Тражене занатлије, али нико неће на занат

Здравствени радници, занатлије, информатичари, радници у туризму и електротехничари кадар су који би у БиХ најлакше требало да дође до посла јер су ова занимања дефицитарна и понуда послова била је већа од потражње у првој половини ове године.

Босна и Херцеговина 06.08.2016 | 07:45 Са друге стране, у области рачуноводства, административних услуга и менаџмента дошло је до "засићења", па трендови на тржишту рада говоре како је посао најтеже пронаћи у овим областима. Показало је ово истраживање портала "Посао.ба", специјализованог за ову област, а које је обухватило период од првих шест мјесеци 2016.

Према истим подацима, комерцијалисти, информатичари, менаџери, угоститељи и економисти, кадар су који су послодавци у БиХ за првих пола године највише тражили како би их запослили. Међутим, иако за занатлију посла има на готово сваком ћошку, њих једноставно нема.

Јовица Братић, директор Занатско-предузетничке коморе Републике Српске, каже како су трендови такви да то занимање за поједине људе представља срамоту, што је потпуно погрешно јер, како тврди, иде се према Западу, а занатлије су тамо на првом мјесту.

"Данас на тржишту имамо ситуацију да немамо занатлија, а потребно је само годину дана да се занат изучи. Родитељи гријеше у усмјеравању, говорећи дјеци да треба да уписују факултете за менаџере, портпароле и слично, а што су, према мом мишљењу, измишљене професије", прокоментарисао је Братић.

Сматра како би дјецу већ од четвртог и петог разреда основне школе требало опредјељивати и усмјеравати у правцу тржишта рада. "То би требало да буде обавеза школе. А школство данас и не комуницира са бироом за запошљавање. Требаће много времена да се ситуација код нас поправи", закључио је Братић.

С њим се сложио и Саша Тривић, предсједник Уније удружења послодаваца Републике Српске, који је оцијенио да се наше школство не подудара с тржиштем рада, те да је најбитније труд уложити у усавршавање.

Иначе, када је територијална заступљеност у питању, највећи број огласа за посао, и то 30,6 одсто, односио се на подручје Сарајева, а затим од већих градова слиједе Бањалука, Мостар и Тузла.

Статистика истраживања показује како је укупан број огласа за првих пола године већи за пет одсто у односу на исти период прошле године, а оглашено је укупно 11.305 радних позиција, што је за 6,6 одсто више у односу на прва два квартала 2015. године.

Извор: Независне