Veća akciza udar na budžet i radna mjesta

Eventuelnim uvođenjem posebne akcize na pivo domaća proizvodnja bi zabeležila pad od 25 odsto, pokazuje analiza Spoljnotrgovinske komore BiH.

Republika Srpska 05.08.2016 | 14:26 Kako su izračunali u ovoj komori, to bi dovelo do rasta uvoza za 12 odsto, čime bi se učešće domaćih proizvoda u ukupnoj potrošnji smanjilo za 30 odsto u korist uvoznika.
 
Ukazuju i na problem smanjenja broja zaposlenih u domaćim pivarama, a reč je o gubitku 400 radnih mesta direktno, te 2.000 radnih mesta koja su indirektno vezana za domaće pivare.

Iako bi ukupna akciza, umesto 52,1 milion, iznosila 86,7 miliona KM, njeno povećanje bi, po osnovu smanjenja poreza i doprinosa, na budžet dalo negativan efekat od 15,4 miliona KM.

"Uvođenje dodatnih akciza bio bi direktan udar na domaću proizvodnju bezalkoholnih pića i piva, radna mesta zaposlenih u ovoj i povezanim industrijama, te standard najsiromašnije kategorije društva. Dodatno poresko opterećenje bi podstaklo jačanje sive ekonomije, uzrokovalo gubitak u ubiranju PDV, te isplati neto plata, poreza i doprinosa. Rezultiralo bi i značajnim smanjenjem BDP. Ovo su samo neki od ključnih pokazatelja velikog rizika koji bi nastali predloženim povećanjem akciza", navodi se u analizi STK.

Stručnjaci upozoravaju da bi nametanje posebnih, odnosno namenskih akciza domaćoj industriji bezalkoholnih pića takođe donelo veći rizik nego korist. U trogodišnjem periodu to bi, radi smanjenja potražnje, dovelo do gubitka od 110,6 miliona KM po osnovu manje naplaćenog PDV. Zbog smanjenja proizvodnje usledilo bi i zatvaranje 320 radnih mesta, a po osnovu gubitka neto plata, doprinosa i poreza na dohodak, usledio bi minus od 16,4 miliona, dok bi BDP bio smanjen za 462 miliona KM.

"Dodatne akcize bi uništile značajan deo domaće proizvodnje i ne predstavljaju rešenje", stav je proizvođača bezalkoholnih pića i piva.

Ekonomisti tvrde da svako povećanje nameta može da ima samo kratkoročni pozitivni efekat.

"Dugoročno gledano, dovodi do pogoršanja životnog standarda građana, te manjeg priliva novca u budžete. Novac za zdravstvene sisteme u BiH koji su u finansijskom kolapsu ne treba tražiti u povećanju akcize na pivo bezalkoholna pića, nego u racionalizaciji i smanjenju troškova. Naime, novi nameti ili povećanje postojećih ne mogu da napune šuplju kesu", kaže ekonomista Zoran Pavlović.

Pare za zdravstvo od cigareta i alkohola

Reformska agenda jasno navodi da bilo koje povećanje indirektnih poreza može doći na red tek nakon što se iscrpe mogućnosti rezova u obimu javne potrošnje ili unapređenja u naplati prihoda.

"Stavovi Evropske unije su jasni i nedvosmisleni - da su alkohol i duvan jedan od osnovnih štetnika po zdravlje. Sve ovo ukazuje na to da se u većini evropskih zemalja upravo iz parafiskalnih nameta na duvanske proizvode i alkoholna pića finansira zdravstvo, a ne iz piva i bezalkoholnih pića", kažu u STK.

(Blic.rs)
(Foto: Siniša Pašalić / RAS Srbija)