Како је долар потопио привреду Српске

Промјена курса долара и његово јачање према евру главни је кривац краха привреде и тешке ситуације у Републици Српској, устврдио је Милорад Додик гостујући у емисији „Телеринг“ на свом РТРС-у.

Република Српска 29.07.2016 | 10:24 Он сматра да је раст старог предратног спољног дуга, због јачања курса долара према домаћој валути и евру, узроковао садашњу ситуацију и губитак богатства за 50%!?

Умјесто 100 000 сада морамо враћати 150 000 марака, тврди Додик, и истиче да се евро штампа без контроле и зато му пада вриједност, а конвертибилна марка које је везана за евро колетеларално слаби.

Република Српска није никог освајала и није ништа отимала, није имала никакве значајније новчане акумулације и резерве, и по Додику без тога није могло више да се напредује и боље живи. Додик сматра да је спас у неконтролисаном штампању конвертибилне марке, јер то са доларом и евром раде САД и Европска Унија...

Какво вријеме пролази Додик даје све неуравнотеженије изјаве, а повремено количином изговорених глупости и бесмислица превазилази сам себе. Не мора се бити велики познавалац економије да би се знало да је тренутни курс долара од 1,75 КМ далеко нижи него почетком 2000-их, када је достизао вриједност око 2,3 КМ, или почетком 80-их када се за један долар могло купити 3,6 њемачких марака.

Врло је вјероватно да је већи дио старог дуга РС у доларима, односи се на средства која су повучена до 02.04.1992. године, узет по повољнијем курсу долара од данашњег, и да због тога нисмо на губитку. Учешће „старог дуга“, обавезе према Париском и Лондонском клубу повјерилаца у укупној висини рате вањског дуга износе свега 19.65% и имају тенденцију сталног смањења.

У валутној структури вањског дуга 85,48% доспјелих обавеза плаћа се у еврима а свега 9,26% у доларима тако да званични подаци Министарства финансија потпуно демантују Додикове тврдње да је раст курса долара према евру узроковао драматичан пораст укупног дуга, колапс привреде и обезвриједио домаће богатство.

Тренутно катастрофално стање нема везе са курсом долара већ са неконтролисаним растом унутрашњег дуга, емисије трезорских записа и обвезница по неповољним каматним стопама које достижу чак 5%, што је умногоме неповољније него средстава која су некада позајмљивана од Свјетске банке, ММФ-а, ИБРД-а, Париског и Лондонског клуба.

Сви ми који памтимо 1993. годину, милијарде безвриједних динара и плате којима се ујутро могла купити кора а увече свега туце јаја, добро знамо гдје би нас одвело неконтролисано штампање новаца и инфлација, и колико су опасни и бесмислени упорни Додикови приједлози да Централна банка БиХ почне штампати новац без покрића.

Срби не требају осјећати жал што нису пљачкали и водили освајачке већ одбрамбене ратове, и требају бити веома поносни на своју историју, славне претке, велика одрицања и страдања у бројним ратовима.

Примјери Швајцарске, Норвешке, Исланда, Данске, Новог Зеланда, и других богатих држава које нису водиле освајачке ратове и пљачкале друге а имају висок животни стандард становништва, доказује да животни стандард и уређеност једне државе прије свега зависи од способности и искреног патриотизма људи који руководе државом а не од пљачке и отимања туђих ресурса.

Нису тачне ни Додикове тврдње да током његовог мандата није могло доћи до значајнијег развоја јер није имао акумулирана средства за покретање пројеката, јер је његов други мандат прије 10 година управо почео уплатом 1,5 милијарде марака од продаје Телекома и Нафтне индустрије РС.

Додик је затекао суфицит у буџету, малу рату и висину спољног дуга, и да су огромна средства од продаје стратешких компанија уложена у развој и капиталне објекте, попут градње хидроелектрана на Горњој и Средњој Дрини, горњим хоризонатима или нових блокова термоелектране умјесто што су силни новци проћердани пропалим намјештеним пословима са његовим кумовима, тајкунима и пријатељима, Република Српска би била економски независна, снажна и стабилна и не би зависила од скупих кредита, позајмица и уцјена.

Додик је имао на располагању новац, огромна акумулирана средства и пројекте, али је све шансе прокоцкао и највећи је кривац за садашњу тешку ситуацију, безнађе и анархију.

Не смијемо више бити наивни и насиједати на упорне лажи и обмане које се пласирају преко лажног "јавног сервиса", и морамо схватити да највећи проблем Републици Српској не представљају странци, Бошњаци или неповољан курс долара већ отуђена олигархија која је уништила све институције, опљачкала ресурсе и из Српске отјерала неколико стотина хиљада људи, углавном младих, образованих и способних који не желе да живе у тоталитарном систему.

Спас није у неконтролисаном штампању новаца, пљачци, отимању, конфликтима и чекању повољнијег курса страних валута већ у промјени система, завођењу реда, професионализацији администрације и новим младим образованим људима који ће нас извући из непотребних сукоба и радити за опште добро.

Небојша Вукановић