ОИ: Србија најбројнија, Македонија пет такмичара!

Србија у Рио де Жанеиро одлази с тимом од 103 спортиста, Хрватска са 87, Словенија са 62, Црна Гора са 34, БиХ са 11, Косово са осам и Македонија са пет.

Остали спортови 01.08.2016 | 16:15 Љетне олимпијске игре у Рио де Жанеиру све су ближе, а репрезентације земаља из региона су спремне за изазове који их чекају у Јужној Америци. На играма у Рију из региона најбројнији олимпијски тим имаће Србија која путује са чак 103 спортиста у 14 спортова, док ће најмањи тим имати Македонија са свега пет спортиста.

Србија ће имати чак четири репрезентације у екипним спортовима, па је због тога њихов тим и најбројнији. Србију ће у Рију представљати мушка и женска кошаркашка репрезентација, женска одбојкашка и мушка ватерполо селекција. Уз Србију представнике у екипним спортовима из региона у Рију ће имати још Хрватска, Словенија и Црна Гора.

Хрватска у Бразил путује са селекцијама у три екипна спорта и то у мушкој конкуренцији. Медаљу за Хрвате у екипним спортовима покушаће освојити рукометаши, кошаркаши и ватерполисти. Црна Гора ће имати двије репрезентације, женску рукометну и мушку ватерполо. Са једном репрезентацијом у Рио ће Словенија, и то са мушком рукометном, коју предводи некада сјајни југословенски рукометаш Веселин Вујовић, који је током играчке каријере осјетио драж освајања златне и сребрне олимпијске медаље.

Од чак 103 спортиста у Србији се у Рио де Жанеиру највише очекује од Иване Максимовић Анђушић, која је на прошлим играма у Лондону донијела сребрну медаљу својој земљи у стрељаштву. Она ће носити заставу Србије на отварању игара. Осим ње, ту је веома јак атлетски тим који предводи Ивана Шпановић, европска шампиона у скоку у даљ, па би и она могла до олимпијске медаље. Уз тенисера Новака Ђоковића и ватерполисте Србије, највећи адут у Рију српског олимпијског тима биће теквондисткиња, Милица Мандић, која ће бранити злато освојено у Лондону у категорији преко 67 килограма.

Након Србије најбројнији тим из региона у Рио де Жанеиру имаће Хрватска са 87 спортиста. Хрватски атлетски тим за Рио у којем су Сандра Перковић, најбоља бацачица диска у свијету и Бланка Влашић, некада једна од најбољих скакачица у вис гарантују им неку од медаља у "краљици спортова". Уз Ану Шимић која има бронзу у скоку у вис са Европског првенства у Цириху 2014. године Хрватска се заиста има чему надати. Осим у екипним спортовима, ватерполу и рукомету, у којима Хрвати традиционално освајају олимпијске медаље, одличја могу очекивати и у појединачним спортовима, као што су тенис (Марин Чилић), стрељаштво (Ђовани Черногорац), теквондо (Луција Заниновић), гимнастика (Филип Уде)...

Словеначки олимпијски тим за Рио де Жанеиро броји 62 спортиста, од чега је 17 рукометаша, иако их 14 може бити пријављено за олимпијски турнир. Словенци традиционално имају доста успјеха у појединачни спортовима на Олимпијским играма, па се слично може очекивати и у Бразилу. Једриличар Василиј Жбогар већ је освајао олимпијску медаљу, сребро у Пекингу 2008. године. Ту су и џудисткиња Тина Трстењак, скакач с мотком Роберт Ренер, те доста јак кајак-кану тим у којем има неколико такмичара који би могли обрадовати "дежелу" са неком од олимпијских медаља. Наравно, не треба заборавити рукометаше Словеније, који не спадају у круг фаворита за медаље, али њихов селектор Веселин Вујовић кадар је направити чудо са било којим тимом, што је доказао у претходне двије сезоне са Загребом у којем је тренер. Осим његовог искуства и квалитета, мора се рећи да Словенци са Урошем Зорманом и Видом Кавтичником, као најискуснијима у тиму могу изненадити свакога, па и највеће фаворите као што су Французи, Данци или Хрвати.

