Кафанска БиХ, брже до кључних одлука

Кључни договор председавајућег Председништва БиХ, Бакира Изетбеговића, и председника Републике Српске, Милорада Додика, о деблокади европског пута БиХ постигнут је у мотелу Барка у Источном Сарајеву. Али, ово није први пут да се кључне одлуке за грађане БиХ решавају за кафанским столом.

Босна и Херцеговина 03.08.2016 | 07:50 Додик и Изетбеговић су се требали, према ранијим најавама, састати у Административном центру Републике Српске у Источном Сарајеву, али се око 13 сати појавио сам Додик рекавши окупљеним новинарима да је дошао само да попије кафу.

Састанак је у 14 сати уместо у Администартивном центру Српске почео у Мотелу „Барка“, а како су за Клиx.ба потврдили из овог угоститељског објекта, сала у којој су се састале делегације СДА и СНСД била је резервисана дан раније и то у периоду од 12 до 18 сати.

Када је у Источном Сарајеву Додик поред “Барке” радо организује састанке и у ресторану „Ал Парцо“. Из овог кафића су потврдили за Клиx.ба да је Додик чест гост.

И док је „Барка“ у јавност доспела тек прошле седмице, сарајевски ресторан „Кибе Махала“, познатији и као „Код Кибета“, већ је редовно домаћин сличним састанцима. Власти БиХ су „Код Кибета“ водили делегацију Србије предвођену премијером, Александром Вучићем, председницу Хрватске, Колинду Грабар-Китаревић.

До сад је свакако најзначајнији састанак у овом ресторану онај између, све до тада, љутих непријатеља Бакира Изетбеговића и Фахрудина Радончића.

Лидери СДА и СББ 26. септембра, првог дана Курбан-бајрама, састали су се у овом ресторану након пет година бесомучног рата. Састанак је трајао два сата, далеко од очију јавности и новинара, а резултирао је „свебошњачким“ договором који функционише до данас. Тада је договорена коалиција СДА и СББ на свим нивоима која је опстала и поред различитих искушења од којих је свакако највеће хапшење Радончића.

„Романца“ омиљена Човићева „база“

Ресторан „Романца“ својеврсна је база Драгана Човића у Мостару. У овом ресторану састали су се почетком септембра 2012. године Драган Човић и Златко Лагумџија и то након превирања у коалицији СДА и СДП БиХ. Лагумџија је тада покушао у власт увести Човића што је СДА успешно блокирала.

„Романца“ је била и место првог сусрета хрватске председнице, Колинде Грабар-Китаровић и србијанског премијера, Александра Вучића. Они су, након Мостарског сајма где је домаћин био управо Човић, у башти овог ресторана разговарали о актуелним питањима, а обоје су изразили задовољство током састанка.

Додик најчешће у „Калдери“

Предсједник РС Додик обично о важним темама са званичницима разговара у хотелу „Калдера“ у Лакташима. Тако је Додик у овом ресторану разговарао 2013. са Александром Џомбићем, тадашњим премијером, о могућој реконструкцији Владе РС, која се после и десила сменом Џомбића.

Додик се у „Калдери“ састајао и са Ђонатаном Муром, шефом Мисије ОСЦЕ у БиХ, лидером ХДЗ БиХ, Драганом Човићем, али и неким другим функционерима СНСД.

Додик је с Човићем одржао састанак у априлу 2016. а након радног дела изашли су у оближњи кафић „Мања“ где су наставили разговор о актуелним питањима.

За политичке договоре једино легитимно место су институције и органи власти, сматра новинар и аналитичар Властимир Мијовић.

"Уколико се, као код нас, састанци измештају у угоститељске и сличне објекте, то је чин унижавања и исмијавања државе. То, у суштини, и јесте циљ оних који инсистирају на састанцима на таквим местима, док пристанак на такве седељке показује незрелост оних који такве позивнице не одбијају".

У БиХ, српски политички представници од Дејтона до данас тражили су за званичне договоре управо таква места, како би и на тај начин показали да је БиХ „немогућа“, односно „кафанска држава“ - каже за Клиx.ба Властимир Мијовић.

Незванични састанци су увек били припрема за званичне. Тамо су страначки лидери редовито „усаглашавали“ своје ставове, који су потом у институцијама само озваничавани, додаје Мијовић.

Седнице Председништва БиХ у хотелу „Сарај“

Мијовић подсећа да је прва седница Председништва БиХ одржана 1. октобра 1996. у хотелу „Сарај“, поред Сарајева, након великог натезања око локације.

У сваком случају, у игри су, као алтернатива, и тада били искључиво угоститељски објекти.

"Касније је то мало 'уљуђено', па су се Изетбеговић, Крајишник и Зубак састајали једном у Земаљском музеју, а потом у Лукавици, на Еектротехничком факултету, и тако наизменично. Али, редовно је то било ван места предвиђених за такве скупове".

У вођењу државних послова и музеј и факултет су, у суштини, кафане. Тиме је настављена предратна традиција, јер су од 1990. до 1992. сви састанци председника тадашњих 6 југословенских репубика и покрајина такође одржавани изван институција, у биртијашком амбијенту.

Политичари још једино у затвору нису водили преговоре о најбитнијим државним питањима, али се искрено надам да ће се једном и тамо наћи, али не да се договорају него да плате рачун за огромно зло које су нанели грађанима ове државе - закључује Мијоћ.

(Клиx.ба)