Анализа и сјећања - видео: Чекамо седму медаљу!

Српски кошаркаши су са селекцијама СФРЈ и СРЈ освојили једно злато, четири сребра и једну бронзу на Олимпијским играма.

Кошарка 09.08.2016 | 00:00 Спортови са лоптом одувек су били омиљени у нашем народу и почев од 50-их година прошлог века су му донели много радости.

Југословенски тимови деценијама су приређивали "жетву" олимпијских медаља у ватерполу, фудбалу, рукомету, касније и у одбојци.

Кошарка је после ватерпола наш најтрофејнији спорт, са пет медаља освојених на ОИ пре распада СФР Југославије и једном медаљом након тога, када су српски играчи имали помоћ Црногораца.

Екипа коју са клупе предводи Александар Ђорђевић, у Рио де Жанеиру ће први пут наступити на олимпијском турниру под именом Србија. Самим тим, имаће прилику да после европског (2009) и светског (2014) сребра, подари нацији и прво олимпијско одличје.

Подсећамо на досадашњих шест медаља, које нису само српске, али су наши кошаркаши и тренери имали огроман удео у њиховом освајању...

МЕКСИКО СИТИ 1968 - СРЕБРО

Састав: Драгутин Чермак, Крешимир Ћосић, Владимир Цветковић, Иво Данеу, Радивој Кораћ, Зоран Маројевић, Никола Плећаш, Трајко Рајковић, Драгослав Ражнатовић, Петар Сканси, Дамир Шолман, Аљоша Жорга. Селектор: Ранко Жеравица.

Био је то трећи наступ кошаркаша на ОИ и прва медаља, након шестог места у Риму 1960. и седмог у Токију 1964.

Легендарни Александар Николић препустио је кормило Ранку Жеравици, под чијим вођством су "плави" остварили седам победа и два пораза. Савладала нас је само репрезентација САД - у групи, па у финалу, али су наши играчи били далеко конкурентнији него осам година раније, када је у Риму резултат био 42:104.

Медаља је обезбеђена победом над Совјетским савезом у полуфиналу, када је два слободна бацања - за тада недостижних "плус три" - седам секунди пре краја постигао Владимир Цветковић.

Наредне ОИ у Минхену 1972. нису дочекала чак двојица чланова ове југословенске репрезентације. Кораћ је 1969. погинуо у саобраћајној несрећи, а Рајковић изненада преминуо 1970. године.

Турнир се састојао од две групе од по осам тимова, од којих су по две најбоље ишле у полуфинале.

РЕЗУЛТАТИ

Група (6-1): Панама 96:85, Порторико 93:72, Сенегал 84:65, САД 58:73, Италија 80:69, Шпанија 92:79, Филипини 89:68.

Полуфинале - СССР 63:62. Финале - САД 50:65.

МОНТРЕАЛ 1976 - СРЕБРО

Састав: Благоја Георгиевски, Драган Кићановић, Винко Јеловац, Рајко Жижић, Жељко Јерков, Андро Кнего, Зоран Славнић, Крешимир Ћосић, Дамир Шолман, Жарко Варајић, Дражен Далипагић, Мирза Делибашић. Селектор: Мирко Новосел.

Југославија је у време ових Игара већ важила за европску и светску велесилу. У том тренутку су "плави" били двоструки узастопни прваци Европе и вицешампиони света.

Сребро из Монтреала по свему је било адекватно квалитету Новоселовог тима, али пут до њега је био прилично тежак.

Из група од по шест тимова у полуфинале су ишле по две најбоље селекције, а Југославија је после пораза од САД била на прагу елиминације, када је од Италијана на полувремену губила са 16 поена разлике.

Ипак, у наставку је уследио преокрет, а победоносни кош постигао је Зоран Мока Славнић.

У полуфиналу је савладан СССР, чиме је Американцима ускраћена могућност да им се реванширају за пораз у финалу Минхена 1972, њихов први откако је кошарка постала олимпијски спорт.

РЕЗУЛТАТИ

Група (4-1): Порторико 84:63, Чехословачка 99:81, САД 93:112, Италија 88:87, Египат 20:0.

Полуфинале - СССР 89:84. Финале - САД 74:95.

МОСКВА 1980 - ЗЛАТО

Састав: Андро Кнего, Драган Кићановић, Рајко Жижић, Миховил Накић, Жељко Јерков, Бранко Скроче, Зоран Славнић, Крешимир Ћосић, Ратко Радовановић, Дује Крстуловић, Дражен Далипагић, Мирза Делибашић. Селектор: Ранко Жеравица.

Једино олимпијско злато у кошарци освојено је на турниру на коме због бојкота мотивисаног политичком ситуацијом у свету није било САД, али су зато усред Москве савладани Совјети, који су нас годину дана раније сменили на европском трону.

Укупни скор "плавих" износио је импресивних 8-0!

Овог пута је у првој фази било три групе од по четири тима, а по две најбоље формирале су нову групу од шест селекција, уз преношење једног резултата из прве групе. Две најбоље екипе одатле су ишле у финале.

У првој фази је било мучења против Шпаније, али су у другој убедљиво пали Италијани и у великом дербију Совјети, након продужетка, који је наш тим добио резултатом 20:10!



Коло пре краја, финале је било "у џепу", па је Бразил у нешто опуштенијој игри савладан минималном разликом.

У мечу за злато, потврђен је далеко већи квалитет у односу на Италију, а сенку на ову утакмицу бацио је легендарни центар Дино Менегин, који је у самом финишу повредио Драгана Кићановића и чак га спречио да се појави на церемонији доделе медаља.

