Муслиманка оставила сина у Сребреници

Моја мајка која је друге вере, због притиска средине и политике која се у Босни наметала свима који нису муслимани, оставила нас је и није желела да дође са нама у Србију"

Босна и Херцеговина 04.08.2016 | 22:54 Александар Јовичић (29) најмлађи је предсједник општине у Србији и најмлађи у историји Београда. Лидер Омладине СНС-а након априлских избора дошао је на чело Палилуле, највеће београдске општине, а у интервјуу за Недељник први пут је испричао своју животну причу како је из родне Сребренице стигао у Борчу, зашто је ушао у политику и како остварује свој дјечачки сан.

"Моја прва асоцијација на Сребреницу су рат и неправда која је тим ратом нанета свим људима у граду у коме сам се родио. Не волим да мислим о Сребреници јер тај рат сам - иако сам био четворогодишњи дечак - доживео као двоструку трагедију. С једне стране, због ратних страхота и страдања људи, а са друге, доживео сам да ми је управо тај рат разорио породицу.

Моја мајка која је друге вере, због притиска средине и политике која се у Босни наметала свима који нису муслимани, оставила нас је и није желела да дође са нама у Србију. Ја пре верујем да није смела из страха за своју породицу у Босни, али то на крају није ни било важно. Остао сам без дома и мој отац и бака са мном у наручју и са две торбе у које смо спаковали цео живот, дошли су 1991. године у Београд. Од тада живим у Борчи и заволео сам је као да сам се ту родио".

“Одрастао сам уз баку која је била изузетна жена, знате, то су оне строге али праведне босанске Српкиње. Она ме је васпитавала, јер је отац морао много да ради да би нас издржавао. Биле су то оне несрећне деведесете када никада нисмо имали довољно пара за све. Чим сам мало ојачао, почео сам да радим: у ауто-радионицама, носио сам џакове на градилиштима, радио сам сезонске послове и често сам подизао терет који је био тежи од мене. Упоредо сам ишао у школу и био добар ђак. Радио сам и када сам уписао факултет. Искључиво својим трудом и марљивошћу напредовао сам до нивоа менаџера у једној озбиљној компанији. Политика је дошла касније, када сам имао 22 године. Имам тај борбени дух у себи, јер, као што видите, од малих ногу борим се са животом”.

На питање да ли је некада пожелио да се врати у Сребреницу Јовичић каже:

“Никада нисам сањао да се вратим у Сребреницу јер сам знао да је то немогуће, а некако су ми успомене које сам понео сувише тужне да бих уопште желео да их евоцирам. Као дечак када сам дошао у Борчу, никада нисам маштао да се преселим у "круг двојке", желео сам да једног дана ја постанем неко ко ће да уради нешто више за свој крај и комшије. Нисам тада знао како, нисам знао ни шта је политика, али сам сањарио да некако постанем неко ко ће за њих да уради велике стварио”.

Као посланик  једна од ударних песница СНС-а у у Скупштини Србије, због тога су га и прозвали “мали Вучић”. Каже да му тај надимак импонује.

“У СНС сам ушао због Александра Вучића. Његова одлучност, пожртвованост, енергија и ауторитет су ме привукли да будем део странке коју он сада води. Мој темперамент не трпи лажне ауторитете, а он је једини лидер у Србији који има државничке способности и политичке вештине истинског ауторитета. Желео сам да у том политичком смислу учим од најбољег и нисам погрешио.

А то да га копирам, пре бих рекао да га пратим. Ако он као премијер може да одвоји време и да од пет ујутру прима грађане који имају неки проблем, срамота би била да ја као председник општине то не урадим”.

Извор: Недељник