Спрема ли се превара над избјеглицама?

На адресу БН портала стигла је прича Драга Праће који у свом пису наводи начин на који се наводно планира проневјера средстава намјењених за градњу станова за избјегла и расељена лица у Бањалуци.

Република Српска 08.08.2016 | 21:03 Писмо читаоца БН портала преносимо вам у цјелости и без исправке:

"Прошлоје више од двадест година како нас раселише са наших вјековних огњишта. Колико јада, колико туге су прогутали они који су не надајући се морали оставити своје домове? Избјегли смо у Републику Српску у којој смо терет били и људима и власти. То што вође трампише  наша огњишта за прихватљиви мир и 49% скоро да се нигдје и не рачуна. Како то браћо да главни ручун само нама дође?

Политичари из Републике Српске и Федерације се договорише о ван-судском поравнању за уништену имовину, нас се ништа није питало, а  како би го човјек на овим просторима могао добити и истрајати са судском парницом против државе.

Препуштени судбини, пребацивању из једног јефтиног смјештаја у други, многи су просто речено „поцркали” или је на њима јасно видљив траг преживљеног времена. Попис нам о томе такође нешто говори, ал ми по старом обичају гледамо оно туђе, јер ко би се са тим од брижних српских вођа могао сложити?

И баш када се некако почео назирати крај и нашем лутању јер је међународна заједница одобрила новац за трајно збрињавање избјеглих и расељених лица јавило се опет старо проклество које влада овим простором.

2013. године су сакупљени документи по домаћинству (неких десетак докумената) и направљена је евиденција у регистру Министраства за избјегла и расељена лица на основу које ће бити и додјељивана средстава. Наговјештено је  да је то 50.000КМ по домаћинству која ће се употребити за градњу кућа, станова и шта је ко већ у том понуђеном избору и према околностима у којима се налазио нашао као прихватљивије.

Појавио се велики изазов пред Министрством за избјегла и расељена лица који се зове готов новац, који ваља повући. Од тада све се нешто у тајности ради и нико тачно не говори о средствима, суми која иде по домаћинству и све остаје обавијено неким чаробним прекривачем испод кога се може некоме појавити дворац, а некоме ово што нам сада нуде.

Ми смо подњијели захтијев за градњу на породичном имању у Федерацији БиХ, али због уништене инфраструктуре и лоших услова за живот добили смо негативан одговор за градњу и одлагање.

Потом смо се одлучили, да нам се у име тога обештећења изгради  стан у садашњем мјесту боравка-Бањалуци јер нисмо у могућности купити плац, платити све инфраструктурне прикључке што би сумарно износили око 30.000КМ.

Надали смо се „какав је, такав је - биће наш, на наше папире се диже новац и тако нам је и речено док смо подносили захтијев и док су нам обећавали све коректно, видно расположени што ће средства и градња ићи управо преко Министрства за избјегла и расељена лица Р.С.

Знали смо ми и то да се успут расеје бар добар дио тога новца, ал навикнути, сагињемо се.

Ето, нама не смију дати тај новац, да га ми не би, не дај боже упутили на нешто неваљало, те ће нам они то изградити, јер њихова је брига за наш смјештај већа од наше.

Обавјестили су нас да ће се преко министрства за избјегла и расељена лица Српске градити стамбена зграда у Куљанима, а потом нагли преокрет и све преузима „Сектор за друштвене дјелатности“ града Бањалуке. Наводно је формирана „посебна градска комисија”  са члановима из Министрства за избјегла и расељена лица Републике Српске.

Обилазио сам министрство редовно, износио своју ситуацију, а у последње вријеме и чешће не зато да би добио нешто више, нити какву привилегију, него с надом да ће барем примјетити да сам савјесна особа  којој се од тих средстава не може, а и не треба баш превише закинути. Пљачкали су нас многи већ, прошли смо гологоту, те би био ред да, сада када браћа Срби имају то у својим рукама, не праве нам поново исту смицалицу.

Пре неких десетак дана сам отишао у Министарство за избјегла и расељена лица и саопштили су ми следеће.

- Биће градња станова у Куљанима, ал немој те се надати да ће то бити ваши станови, на ваше име. То ће бити социјални станови који ће припадати граду, које ће те ви ипак плаћати.

Наведено је да ћемо сада потписивати уговор са градом.  Шта то значи ако су основа за подизање новца наши документи који су прошли на регистрацији, да се наслутити између редова, да би то стајало негде у фиокама док би према њима постојала потреба за тим, а после бисмо ми потписивали нови уговор са градом у коме би све стајало у измјењоној верзији у којој бисмо, умјесто назначеног, потписали уговор о такозваном социјалном становању.

