Zašto je propala pšenična bajka?

Vlada Srpske plaća programe i strategije, ali napisano uglavnom ne bude ostvareno. Takav slučaj je i sa Programom unaprijeđenja proizvodnje merkatilne pšenice koji je, kada je napisan, predvidio veliku proizvodnju i ogromne doprinose poljoprivrednicima. Od svega nije bilo ništa, a Program je plaćen 100.000 maraka.

Republika Srpska 02.08.2016 | 20:27 Program za unaprijeđenje proizvodnje merkatilne pšenice u Srpskoj za period 2011-2016. godina plaćen je 100.000 maraka, a predvidio je da na kraju programom obuhvaćenog perioda pod pšenicom bude 40 000 hektara, odnosno duplo vise nego 2011. godine.

Trenutno je pod merkatilnom pšenicom između 25 i 30.000 hektara, a u Srpskoj godišnje se proizvede oko 160.000 tona. Prošle godine proizvedeno je 110.000 tona. Program je predvidio da u ovoj godini Srpska proizvede 200.000 tona, što bi značilo 95 odsto domaćih potreba.

Program je za vrijeme mandata ministra Miroslava Milovanovića izradio Poljoprivredni institut, a cilj je bio da se gotovo sve potrebe za pšenicom pokriju domaćom proizvodnjom. To se nije desilo. Izvori iz ministarstva tvrde da u ministarstvu ne žele da priznaju da je skupo plaćen program doživio totalni kolaps i da ništa nije ostvareno.

Na ime regresa za pšenicu proizvođači su po Programu unapređenja proizvodnje ove godine trebali da dobiju deset miliona maraka. Dobiće, kada im bude isplaćeno, oko 3,5 miliona.

Republika Srpska i dalje godišnje, tvrde stručnjaci, uvozi 100.000 tona pšenice, a prošle godine na domaćim poljima proizvedeno je samo 110.000 tona. U jesen 2015. pšenicu je posijalo samo 1.900 poljoprivrednika, što je izuzetno mali broj, tvrde naši izvori.

Sve je rezultat katastrofalne politike i Vlade i Ministarstva poljoprivrede, koja za posljedicu ima odumiranje poljoprivredne proizvodnje, optužuje opozicija.

Podsticaji ministarstva od 250 KM po hektaru i premija za otkupljenu pšenicu trenutno kasne više od šest mjeseci.



BN televizija