РЕЗУЛТАТИ

Прва група (3-0): Сенегал 104:67, Пољска 129:91, Шпанија 95:91.

Полуфинална група (4-0): Италија 102:81, Куба 112:84, СССР 101:91, Бразил 96:95.

Финале - Италија 86:77.



ЛОС АНЂЕЛЕС 1984 - БРОНЗА

Састав: Дражен Петровић, Александар Петровић, Рајко Жижић, Андро Кнего, Небојша Зоркић, Иван Сунара, Сабит Хаџић, Дражен Далипагић, Емир Мутапчић, Ратко Радовановић, Миховил Накић, Бранко Вукичевић. Селектор: Мирко Новосел.

Изузетно јаки Совјети, актуелни прваци Европе, узвратили су Американцима за бојкот из 1980, тако да је и овај турнир био битно "окрњен".

Југославија је после лошег резултата на Еуробаскету 1983. извела прилично реновиран састав, са само петорицом освајача злата из Москве и Драженом Петровићем као јединим великим талентом из групе новајлија.

Испоставило се да су и такви "плави" били прејаки за већину ривала, да би у полуфиналу стигао шок - лаган пораз од Шпаније и одлазак у борбу за треће место, уместо у финале, против Американаца предвођених Мајклом Џорданом.

У Лос Анђелесу је заживео систем такмичења који је актуелан и данас - две групе од по шест тимова, од којих по четири најбоље иду у четвртфинале.

РЕЗУЛТАТИ

Група (5-0): СР Немачка 96:83, Аустралија 94:64, Египат 100:69, Бразил 98:85, Италија 69:65.

Четвртфинале - Уругвај 110:82. Полуфинале - Шпанија 61:74. За треће место - Канада 88:82.



СЕУЛ 1988 - СРЕБРО

Састав: Дражен Петровић, Здравко Радуловић, Зоран Чутура, Тони Кукоч, Жарко Паспаљ, Жељко Обрадовић, Јуре Здовц, Стојко Вранковић, Владе Дивац, Фрањо Араповић, Дино Рађа, Данко Цвјетичанин. Селектор: Душан Ивковић.

Био је то "последњи плес" Југословена на ОИ, с обзиром на рат и распад државе до кога је дошло 1991. Дражену Петровићу прикључила се плејада асова у настајању, па су "плави" са просеком од 23 године били млађи од свих својих претходника.

Испоставиће се да је Сеул био само најава доминације која ће уследити у периоду 1989-1991, али не и место тријумфа, јер Југославија није успела да серију сјајних игара крунише тријумфом у финалу.

До тада смо једини пораз доживели од Порторика, у резултатски неважном мечу последњег кола прве фазе, а у окршају за титулу нам се квалитетни и далеко искуснији тим СССР (Сабонис, Волков, Куртинаитис, Тараканов, Хомичус...) реванширао за пораз на старту такмичења.

РЕЗУЛТАТИ

Група (4-1): СССР 92:79, Централноафричка република 102:61, Јужна Кореја 104:92, Аустралија 98:78, Порторико 72:74.

Четвртфинале - Канада 95:73. Полуфинале - Аустралија 91:70. Финале - СССР 63:76.

АТЛАНТА 1996 - СРЕБРО

Састав: Дејан Томашевић, Мирослав Берић, Дејан Бодирога, Жељко Ребрача, Предраг Даниловић, Владе Дивац, Александар Ђорђевић, Саша Обрадовић, Жарко Паспаљ, Зоран Савић, Никола Лончар, Миленко Топић. Селектор: Жељко Обрадовић.

Екипа која се после санкција вратила на међународну сцену освајањем Еуробаскета у Атини, отишла је у Атланту са много самопоуздања, да докаже да је најбоља у "остатку света", пошто се око тријумфа НБА асова окупљених у селекцији САД није постављало питање.

Млади, али већ трофејни тренер Жељко Обрадовић и његови изабраници урадили су управо то.

До полуфинала су сви противници буквално "почишћени" са терена, а у "малом финалу" су савладани Литванци, као у финалу поменутог ЕП 1995.



За злато против САД могли смо да одиграмо растерећено, али смо "показали зубе" домаћину (Пипен, Баркли, Стоктон, Мелоун, Робинсон, О'Нил...) и били равноправни 25 минута. Међутим, фаулови Дивца и Ребраче, уз изостанак Савића због повреде колена, условили су резултатски убедљив пораз после пада у другом полувремену.

РЕЗУЛТАТИ

Група (5-0): Грчка 71:63, Аустралија 91:68, Јужна Кореја 118:65, Бразил 101:82, Порторико 97:86.

Четвртфинале - Кина 128:61. Полуфинале - Литванија 66:58. Финале - САД 69:95.



Репрезентација СРЈ, уз постепено подмлађивање, касније ће освојити још две европске и једну светску титулу, а круна ће уследити у Индијанаполису 2002, када су на путу до последњег великог трофеја српске кошарке коначно савладани и амерички професионалци.

Од "сребрних" из Атланте 1996. тада су играли Бодирога, Дивац и Томашевић.

Што се тиче наступа на ОИ, није било добро.

У Сиднеју 2000. је освојено шесто место, а тек 11. позиција у Атини 2004. била је увод у дебакл на Еуробаскету 2005, пред домаћим навијачима. Из кризе смо почели да излазимо 2008, али нас на највећој смотри светског спорта није било 12 година.

Време је да се надокнади пропуштено! Неће бити нимало лако, али "Салетови орлови" су већ показали да могу много. Прва је "на менију" била Венецуела, након ње Аустралија, Француска, САД, Кина...

Извор: мондо.рс