ОИ - Прича: Српски БИСЕР! Како је у Рију дјевојчица из Србије надмашила олимпијску шампионку?!
Једно од највећих чуда у историји олимпијских игара, а било их је за ових 30 издања поприлично, извела је једна 15-годишњакиња. Али, чак и она није јунакиња ове приче, већ најмлађа српска олимпијка у Рио де Жанеиру.
Остали спортови 09.08.2016 | 20:15
Четири године касније дође и тај Рио. Дође и Је Шивен, као двострука шампионка. Сада 20-годишњакиња, са искуством којим се не могу похвалити многи олимпијци. И са знањем како се до медаља стиже. Чак и до оних златних.
Је Шивен можда и не зна да наша 16-годишња Ања Цревар постоји. И не чуди, нисмо ни ми до скора. Када су на ред дошле квалификације у оној "златној, рекордној дисциплини" младе Кинескиње, 400 метара мешовито, Ања је пливала у једној слабијој групи, а Је Шивен, као бранилац трофеја, у оној најјачој.
И, прођоше те квалификације како су прошле. Ања је у својој групи надмашила такмичарке из Узбекистана, Аргентине, Италије и Португалије. Очекивано, није прошла у финале, ко је то па могао да очекује од девојчице која је сад у мају престала да буде 15-годишњакиња. А Је Шивен? Он је у оној елитној квалификационој групи подбацила, надмашила је само сународницу Мин Жу.
Али, када се подвукла црта, ако бисте се одмакли корак назад и погледали ширу слику, указало би вам се пред очима нешто нестварно:
Резултат Ање Цревар, од четири минута и 43,19 секунди, донео јој је фантастично 20. место на Олимпијским играма и притом је био за више од две и по секунде бољи од оног који је остварила олимпијска шампионка - 4:45,86.
Наравно, лако је рећи "Је Шивен је подбацила". Јер, то и јесте тачна ставка у опису њеног наступа. Али, ту лежи само пола истине. Друга половина је оно на шта често заборављамо: Олимпијске игре уопште нису наивно такмичење. Размишљање се на њима своди на прилагођавање свему новом, а ново је све. Осећај је другачији. Сви конкуренти делују другачије. Страх је другачији. Чак и надање. О треми да не причамо.
Овог пролећа нам је Ања Цревар рекла "Познајем скоро све који ће да иду у Рио, они се труде да ми препричају искуства са претходних Игара, увек ми причају да морам да се опустим, да не треба да имам трему. Али ја увек имам трему док не скочим у базен!".
Пред нашим очима расте један диван спортски бисер, и то у шкољци која је споља прилично скромна. Можете ту шкољку назвати Србијом. Можете кроз отвор да вирнете и, ту, загледани у бисер, уздахнете када схватите да Ања Цревар долази четири пута недељно из Панчева у Београд на тренинге, док њена светска конкуренција обично тренира двапут дневно, у врхунским условима. Можете да видите како оно мало, мајушно слободног времена ова девојчица користи да буде са својим пријатељима. Али стиже и да трчи, за своју душу. Јер воли то. И да шета. Јер и то воли. Воли и да плива. Иако има трему. Али, како су њен таленат открили они најближи, пружили су јој подршку и - кренула је ка својим сновима. Храбро. И, ма какве да су је околности испрва окруживале, успела је да надмаши олимпијско чудо. Успела је да као дете, у најтежој пливачкој дисциплини, дође до 20. места на "Играма над играма".
Да, има бисера међу нама. Има их много више него што смо били спремни да примећујемо. Ји Шинвен би нам сад на то рекла "Хеј, а ја?". Али, рекосмо већ, није она јунакиња ове приче, већ најмлађа српска олимпијка у Рио де Жанеиру, која нас је као 16-годишњакиња научила да гледајући у 20. место видимо рецепт за лепшу будућност.
У такву будућност ћемо стићи само ако напустимо шкољке у које смо се сами увукли и у којима, због неке наше треме, сами животаримо уместо да заједно живимо. А ако се одмакнемо, тада ће нам се указати шира слика, и у њој нешто нестварно: хиљаде бисера покрај нас такође чека да буде откривено. Хиљаде бисера од снова дели само - обична, људска подршка. Ова прича је ту само као путоказ.
Извор: блиц.рс
Коментари / 0
Оставите коментар