Зашто је пропала пшенична бајка?

Влада Српске плаћа програме и стратегије, али написано углавном не буде остварено. Такав случај је и са Програмом унапријеђења производње меркатилне пшенице који је, када је написан, предвидио велику производњу и огромне доприносе пољопривредницима. Од свега није било ништа, а Програм је плаћен 100.000 марака.

Република Српска 02.08.2016 | 20:27 Програм за унапријеђење производње меркатилне пшенице у Српској за период 2011-2016. година плаћен је 100.000 марака, а предвидио је да на крају програмом обухваћеног периода под пшеницом буде 40 000 хектара, односно дупло висе него 2011. године.

Тренутно је под меркатилном пшеницом између 25 и 30.000 хектара, а у Српској годишње се произведе око 160.000 тона. Прошле године произведено је 110.000 тона. Програм је предвидио да у овој години Српска произведе 200.000 тона, што би значило 95 одсто домаћих потреба.

Програм је за вријеме мандата министра Мирослава Миловановића израдио Пољопривредни институт, а циљ је био да се готово све потребе за пшеницом покрију домаћом производњом. То се није десило. Извори из министарства тврде да у министарству не желе да признају да је скупо плаћен програм доживио тотални колапс и да ништа није остварено.

На име регреса за пшеницу произвођачи су по Програму унапређења производње ове године требали да добију десет милиона марака. Добиће, када им буде исплаћено, око 3,5 милиона.

Република Српска и даље годишње, тврде стручњаци, увози 100.000 тона пшенице, а прошле године на домаћим пољима произведено је само 110.000 тона. У јесен 2015. пшеницу је посијало само 1.900 пољопривредника, што је изузетно мали број, тврде наши извори.

Све је резултат катастрофалне политике и Владе и Министарства пољопривреде, која за посљедицу има одумирање пољопривредне производње, оптужује опозиција.

Подстицаји министарства од 250 КМ по хектару и премија за откупљену пшеницу тренутно касне више од шест мјесеци.



БН телевизија