Анализа: Момци, главу горе! Сјетите се најважније лекције - уживајте у игри и побиједите!

Пораз од Аустралије не значи и да су све лађе отпловиле, иако је у Србији најсвежији неуспех донекле прихваћен као изненађење. Напротив. Баш као што каже она стара крилатица - што те не убије, ојача те!

Кошарка 10.08.2016 | 13:15 Србија није успела. Орлови су положили оружје пред Аустралијом и готово извесно већ на старту турнира одабрали тежи пут до постоља. Али, време када ће се одлучивати да ли ће и које одличје отићи у руке играча Александра Ђорђевића и даље је далеко. Моменат у којем се сада налази кошаркашка репрезентација требало би да буде у фокусу пажње комплетне српске експедиције у Рију, јер он ће бити пресудан за наставак такмичења.

Пораз од Аустралије не значи и да су све лађе отпловиле, иако је у Србији најсвежији неуспех донекле прихваћен као изненађење. Напротив. Баш као што каже она стара крилатица - што те не убије, ојача те!

Зато српски кошаркаши треба да покажу снагу ума и да заиста јесу скуп играча који заједно игра најбоље, као што је једном приликом истакао селектор Ђорђевић. Да из првог пораза да изађу јачи, одважнији и храбрији, да забораве Аустралију и одмах се окрену следећој најважнијој мети - Француској (среда, 19.15, РТС). Тачније, да не дозволе да их емотивна страна балканског менталитета понесе и да се, као током последњих пет минута сусрета са Аустралијом, предају. Требало би да завире у уџбенике које су сами исписали и подсете се најбитније ставке - да се опусте и препусте есенцијалном стању, а то је уживање у игри. Као што су то радили током припрема, квалификација и током сусрета са Венецуелом.

Против Аустралије то није био случај. Био је то меч у ком су се сударила две дијаметрално супротне филозофије. Кошарка у којој се не размишља толико о самој „лепоти“ однела је победу.

Много тога позитивног може и мора да се догоди за српски тим.

Али, за почетак да научи лекцију из искуства које је проживео и задржи победничко самопоуздање. Аустралија јесте ласом везала и приземљила Орлове када су се копља ломила, потом искористила тренутак и направила велику разлику. Одузела је српским кошаркашима тај елемент психичке растерећености, што је везало руке Теодосићу, Богдановићу, Радуљици и друштву. Такав заплет на старту завршног квартала донео је расплет који је виђен на крају. 

"Није наш заштитни знак да се тако лако предамо на крају, јер је меч био на три поена до пет минута пред крај. Пораз је тежак, али требало би да честитамо противнику који је био бољи", јасан је боио селектор Ђорђевић после меча, свестан да су играчи били избачени из такта. 

Прибегавали су решењима која нису карактеристична за њих. Пребрзо су решавали акције, углавном шутем са дистанце који је и до тих, одлучујућих минута, био на варљивом нивоу (5/22 за три на крају). Додуше, таквим одлукама допринела је аустралијска одбрана, која је добром мером „забетонирала“ рекет и у последња три минута зауставила Мирослава Радуљицу - дотад највећу енигму играча Андреја Леманиса.

Под таквим околностима српски кошаркаши изгубили су осећај организације, а онда ушли у трку коју нису могли да добију. Пут до рекета није био покриван, што је и онако стара бољка.Милс и Делаведова имали су готово несметан пролаз до коша, а у неколико наврата чак и добили прилику да уз додатно слободно бацање додатно „боцну“ такмаца на другој страни. Зато и јесу донели коначну пресуду. 

Све су то детаљи који су решили меч. Кенгури су се држали унапред одређених постулата и од њих нису одустајали током свих 40 минута. Играли су на резултат, одлучно, на што бољу кош разлику. С много физичке потрошње, врло агресивно. Неретко прелазили границу и врло грубим потезима секли српску офанзиву. Нису бирали средства, зато и не може да се констатује да су играли за око лепу кошарку. 

Бумерси су, ипак, показали да су уз САД тренутно можда и најспремнија репрезентација на турниру, па су издањима у прве две утакмице истакли јасну кандидатуру за толико важно друго место у Групи А, као и за једну од медаља. 

Место иза Амера је вероватно изгубљено за Србију. Аустралија је већ обавила добар део посла и сада би само сплет неочекиваних околности могао да изнедри тумбање на табели. Вицешампион света свакако мора да иде на победу против Француске, али и против Кине, као што је Ђорђевић и најавио. А онда - како буде. Без калкулација и размишљања ко ће бити ривал. Четвртфинале ће, свакако, држати кључ коначног расплета. 

Као што је много пута досад и помињано - да бисте били најбољи, морате да играте и побеђујете најбоље. Зато, момци, главу горе и у напад на Француску. Нема одустајања!

Извор: моззартспорт