Поставио сам питање господи из Министрства која су видно била узбуђена, зато што се уопште усуђујем посумњати на тако нешто, шта ће да добију они који су се одлучили за куће тј. који имају плац за градњу?

Речено ми је да ће они добити изграђене куће, наравно на њихова имена.

Затим покушавам упозорити господу на логику онога што говоре:

- Из истих фондова једни ће добити папире за некретнине на властитито име, а други неће, него ће добити социјалне станове који неће бити на њихово име.

На моју примједбу, они реагују збуњено и неприпремљено, видно су изван себе јер нису навикли да неко из страха од ове измрцваљене популације смије нешто тражити на увид и логику. И не би, да није овако, ал прекрндашило већ.

Видео сам своју кућу поново како је руше, само овај пут мајстори носе други барјак, другу униформу.

Главни мајстор раскрива кров, други упртио врта, трећи прозоре, износе и намјештај, разносе наше крваве органе, утиру траг нашег поколења.

'Мајстори, мајстори ко вас је звао

Зашто сте ми кућу заузели

Не чују они..'

Ето, колико, толико, ал плаћаћемо и имаћемо улар, своје газде у облику комисија, које ће нас како рекоше редовно обилазити и контролисати, да опет ми не би нешто што неваља направили, довели некога у тај стан или ако би се неко запослио на прикладније радно мјесто, да му се по пропису одреже станарина или да нам се усљед њихове великодушности и наше политичке подобности да могућност, да још једном откупимо тај наш стан, а ако смо непослушни индивидуалци и не одговарамо владајућој гарнитури, не гласамо по жељи властодржаца, да се тај стан може и одузети.

Колико, толико, ал да им поред свега што имају утолимо обнажену жеђ за лаким новцем.

Питам себе, а и браћу Србе, шта је Кочићев јазавац за овакву аждају? Људи, нисамо корњаче, потрошили су нам људски вијек!

Додао сам им и ону нама добро познату о неправилностима у њиховом раду, да су многима изграђене куће и станови и поред тога што имају већ неку некретнину, док други немају ништа. Тражили су да има наведем један случај и рекао сам да могу не један , него много више и да не желим да играм улогу инспектора у којој би себе супроствљао неком ко је добио градњу за порушену имовину. Постојао је приоритет који нам у Министрству стално наводе, а ако је он поштован, како је онда дошло до тога да је неко добио градњу поред већ једног стана, пре некога ко нема никакав стан. Могу да се ваде у неким случајевима да су то радиле страни донатори и извођачи радова, али довољно знам да још ниједан донатор није вршио градњу без цјелокупне документације и није се могло заобићи министрство за избјегла и расељена лица.

Дошао сам други дан поново, рачунајући да је јутро паметније од вечери и покушао причати са господом из Министрства, ал узалуд.

Након две седмице сам добио позив из Општине да попуним неки упитник о своме тренутном становању и када сам и упозорио на ову нелогичност одговорили су ми да ме нико на ово неприсиљава и да не морам да учествујем. Финије упаковано, Изволите по избору, сухи колач или крем торта коју су нам припремили“.

Видим да нема друге, да је све негде већ сковано и да ћу морати реговати како нас не би довели пред свршен чин.

Кроз главу ми пролете још једном сцена из филма „Бој на Косову“ у коме Обилић среће оног травара на Турској страни и питам се колико ће их још отјерати на друге стране, провјерене патриоте, а онда опет за неку деценију спомињати уцвиљено Српску дијаспору и тражити помоћ, начин да се укључе у финансијиска улагања.

Онда сам им дао обећање, да разговор морам пренијети медијима, опозицији, истражним органима, финансијерима овога пројекта и да дајем ријеч, да нећу додати ни једну коју нисам чуо код њих.

И сада позивам све које сам споменуо; градску комисији, Министрство за избјегла и расељена лица Р.С, Министрство за избјегла и расељена лица БиХ, СИПУ, садашњег градоначелника Бањалуке, предсједницу владе, предсједника Републике Српске, госп. Игора Радојчића као кандидата СНСД-а за градоначелника, госп. Драгана Чавића као кандидата за градоначелника испред СзП, да се јасно одреде према овом што је наведено?

Тражим такође јасан увид одобрених средстава по домаћинству који ће моћи јавност и ми да пратимо и њихово трошење, а не сумаран преко којег нам се прави маска о стврно додељеним средствима.

Тражимо такође адресу међународних финасијера којима можемо уложити жалбу у случају, да сматрамо да су наша права нарушена.

Тражим од свих оних који се налазе на списковима за градњу да се чврсто уједине и да заједнички станемо против онога што нам 'господа' сервира".

Аутор текста, читалац БН портала Драго Праћа.