Книн: Дан побједе или страначка забава?

У присуству хрватског државног врха и ове године у Книну је свечано обележена годишњица војно-полицијске акције Олуја, коју Хрвати славе као Дан победе и домовинске захвалност и Дан бранитеља, а поруке су овог пута биле у складу са кампањом за ванредне парламентарне изборе, који ће у Хрватској бити одржани у септембру.

Регион 05.08.2016 | 16:17 Уобичајено након званичног дела свечаности улицама Книна су се могле чути усташке песме и покличи "За Дом спремни" мада је за разлику од претходних година тога значајно мање.

Какоје јавио извештач Тањуга са лица места, представници ХОС-а носили су заставу са том поруком.

Бивши премијер и лидер Народне коалиције Зоран Милановић није се појавио у Книну, али је био најчешћа тема на улицама и у кафићима због његове недавне изјаве да је Хрватска "случајна држава".

Зато је прва порука председнице Колинде Грабар Китаровић била упућена управо Милановићу. Она је, наиме, рекла да је Хрватска створена победом хрватског народа и његовом вољом израженом на референдуму 1990, а војну операцију Олуја је назвала "бриљантном и етички чистом".

Китаровић је одговарајући Милановићу поручила:"Модерна Хрватска држава створена је вољом хрватског народа и вољом израженом на референдумом 1990. и величанственом победом хрватских бранитеља у Олуји коју овде данас славимо".

Истакавши да је годишњица Олује Дан победе, слободе и мира за Хрватску, Грабар Китаровић је рекла да су све то морали извојевати у рату, бранећи земљу од "унитаристичког југословенства и четништва који су починили страшна зла широм Хрватске и БиХ".

Уз  посебан пијетет исказан првом председнику и поглавнику Фрањи Туђману, Китаровић је рекла да је Хрватска Олујом доказала своју одлучност да буде слободна држава, али и способност да буде суверена.

Сви се, казала је, морамо окренути будућности како у Хрватској тако и у односима са земљама бивше државе. 

Она је обећала подршку Србији за улазак у ЕУ, те додала да жели да верује и да цени да су хрватској мањини у Србији обезбеђена њена легитимна национална права.

Хрватска је у том смислу, сматра она, учинила више него искорак, али и приметила да увек места за напредак.

Претходно, присутнима се обратио пуковник у пензији Ивица Главота који се јавно извинио хрватском народу јер посао накоњ Олује није завршен до краја.

Он је оштро критиковао хрватску власт рекавши да јој је народ веровао и да је очекивао напредак у свим сегментима друштва и борбу за савремено друштво.

"Тај други чин није ни почео, 21 годину након Олује. То је била операције која је омогућила поражавање великосрпских претензија, али и да нико други, осим Хрвата не може одређивати будућност земље", рекао је.

Овом бившем специјалацу који је, каже, ратовао од Вуковара до Превлаке, највише смета то што су, како је рекао, бирачки спискови чишћени у готово свим градовима, али не и у Вуковару, што је омогућило да се постављају ћириличне табле.

"Прича о лустрацији је истина и треба се ослободити тог терета, јер се само тако може лакше ићи напред", рекао је Главота и додао:

"Када у држави постанете папци знате да ћете ускоро бити папкари, волови. Народе мој, не допустите да нас вуку за нос", поручио је он.

С друге стране, Милановић је након полагања венаца на загребачком гробљу Мирогој свечаност у Книну назвао "страначком забавом".

"Наравно да је то увреда према људима, али од оних који организирају страначку прославу и страначки тулум. Наравно да у Книну има и људи који тамо долазе с патриотским, домољубним мотивима и не долазе на страначки скуп. Али нажалост, задњих година то се претворило у страначки скуп ХДЗ-а", рекао је Милановић новинарима.

Поруке одлазећег министра културе Златка Хасанбеговића, чије име се најчешће помиње уз причу о усташтву и хрватском неофашизму, биле су данас другачије. 

Он је рекао усташки симболи нигде нису добродошли, те да је зато упутио поруку младима не користе било које знаковље пропалих режима и идеологија и да поносно стоје искључиво иза званичног барјака и грба данашње модерне и демократске Хрватске.