Приче завичајне: Шор Радетића Маре

Да су мачванске дјевојке и мачвански момци међу најљепшим у Србији и није нека посебна новост. И главни ликови у романима и приповијеткама Јанка Веселиновића баш су они – млади, гиздави, танковијасти, лаконоги и поносни. Сви до једног: Јелица, Станко, Љубица, Ђидо, Сељанчица и остали редом. Славни књижевник је могао бирати ко ће му бити узор за неки његов лик.

Република Српска 06.08.2016 | 10:50
Приче завичајне: Шор Радетића Маре
И сада је тако. У модерном времену. Опет сви гиздави, витки... Тако ће у Мачви бити довијека. Све док Сава и Дрина буду текле поред ње и док се она, цијела и раскошна, посве јасно могла видјети с Цер планине.

А некад је с мачванском дјевојачком и момачком љепотом било овако:

Крајем деветнаестог вијека у селу Раденковићу живјела је најљепша дјевојка мачванске равнице, а вјероватно и цијеле Србије Мара Радетић. За њену руку борили најбогатији људи тадашње кнежевине. Била је мјера, еталон за љепоту и женственост.

„Мара је била так'а, као да је сам Бог 'тео да покаже шта уме да створи од лепоте. Лице бело, насмејано, усне румене, очи црне као гар, кике расплела, па пустила на груди. Груди су јој две јабуке, а нису јабуке, само личе на њих. Корак лак. Шта би дали они светски трговци који потегну толики пут да на изложби виде на слици лепу жену, а ми, овде преко лесе, без сићане паре, гледамо рајску лепоту уживо Мару“ – тако је о овој Мачвани у свом роману Радетића Мара 1894. године у Сечој Реци код Косјерића, гдје је био учитељ, написао Михајло Сретеновић..

Када се од тог времена испроси дјевојка онда укућани сваког мачванског момка знатижељно питају:

- Как'а је? Је ли лепа к’о што је била Радетића Мара?

- Није баш к'о Мара, али је и она млого лепа – поносно одговарајуу просци.

Раденковић је лијепо равничарско село. Налази се на ружи путева који воде на све четири старне свијета. Очас се до њега стигне из обје Митровице – оне Мачванске и оне Сремске - из Шапца, Богатића, Бијељине и других мјеста. У центру артерски бунар са здравом водом.
Ту је и школа са педесетак ученика у четири одјељења. Некада их је било и двије стотине.

Раденковчани су по многоме били први. И у Мачви. И у Србији, а понекад и у свијету.

Из Раденковића је гласовити математичар Младен Берић, први Србин који је 1912. године докторирао на Београдском универзитету, затим биолог Милић Вићентић на чији је приједлог пошумљен Златибор, Ристо Марјановић фоторепортер, аутор најпознатијих фотографија из балканских ратова и Првог свјетског рата, бројни рвчаи, кошаркаши, фудбалери, новинари, учитељи и пољопривредници.

Радековчани су имали најљепше жене, прво Кнежевине Србије, а онда и саме Краљевине Србије, из друге половине деветанестог вијека. То су Мара Радетић и Живана Саватић.

Поред њих у Раденковићу је рођен и најљепши мушкарац у Краљевини Србији Пантелија – Панта Тришић. У то вријеме организоване су изложбе мушке и женске љепоте, на једној од њих Панта је изабран за најљепшег мушкарца у цијелој држави.

Од када је објављен роман Радетића Мара учитеља Сретеновића у Раденковићу се прво казује њено презиме, па онда и име. И заувијек – Радетића Мара. Домаћинска кћи. Из рода Радетића. Она је њихова – Радетића. Нека се зна за вијеки вјекова.

Колико је учитељ био задивљен Марином љепотом види се и у предговору његовог романа у коме је, поред осталог, написао:
„Из моје собице, пуштам те данас Маро у широки бијели свет. Пођи мила, и срећна ми буди!... Читатељу, ево ти мог првенчета, моје Радетића Маре. Предајем ти је у руке“.

Мара је живила у вријеме када су Србијом владали и Карађорђевићи и Обреновићи – на смијенама ових српских династија. Она је била оличење женске љепоте, честитости, поштења и најискреније љубави.

Учитељ Стереновић ју је „насликао“ као мачванску Мона Лизу и једног заљубљеног сеоског момка коме је љубав узвраћена, али и другог који је због неузвраћене љубави чинио недјела.

Књига Радетића Мара по много чему подсјећа на гласовити роман Јанка Веселиновића Хајдук Станко – првенствено по сукобу добра и зла и по томе што је добро побједило.

За Радеића Мару надметали су се сви газдиснки момци тадашње Србије, посебно синови богатих свињарских трговаца, али је она одлучила да се уда за Стеву Добрића, наочитог момка из свога села.

Да невоља буде већа у њу се заљубио и син Стојана Рибића Јездимир. Ту настају невоље: оговарања, опутуживања, сукоби, суђења, робијања...

Ипак, Мара се удала за свога Стеву, а Јездимир је, издржавши робију, дошао у Раденковић и продао велико очево имање – завршио је као посљедњи просјак.

Широки и дуги шор у Раденковићу, који до центра села води из правца Бановог Поља, у коме је рођена Радетића Мара и сада носи име ове мачванске љепотице.

Из тог времена није остала ни једна Марина слика, а приповједа се да су Марини и Стевини сватови били најмасовнији у Мачви за сва времена.

Када је старосватски фијакер улазио у Марино двориште посљедња запрега је тек кретала из Стевиног дворишта, а живили су на два, веома удаљена краја Раденковића. И сада се за велике сватове у Мачви вели да су као што су били и сватови Радетића Маре, а да је млада лијепа као и сама Мара“.

Некако у то вријеме у Раденковићу је била и дјевојка Живана Саватићева, која се удала за Ранка Вићентића, али су је хтјели узети за свога момка и Ђаковићи из оближњег села Глоговац.

Живана је искрала и повели су је Вићентићи, а онда су доши Ђаковићи и заметнуо се прави бој. На обје стране било је по пет или шест повријеђених, али је Живана, ипак, отишла у честиту фамилију Вићентића. Ту причу је чуо Драгутин Брзак и испричао ју је Јанку Веселиновићу, што му је послужило да напише свог Ђиду.

Да љубави и непреболу у њој никад нема краја свједочи то што је Јанку за лик Љубице у Ђиди прототип била баш Живана Саватићева – због његове велике љубави београдске глумице Аугустине Веле Нигринове.

Много је још љубави било у Мачви. Има је и сада.

У Мачви је доста лијепх дјевојака - слика и прилика Радетића Маре и Живане Саватићеве. То је, изгледа усуд одредио овој равници. Руку на срце - ништа јој љепше и није могао усудити.

Из серијала БН телевизије „Приче завичајне“

Аутор: Тихомир Несторовић

Коментари / 0

Оставите коментар