Већа акциза удар на буџет и радна мјеста

Евентуелним увођењем посебне акцизе на пиво домаћа производња би забележила пад од 25 одсто, показује анализа Спољнотрговинске коморе БиХ.

Република Српска 05.08.2016 | 14:26
Већа акциза удар на буџет и радна мјеста
Како су израчунали у овој комори, то би довело до раста увоза за 12 одсто, чиме би се учешће домаћих производа у укупној потрошњи смањило за 30 одсто у корист увозника.
 
Указују и на проблем смањења броја запослених у домаћим пиварама, а реч је о губитку 400 радних места директно, те 2.000 радних места која су индиректно везана за домаће пиваре.

Иако би укупна акциза, уместо 52,1 милион, износила 86,7 милиона КМ, њено повећање би, по основу смањења пореза и доприноса, на буџет дало негативан ефекат од 15,4 милиона КМ.

"Увођење додатних акциза био би директан удар на домаћу производњу безалкохолних пића и пива, радна места запослених у овој и повезаним индустријама, те стандард најсиромашније категорије друштва. Додатно пореско оптерећење би подстакло јачање сиве економије, узроковало губитак у убирању ПДВ, те исплати нето плата, пореза и доприноса. Резултирало би и значајним смањењем БДП. Ово су само неки од кључних показатеља великог ризика који би настали предложеним повећањем акциза", наводи се у анализи СТК.

Стручњаци упозоравају да би наметање посебних, односно наменских акциза домаћој индустрији безалкохолних пића такође донело већи ризик него корист. У трогодишњем периоду то би, ради смањења потражње, довело до губитка од 110,6 милиона КМ по основу мање наплаћеног ПДВ. Због смањења производње уследило би и затварање 320 радних места, а по основу губитка нето плата, доприноса и пореза на доходак, уследио би минус од 16,4 милиона, док би БДП био смањен за 462 милиона КМ.

"Додатне акцизе би уништиле значајан део домаће производње и не представљају решење", став је произвођача безалкохолних пића и пива.

Економисти тврде да свако повећање намета може да има само краткорочни позитивни ефекат.

"Дугорочно гледано, доводи до погоршања животног стандарда грађана, те мањег прилива новца у буџете. Новац за здравствене системе у БиХ који су у финансијском колапсу не треба тражити у повећању акцизе на пиво безалкохолна пића, него у рационализацији и смањењу трошкова. Наиме, нови намети или повећање постојећих не могу да напуне шупљу кесу", каже економиста Зоран Павловић.

Паре за здравство од цигарета и алкохола

Реформска агенда јасно наводи да било које повећање индиректних пореза може доћи на ред тек након што се исцрпе могућности резова у обиму јавне потрошње или унапређења у наплати прихода.

"Ставови Европске уније су јасни и недвосмислени - да су алкохол и дуван један од основних штетника по здравље. Све ово указује на то да се у већини европских земаља управо из парафискалних намета на дуванске производе и алкохолна пића финансира здравство, а не из пива и безалкохолних пића", кажу у СТК.

(Блиц.рс)
(Фото: Синиша Пашалић / РАС Србија)

Коментари / 0

Оставите коментар