви.

Како се због тога осећаш?

- Што се мене лично тиче, да сам био у Фелпсовој позицији, нисам сигуран колико би ми било пријатно да имам златну медаљу за коју сви на свету верују да ми не припада. Не нападам ја сада Мајкла. Мислим, Мајкл је већ имао 11 златних медаља пре те трке. Мајкл Фелпс је олимпијац који је, вероватно, изгубио осећај о златним медаљама.

Шта то значи?

- Кад он погледа своје олимпијске медаље, он и не зна која је из које трке. На њима не пише да ли је освојена на 100 метара делфин стилом или 400 мешовитим. Победа је победа. Али, што се мене тиче, да сам добио злато, не знам колико би ми било пријатно да сви верују да то злато не припада мени. А то кажем са великом резервом, јер Мајкл Фелпс није само "неки тамо олимпијац", а оно што сам вам управо рекао могло би да делује веома негативно. Не кажем ја да Фелпс живи у лажи. Не кажем ни да мислим да сам ја изгубио. Све што кажем је да је, којим случајем, он био исто што и ја, човек са много мање таквих спортских достигнућа, можда би био осетљивији на то да му сви кажу "Хеј, зар стварно верујеш да заслужујеш то олимпијско злато?".

Како се ти осећаш поводом сопствене сребрне медаље из те трке?

- Она је једна од мојих највећих драгоцености. Чувам је у САД, у сефу. Неколико пута годишње је погледам, онако за себе.

Да ли си у контакту са Фелпсом? Какав је ваш однос?

- Мислим да сам током целе каријере имао укупно 15 минута за "један на један" са њим. Били смо на супротним странама САД или света. Једини пут када сам стварно могао да причам са њим је било пре доделе медаља. Чекали смо тад да нас прозову, да дођемо до постоља.

Сећаш ли се тог разговора? Или било ког вашег разговора?

- Ако постоји тренутак када треба да причате о било чему озбиљњем од "Где излазиш вечерас?", онда то дефинитивно није пре церемоније доделе медаља. Постојала су још два покушаја, на различитим догађајима. А он би тада рекао "Хеј, хвала на позиву", али је увек био заузет. И ја то разумем.

Шта си желео да му кажеш?

- Волео бих да сам могао да га упознам као човека. Ако погледате било који интервју Мајкла Фелпса, постоје можда два или три за која сам ја поверовао да је у њима стварно изговарао своје речи. Било који интервју који сам прочитао, осећао сам као да је он био научен да каже то што је рекао. Мислим да су његове најљудскије изјаве биле када је био у великом проблему, попут вожње под утицајем опијата или када је ухваћен да је "дувао". Он је човек једне индустрије, зато и кажем да је у интервјуима био онакав јер је то од њега тражено.

Остао си у пливању све до лондонских Игара. Да ли је на то утицала трка у Пекингу?

- Да. Јер, да сам освојио олимпијско злато, верујем да бих се повукао још те године.

Чега си још био гладан? Злата? Или осећаја да ти надметања пријају после операције леђа 2010. године?

- Била је то више глад да покажем да нисам још за бацање. Медицински стручњаци и тренери су ми рекли да више нећу моћи да се тркам. Баш стога је за мене све то постало нешто што није јурњава за олимпијским златом, већ жеља да покажем свима да греше, и то тако што ћу освојити олимпијску медаљу. Било која медаља би ми за то била довољна.

У великом реваншу, финалу на 100 метара делфин стилом у Лондону, био си близу, али медаља ти је измакла?

- Ноћ пред то финале сам се тек други пут у животу помолио. Нисам много религиозан, али сам рекао "Боже, када завршим ову трку, победио или изгубио, освојио медаљу или не, дај ми мир, дај ми да наставим свој живот". Сутрадан сам се тркао, погледао семафор и видео да сам - четврти. Хух. Тражим прво место поред имена такмичара, и нађем: Мајкл Фелпс. Кажем себи "Океј". Тражим друго, видим: Чад ле Клос. Тражим треће и... не могу да нађем трећепласираног. На дну семафора је био један од мојих најбољих тренинг партнера, он то још увек јесте, један од мојих најбољих пријатеља из Русије, Јевгениј Коротишкин. Поред његовог имена је такође стајало "друго место". А када се догоди изједначен резултат за другу позицију, онда се трећа укида. А ја сам био четврти. Видео сам да Јевгениј слави, погледао опет семафор и остао укочен. За мене је бити четврти заправо бити први губитник. Са осмим местом бар знате да нисте ни имали проклету шансу... Две или три недеље после те трке и даље ништа нисам осећао. Отишао сам до терапеута, а он је рекао "Желиш ли да се се вратиш и надмећеш?". "Не, уопште", одговорио сам. Питао ме "Да ли мислиш да си дао све од себе, све што је било могуће дати?". Кажем "Да, мислим". А он ми је на то рекао: "Мислим да ти је Бог онда услишио молитву. Дао ти је мир". И, одједном, очи су ми се отвориле. Схватио сам да је онај осећај ишчезао. Укоченост у базену је просто био тај шок.

Коју улогу пливање сада има у твом животу, ако је уопште има?

- Пливам двапут недељно, али сам набацио десетак клиограма јер сам одбијао да се жртвујем, а и хлеб је једна од мојих омиљених ствари. Имам две продавнице у Србији, за пливачку опрему. Имао сам и школу пливања у Србији, али када сам је затворио 2014. вратио сам се у Сједињене Америчке Државе и пронашао посао у финансијским услугама. Имао сам веома добру годину, али нисам био страсно посвећен животном осигурању и инвестицијама. Успут ми је и девојка затруднела, баш као што смо се и надали. Сада је време да пронађем нешто ново. И, ево ме, опет сам у Србији, трагам за нечим у чему бих могао да изградим нову каријеру. Једна од највећих потешкоћа за спортисте је што се многи од њих осећају изгубљено када им прође активна каријера. То вам је синдром астронаута. Одете на Месец. Вратите се и знате више него што сте икада знали. Али знате и да се никада више нећете тамо вратити. Како да пронађете неки нови смисао када сте били на Олимпијским играма или сте били на Месецу? Ја још трагам за тим смислом.

Ако су Игре у Рију последње за Фелпса, шта му желиш после ових олимпијских надметања?

- Желим му оно што и себи: да пронађе нешто што ће га чинити срећним, нешто што нашим животима даје смисао. Мислим да он има капацитет да бриљира и у нечему другом. Питање је - хоће ли му свет то дозволити? Да ли ће га свет пустити да буде особа, људско биће?

Извор: блиц.рс