Резови новог доба

Ендоскопска (минимално инвазивна) хирургија постала је доминантан оперативни приступ када се ради о гинеколошким операцијама. Највећи део гинеколошких операција може се извести на овај начин. После адекватне преоперативне припреме пацијенткиње, као и за сваку другу врсту операције, прави се мали рез на кожи у пределу пупка од центиметар, рекао је јуче у Лозници, представљајући операције у гинекологији без реза др Александар Добросављевић, гинеколог акушер ГА “Народни фронт” из Београда.

Србија 09.08.2016 | 14:26
Резови новог доба
"Након тога се кроз тај отвор путем такозване Верешове игле убацује гас (ЦО2) у трбух док се не постигне одговарајући притисак", прецизира др Добросављевић. "Убацивање гаса у трбух (пнеумоперитонеум) има улогу да подигне трбушни зид и на тај начин га одвоји од интраабдоминалних органа, што превенира њихове повреде у даљем оперативном поступку. Следећи корак је формирање примарног порта (улаза) кроз поменути рез на кожи у пределу пупка, а потом убацивање камере кроз тај примарни порт. Затим се под контролом камере бочно у доњем делу трбуха направе јос два порта за инструменте којима се врши операција. Читава операције се посматра на монитору.

Предности ове врсте операције у односу на отворену операцију су, како каже овај угледни гнеколог-акушер "многобројне, а индикације су данас проширене, као сто је раније поменуто за већину гинеколошких операција, почевши од ванматеричне трудноће, оваријаних цисти различитог тпа (ендометриоза, дермоидне цисте итд.), миома, хистеректомије (укљањање материце са јајницима или без њих), до радикалне хистеректомије где се поред отклањања материце и јаника уклања и параметријално ткиво (ткиво око материце,пре свега бочно према карличним костима) са истовременим уклањањем лимфних жлезда.

Што се тиче предности у односу на класичну (отворену) операцију, оне се најпре односе на постоператвни ток који је знатно краћи, тако да се у већини случајева пацијенткиња након 1-2 дана отпушта кући”.

"Количина изгубљене крви у току операције је знатно мања, нема великог реза, па на тај начин ни компликације које могу да прате зарастање ране, а такодје није занемарљив ни естетски ефекат", истиче овај стручњак. "Осим оперативне примене лапараскопије у смислу терапије, ова метода се такође користи и у дијагностичке сврхе, а највећу примену има у испитивању стерилитета.

Посебан вид лапараскопије јесте ОФФИЦЕ лапараскопија, где се кроз задњи свод вагине убацује камера у трбушну дупљу. Овај приступ се користи пре свега у дијагностичке сврхе и може да се ради у амбулантним условима након чега се пацијенткиња одмах отпушта кући.



ХИСТЕРОСКОПИЈА

"Хистероскопија је као и лапароскопија - ендоскопска метода, односно метода где се камером улази и испитује шупљина материце и третирају патолошке промене уколико су присутне. Поступак се такође посматра на монитору. Ради се у време када је ендометријум релативно танак односно у пролиферативној фази циклуса (у првим данима након менструације), јер се тада патолошке промене најбоље уочавају. Може се користити као дијагностичко средство, али и дефинитивна оперативна терапија.

Бројне су индикације за хистероскопију, а најчешће се користи за испитивање абнормалног крварења из материце, код пацијената са поновљеним спонтаним побачајима или инфертилитетом, наглашава др Добросављевић.

Алтернативна метода хистероскопији у одређеним, али не свим случајевима је експлоративна киретажа. Међутим, у случају експлоративне киретаже када се узорак из шупљине материце узима на слепо, може пропустити и до 60% патологије, што резултира поновљеним киретажама и одлаже постављање праве дијагнозе. У тим случајевима узроци крварења су најчешће полипи или субмукозни миоми. Пре хистероскопије ове абнормалности је могуће идентификовати ултразвуком након убацивања физиолошког раствора у шупљину материце. Уколико се ултразвучно потврди или постави сумња на одређену патологију, хистероскопијом се потврђује дијагноза и уклања постојећи патолошки супстрат.

Хистероскопија се користи и за ресекцију септума утеруса (преграде у шупљини материце), отклањање адхезија у случају Асцхермановог синдрома, те се на тај начин омогућава остваривање и изношење трудноће код пацијенткиња са утериним узроком инфертилитета или спонтаним побачајима.

Осим оперативне хистероскопије која захтева дилатацију цервикалног канала, јер је ширина инструмента који се уводи у шупљину материце већа, постоји и ОФФИЦЕ хистероскопија где се у амбулантним условима улази у шупљину материце хистероскопом који је мањег промера, најчешће свега 4мм, али су данас у употреби и хистероскопи промера 2,7 и 2,4 милиметра па се на тај начин избегава дилатација.

БН телевизија (В.М.)

Коментари / 3

Оставите коментар
Name

Драган

09.08.2016 14:56

Ми смо далеко од свега тога јер ми смо у средњем вијеку и за 100-200 година можда мало буде помака нажалост!!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Лаик

09.08.2016 21:42

Драгане морас да схватис у ком времену зивимо. Добро је и ово сто имамо обзиром на јад и цемер од ове дрзаве... Цеститим здравственим радницима се треба поклонити до земље добро и раде обзиром на услове у којима функционису.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Милена

12.08.2016 10:14

Није бас све тако црно, имам лицно позитивно искуство са хистероскопијом коју сам радила у Београду, мада мислим да јос увек релативно мали број лекара ради ове процедуре.

ОДГОВОРИТЕ