Analiza: Momci, glavu gore! Sjetite se najvažnije lekcije - uživajte u igri i pobijedite!

Poraz od Australije ne znači i da su sve lađe otplovile, iako je u Srbiji najsvežiji neuspeh donekle prihvaćen kao iznenađenje. Naprotiv. Baš kao što kaže ona stara krilatica - što te ne ubije, ojača te!

Košarka 10.08.2016 | 13:15 Srbija nije uspela. Orlovi su položili oružje pred Australijom i gotovo izvesno već na startu turnira odabrali teži put do postolja. Ali, vreme kada će se odlučivati da li će i koje odličje otići u ruke igrača Aleksandra Đorđevića i dalje je daleko. Momenat u kojem se sada nalazi košarkaška reprezentacija trebalo bi da bude u fokusu pažnje kompletne srpske ekspedicije u Riju, jer on će biti presudan za nastavak takmičenja.

Poraz od Australije ne znači i da su sve lađe otplovile, iako je u Srbiji najsvežiji neuspeh donekle prihvaćen kao iznenađenje. Naprotiv. Baš kao što kaže ona stara krilatica - što te ne ubije, ojača te!

Zato srpski košarkaši treba da pokažu snagu uma i da zaista jesu skup igrača koji zajedno igra najbolje, kao što je jednom prilikom istakao selektor Đorđević. Da iz prvog poraza da izađu jači, odvažniji i hrabriji, da zaborave Australiju i odmah se okrenu sledećoj najvažnijoj meti - Francuskoj (sreda, 19.15, RTS). Tačnije, da ne dozvole da ih emotivna strana balkanskog mentaliteta ponese i da se, kao tokom poslednjih pet minuta susreta sa Australijom, predaju. Trebalo bi da zavire u udžbenike koje su sami ispisali i podsete se najbitnije stavke - da se opuste i prepuste esencijalnom stanju, a to je uživanje u igri. Kao što su to radili tokom priprema, kvalifikacija i tokom susreta sa Venecuelom.

Protiv Australije to nije bio slučaj. Bio je to meč u kom su se sudarila dve dijametralno suprotne filozofije. Košarka u kojoj se ne razmišlja toliko o samoj „lepoti“ odnela je pobedu.

Mnogo toga pozitivnog može i mora da se dogodi za srpski tim.

Ali, za početak da nauči lekciju iz iskustva koje je proživeo i zadrži pobedničko samopouzdanje. Australija jeste lasom vezala i prizemljila Orlove kada su se koplja lomila, potom iskoristila trenutak i napravila veliku razliku. Oduzela je srpskim košarkašima taj element psihičke rasterećenosti, što je vezalo ruke Teodosiću, Bogdanoviću, Raduljici i društvu. Takav zaplet na startu završnog kvartala doneo je rasplet koji je viđen na kraju. 

"Nije naš zaštitni znak da se tako lako predamo na kraju, jer je meč bio na tri poena do pet minuta pred kraj. Poraz je težak, ali trebalo bi da čestitamo protivniku koji je bio bolji", jasan je boio selektor Đorđević posle meča, svestan da su igrači bili izbačeni iz takta. 

Pribegavali su rešenjima koja nisu karakteristična za njih. Prebrzo su rešavali akcije, uglavnom šutem sa distance koji je i do tih, odlučujućih minuta, bio na varljivom nivou (5/22 za tri na kraju). Doduše, takvim odlukama doprinela je australijska odbrana, koja je dobrom merom „zabetonirala“ reket i u poslednja tri minuta zaustavila Miroslava Raduljicu - dotad najveću enigmu igrača Andreja Lemanisa.

Pod takvim okolnostima srpski košarkaši izgubili su osećaj organizacije, a onda ušli u trku koju nisu mogli da dobiju. Put do reketa nije bio pokrivan, što je i onako stara boljka.Mils i Delavedova imali su gotovo nesmetan prolaz do koša, a u nekoliko navrata čak i dobili priliku da uz dodatno slobodno bacanje dodatno „bocnu“ takmaca na drugoj strani. Zato i jesu doneli konačnu presudu. 

Sve su to detalji koji su rešili meč. Kenguri su se držali unapred određenih postulata i od njih nisu odustajali tokom svih 40 minuta. Igrali su na rezultat, odlučno, na što bolju koš razliku. S mnogo fizičke potrošnje, vrlo agresivno. Neretko prelazili granicu i vrlo grubim potezima sekli srpsku ofanzivu. Nisu birali sredstva, zato i ne može da se konstatuje da su igrali za oko lepu košarku. 

Bumersi su, ipak, pokazali da su uz SAD trenutno možda i najspremnija reprezentacija na turniru, pa su izdanjima u prve dve utakmice istakli jasnu kandidaturu za toliko važno drugo mesto u Grupi A, kao i za jednu od medalja. 

Mesto iza Amera je verovatno izgubljeno za Srbiju. Australija je već obavila dobar deo posla i sada bi samo splet neočekivanih okolnosti mogao da iznedri tumbanje na tabeli. Vicešampion sveta svakako mora da ide na pobedu protiv Francuske, ali i protiv Kine, kao što je Đorđević i najavio. A onda - kako bude. Bez kalkulacija i razmišljanja ko će biti rival. Četvrtfinale će, svakako, držati ključ konačnog raspleta. 

Kao što je mnogo puta dosad i pominjano - da biste bili najbolji, morate da igrate i pobeđujete najbolje. Zato, momci, glavu gore i u napad na Francusku. Nema odustajanja!

Izvor: mozzartsport