Сјећања - видео: Кошаркашки времеплов - Лос Анђелес 1984: Шпанска клопка за Плаве!

Свет је упознао Џордана, а Руси одговорили Америма! Калифорнија, кока-кола и сан...

Кошарка 03.08.2016 | 23:30 "Калифорнија, кока-кола и сан", певала је некада загребачка поп група Неки то воле вруће. Погађате, ред је на Лос Анђелес и Олимпијске игре 1984. године. Сједињене Америчке државе у том периоду су доживљавале прави економски бум, Роналд Реган био је јачи него икад и спремао се за други председнички мандат, у СССР-у се Михаил Горбачов увелико спремао да преузме власт, док је Југославија живела златне дане поготово у спорту.

Ипак, ни те Игре у ЛА, као ни претходне, нису могле да прођу без уплитања политике, само што су се овај пут Совјети реванширали Американцима бојкотом. То је, конкретно, када је кошарка у питању, поново значило да је један од главних конкурената за златну медаљу испао из трке и пре него што је она почела.

Југославија је на овај турнир стигла као бранилац олимпијског трона, али и као екипа у којој је легендарни тренер Мирко Новосел почео да припрема смену генерација. Међу искуснијима су били Дражен Далипагић, Ратко Радовановић, Андро Кнего и Миховил Накић. Али, то је и друго узастопно велико такмичење на којем је за Плаве играо тада млади и ултраталентовани кошаркашки Моцарт, Дражен Петровић.

"Ми смо у Лос Анђелесу имали смену генерација. Ја сам тада практично завршавао каријеру у националном тиму, били су ту и Раша Радовановић, Небојша Зоркић, Андро Кнего и други... Наравно, тада је почео на велику сцену да ступа и Дражен Петровић, а у тиму је био и његов брат Ацо", објаснио је Далипагић у разговору за МОЗЗАРТ Спорт.

Упркос свему поменутом, екипа коју је предводио Новосел је готово перфектно одиграла прву фазу такмичења, завршила је на првом месту у групи са максималних пет победа. Редом су у легендарној дворани Форум у Лос Анђелесу падали Западна Немачка, Аустралија, Египат, Бразил и у последњем колу у дербију групе, Италија.

"У моје време играња за репрезентацију, увек су кандидати за сам врх били Југославија, СССР и САД. Наравно, дешавало се често да ту ускочи још нека репрезентација, Итаија, Шпанија, Бразил и сличне...", присетио се Далипагић.

"Костур" такмичења био је такав да су југословенски кошаркаши у четвртфиналу ишли на Уругвај који је пао прилично лако - 110:82. Управо је Далипагић са 24 поена био најбољи стрелац Југославије на том мечу, а четири мање убацио је Дражен Петровић.

А онда је дошло и полуфинале са понекад незгодним Шпанцима. И на жалост навијача у ондашњој Југославији, тог топлог осмог дана августа у Калифорнији као луди су играли Хуан Сан Епифанио, Андрес Хименез и Хозе Марија Маргал.

"Сећам се да смо на том турниру од Шпанаца изгубили практично добијену утакмицу у полуфиналу. Један слабије одиграни меч, у ствари можда само полувреме и доживели смо први пораз на турниру, а то нас је коштало борбе за златну медаљу", истиче Далипагић.

Он и Дражен Петровић меч су завршили са по 16 поена, Радовановић је додао 15. Југославија је на полувремену водила са 40:35, али је на крају у финале прошла Шпанија тријумфом од 74:61. Плавима је следила борба за бронзу коју су решили против Канаде у своју корист са 88:82, а Црвеној фурији финални меч са америчком репрезентацијом.

А какву су Американци тада имали националну селекцију! Довољно је рећи - Мајкл Џордан. Његово летеће величанство управо тог лета је завршило са колеџ кошарком на универзитету Северна Каролина, а као трећег пика на драфту изабрали су га Чикаго Булси.

"Американци су тада заиста имали сјајан састав, то су малтене све били играчи за НБА, односно кошаркаши коиј су те године завршили колеџ каријере", у даху прича Далипагић.

Ипак, легендарни кошаркаш Партизана и Југославије имао је прилично занимљив одговор на питање да ли је већ тада знао за Џордана.

"Да ли сам знао за њега? Па он је знао за мене! Видите, сећам се да смо са репрезентацијом у том неком периоду били на турнеји по Америци. Играли смо меч против Џорданове Северне Каролине и ја сам им спаковао 41 поен! Њихов тренер, легендарни Дин Смит није знао шта их је снашло... Људи су се крстили".

А онда је легендарни Праја објаснио да се у Лос Анђелесу одмах видело какав ће то играч да буде.

"Џордан је тада почео да се појављује и постаје познат за шире масе. Наравно, видели смо да човек уме буквално да лети. Истовремено, у то време је још доста промашивао, али јасно је било да ће постати ванземаљац. Мада у Америци има фантастичних играча буквално на сваком ћошку, у сваком парку, скачу и играју као луди, а после једноставно нестану", закључио је он.

Џордан, наравно није нестао, Американци су у финалу у Лос Анђелесу победили Шпанију убедљиво са 92:65. Велики Мајкл је са 20 поена био најефикаснији у америчкој селекцији. Поред Џордана, две највеће звезде у тиму САД били су Патрик Јуинг и Крис Малин, а добру НБА каријеру направили су и Сем Перкинс и Алвин Робертсон.

Свакако је остао жал што на овим Играма тадашња југословенска селекција није била у прилици да игра за злато, а навијачи су остали ускраћени за судар Петровића и Далипагића саЏорданом. Две ствари су ипак, те 1984. године биле јасне, Југославија би у финалу свакако озбиљно напала злато и питање је да ли би га Американци освојили. Друга и још важнија, тадашња репрезентација дефинитивно је добила новог вођу и момка који ће одушевљавати кошаркашки свет у годинама које су долазиле - Дражена Петровића.



Извор: моззартспорт