Тука: Прво финале, па онда шта буде!

Најбољи спортиста Босне и Херцеговине из прошле године Амел Тука нагласио пред почетак Олимпијских игара да је поносан што је већина љубитеља атлетике у бившој Југославији досад навијала за њега.

Остали спортови 07.08.2016 | 15:45 Амел Тука је послије освојене бронзе на Свјетском првенству у Пекингу, подигао љествицу и сада цјелокупна јавност у Босни и Херцеговини, а вјероватно и шире, од њега очекује медаљу на Олимпијади у Рио де Жанеиру, гдје ће касно ноћас по нашем времену и носити државну заставу током церемоније отварања Игара.

"Посебна ми је част носити заставу своје државе и задовољство ми је да од свих врхунских спортиста, који имају завидне резултате, управо ја носим заставу на отварању. Препоносан сам и ово је само додатни мотив да оправдам повјерење које сви имају", рекао је Тука на почетку разговора за наш портал.

Освојено четврто мјесто на Европском првенству у Амстердаму није обесхрабрило Амела пред олимпијско такмичење већ је трка у Холандији послужила само као дио припрема за најважнију битку на 800 метара у Рију.

"Сво вријеме смо тренирали и брусили форму за Олимпијаду, а два мјесеца прије ЕП-а смо одлучили да учествујем и да би то био добар тренинг. Наступао сам с једном резервом, јер ако се не спремате за нешто психички остајете резервисани", објаснио је Тука.

Свјестан је наравно и некад "превисоких" очекивања јавности кад је ријеч о бх. спортистима нагласивши да је његов примарни циљ на Играма пласман у финале. А онда, шта буде...

"Знам да јавност и грађани очекују од мене доста, а имају и право због мојих резултата од прошле године. Тренер (Ђовани Гидини) и ја знамо шта морамо проћи да би дошли до олимпијске медаље. То није лако. Мора се посложити доста ствари, од фактора среће до свега осталог. На мени је само да радим и тренирам и слушам тренера, а све остало ће доћи. Мој примарни циљ је да дођем до финала, јер знам да ће бити тешко проћи квалификације и полуфинале. Волио бих да се нађем међу осам најбољих на планети".

С обзиром да га је свјетска спортска јавност упознала тек у Пекингу, са освојеном медаљом је постао "сензација", па је један од његових ривала - Француз Пјер Амброс Босе изразио сумње у честитост и поштење какањског средњепругаша.

"Мој је обичај да, када долазим за сто гдје сједе атлетичари, са свима се рукујем. И Босеу сам пружио руку. Он је мало спустио поглед, али су остали аплаудирали. Ваљда је свјестан да је погријешио, а ја сам му опростио".

Огромна већина љубитеља "краљице спортова" у бившој Југославији навијаће за Туку у његовој дисциплини на 800 метара, а дио заслуга што је омиљен у Србији припада покојном репортеру Радио-телевизије Србије Душку Кораћу, који је између осталог изјавио и да се "радовао Амеловој побједи у Монаку као да је његов син први прошао кроз циљ".

Зато је поносан јер се друштва и државе настале распадом Југославије (пре)често сматрају "дубоко подијељеним". "Сигурно да јесам. Једна од много добрих страна спорта је и та да уједињује људе. Мени је заиста драго ако могу допринијети својим резултатима и томе".

Према његовом мишљењу, нема бојазни због могућих терористичких напада у Рију, нити као религиозан човјек сматра да вјера може да буде узрок тако нечему лошем.

"Религија нема везе са тероризмом. Искрено, не вјерујем да ће се нешто такво десити у Рију".

Такође се не плаши нити зика вируса.

"Прије поласка у Рио сви смо имали могућност да се вакцинишемо против тог вируса, међутим одбили смо. Зика вирус се и не спомиње овдје. Организатори су рекли да нема епидемије и да током сувих мјесеци августа и септембра нема много комараца, који преносе ову заразну болест".

На крају је послао поруку навијачима БиХ, посебно у Бањалуци.

"Захвалан сам свима на подршци коју ми пружају током свих трка. Потрудићу се да увијек буду поносни на мене", закључио је Тука.


Извор: мондо.ба