Тука и Кељменди наде БиХ и Косова

Црна Гора у Рио одлази са 34 спортиста и двије велике наде, женском рукометном и мушком ватерполо репрезентацијом. Рукометашице су за сада освојиле једину црногорску олимпијску медаљу. Било је то прије четири године у Лондону када су се окитиле сребром. Ватерполисти Црне Горе спадају у сами свјетски врх, па не би било изненађење да у Рију обрадују нацију неким од одличја.

И Босна и Херцеговина  први пут од свог осамостаљења на Олимпијске игре иде с надом да би могла доћи до олимпијске медаље. Међу 11 бх. спортиста,  нада је Амел Тука, тренутно један од најбољих средњепругаша свијета. Тука је прошле године освојио бронзу у трци на 800 метара на Свјетском првенству у Пекингу и на митингу Дијамантске лиге истрчао 1:42,51 минут што је најбоље вријеме прошле сезоне у свијету. Ове године је освојио четврто мјесто на Европском првенству у Амстердаму на 800 метара. У олимпијском тиму БиХ је највише атлетичара. Осим Туке ту су још маратонка Луциа Кимани, те бацачи кугле Хамза Алић, Кемал Мешић и Месуд Пезер, али освајање медаље некога од њих било би равно сензацији. У Рију се запажен резултат може очекивати још од Дамира Џумхура, 77. тенисера свијета.

Косово ће у Рију дебитовати на Олимпијским играма и одмах очекује освајање медаље. Међу осам косовских спортиста издваја се џудисткиња Мајлинда Кељменди, бивша свјетска и актуелна двострука европска шампиона у категорији до 52 килограма.

Са најмање спортиста од селекција из региона у Рио долази Македонија. У њеном тиму је свега пет спортиста, а важно је нагласити да ниједан од њих није испунио олимпијску норму, него у Бразил путују са позивницама. Стога о очекивањима македонске јавности не треба трошити ријечи.

Љетне олимпијске игре, 31. по реду, у Рио де Жанеиру одржаће се од 5. до 21. августа. Очекује се учешће више од 10.500 спортиста из 207 земаља. Одржаће се 306 такмичења у 41 дисциплини у 28 спортова. Најбројнији олимпијски тим требале би имати Сједињене Америчке Државе са чак 555 спортиста, слиједи их домаћин Бразил са 465, Кина са 413 и Аустралија са 410.

Хрватска има 23 олимпијске медаље

Хрватска, која је на љетним играма од Барселоне 1992. године, до сада је освојила 23 медаље. Највише на прошлим играма у Лондону гдје је хрватски тим бројао чак 106 спортиста и гдје су освојили шест медаља, три златне, једну сребрну и двије бронзане.

Словенија од Барселоне 1992. има 19 освојених медаља. Најуспјешнија љетна Олимпијада за словеначки спорт била је 2000. године у Сиднеју када су освојене двије златне медаље. Највећи број медаља, пет, Словенија је освојила у Пекингу 2008. године. Од пет одличја, једно је било златног сјаја, а по два сребрног и бронзаног.

Србија је на своја три наступа као самостална држава (Стоцкхолм 1912., Пекинг 2008. и Лондон 2012. године) успјела освојити седам медаља. Далеке 1912. није дошла до медаље, а највише је освојила у Лондону четири, по једну златну и сребрну, те двије бронзане.

Црна Гора у досадашња два наступа има једно одличје, сребрно рукометашица из Лондона прије четири године. Македонија је на љетним играма од Атланте 1996. године, а има једну освојену медаљу коју јој је 2000. у Сиднеју донио рвач Мохамед Ибрахимов.

БиХ, иако на љетним олимпијским играма наступа од 1992. и Барселоне још увијек нема медаљу. Косово ће као дебитант своју прву медаљу тражити у Бразилу.

Извор: Анадолија