Ми смо као Спартанци! Ко на нас удари - биће му тешко!

"Памтим Атланту 1996, можда ће се неко сад и због мене будити", каже Марко Симоновић!

Кошарка 29.07.2016 | 22:45 Српска кошаркашка експедиција вођена Александром Ђорђевићем изборила се с првим великим и после готово дана и по путовања и промена летова завршила руту Београд - Рим - Буенос Ајрес - Кордоба. Око 22 часа по средњеевропском времену Орлови су дотакли тле аргентинског града у којем ће одрадити последње прирпреме за најјачи планетарни турнир, за који позивницу добија само кошаркашка елита.

А Србија је део исте. 

Период навикавања на нове временске и температурне услове, тренинзи, а онда и сусрет са Аргентином 29. јула, потом и са Француском и Хрватском. А онда - пут у Рио! Тако ће изгледати период испред најбољих српских кошаркаша, који живе најлепши и највећи сан сваког спортисте: да буду део олимпијског тима. 

Један од оних који је испунио дечачки сан је и Марко Симоновић,  трећу годину заредом прошао је последњи филтер код селектора Ђорђевића и заслужено оверио карту за Јужну Америку. 

"Ооо, то је велка ствар за све нас! Верујте ми, међу нама влада сјајна атмосфера, сви смо пресрећни због свега што нас чека, прво у Кордоби, онда и у Рију. Лично, остварио сам нешто невероватно, осећај је феноменалан. И даље делује као сан, али ми смо ти који живе оне најлепше снове", овим речима крилни кошаркаш Црвене звезде започео је разговор за МОЗЗАРТ Спорт.

Затим је вратио филм на две деценије уназад:

"Пазите, још памтим ону 1996. годину, када смо се 'тукли' с Америма у финалу. Памтим целе те игре у Атланти, памтим сваку ноћ у којој сам се будио са својим братом како бих гледао наше кошаркаше и спортисте генерално. Сећам се и тог осећаја када смо узели медаљу, колико сам поносан и срећан био. Тада сам себи рекао да бих највише волео да и ја тако нешто постигнем. Имамо сребро са Мундобаскета, али медаља на Олимпијским играма била би нешто посебно. Ето, некада сам се ја будио како бих гледао наше спортисте, а сада сам дошао у ситуацију да ће можда неко и због мене и свих нас да се буди ноћу и прати наше игре".

Велики посао вас чека у Кордоби, јер ћете тамо укрстити копља са три селекције које ће у Рију јурити највиши пласман?

"Да, имамо три припремна меча у којем ћемо дефинитивно проверити у ком смо степену напредовали. Знате, без утакмица смо још од завршетка квалификација и потребно нам је да осетимо тај ритам. Притом, чекају нас екипе које претендују да јуре минимум пласман у четвртфинале, а концепцијски сви су различити. Али, морамо да играмо против најбољих да бисмо и сами показали да смо у групи најбољих", јасан је Симоновић.

Врло брзо следи вам пут на коначно одредиште, у један од најегзотичнијих градова на свету. Шта тамо очекујете?

"Искрено, не знам. Људи из Олимпијског комитета Србије обавили су с нама разговоре како би нас упутили о самој организацији Олимпијског села и осталих битних ствари, али од самог града - не знам. Нас свакако чека велики посао, велики рад и циљ којем стремимо. Нећемо вероватно ни имати времена да размишљамо о другим стварима".

Са којим амбицијама српски тим путује на Олимпијске игре?

"Доста тога зависиће од четвртфинала. Јер, ако ту препреку пређете, већ сте на корак од медаље. Али, ваљало би прво да прођемо групу, која ће бити сама по себи јако тешка и незгодна. А онда знате и сами - четвртфинале је увек лутрија. Игра се једна утакмица, ту немате право на поправни. Има доста дотад и ми ћемо се држати нашег старог правила и ићи утакмицу по утакмицу".

Можемо ли мало о групи у Рију? 

"Наравно. Шта рећи - Амери су Амери, они су друга димензија. Француска на сваком турниру води све оно најбоље што има и увек се боре за медаљу. Аустралија има шест НБА играча и врло озбиљан састав са којим ћемо ми морати да водимо борбу за што бољи пласман на табели. Њих видим као нагазну мину за све најјаче селекције, зато и ми морамо да будемо опрезни с њима. Кина и Венецуела су незгодне екипе које ће сигурно тражити пут до великог изненађења, зато је нама најбитније да никог не потценимо и у сваки дуел уђемо максимално озбиљно. Само тако можемо да се надамо најбољем". 

После две године поново вас чека сусрет са Дрим тимом?

"Истина. Биће јако занимљиво, верујем. Као сваки спортиста, и ми тежимо да се такмичимо с најбољима како бисмо били најбољи. То је меч у којем можемо најбоље да видимо колико смо близу најбољима на планети, јер Амери то стварно јесу. То ће бити меч за уживање, али ми нећемо на паркет да изађемо с белом заставицом и предамо се већ на старту. Борићемо се, па да видимо шта ће на крају бити".

Може ли Србија овог пута да умањи разлику у односу на финале Мундобаскета 2014 (резултат 129:92 за САД)?

"Гледајте то овако. Американци су у том финалу против нас одиграли далеко најбољи меч на целом турниру, што су после и сами признали. То је само по себи велика ствар, када те такав тим не потцени него уђе најозбиљније у меч. Играли су против нас са највећим респектом и то је нешто што много значи. Наравно да бисмо волели да се тај меч заврши позитивно по нас, али колико је то сад реално? Посебно када видите каква све имена они имају у саставу. Зато кажем - ми ћемо дати све од себе, па ћемо видети где ће нас то довести".

Ову генерацију краси породична атмосфера и то нико не крије. Шта је тајна очувања тако добрих односа?

"Људи, ви вероватно нећете веровати, али ми се не раздвајамо. На припремама, на тренинзима, пре и после утакмица - стално смо заједно. Чак и када нисмо заједно онда се стално дописујемо у нашој групи, збијамо разне шале. Ми смо једни од оних - спремних на све. Да 'погинемо' за саиграча, али и цео тим. Зато кажем често да смо као Спартанци - ко на нас удари зна да ће му бити тешко и да ће имати велики изазов пред собом".

После силовитих издања у финишу квалификација у јавности преовладава мишљење да Србија мора да узме медаљу у Рију. Како гледате на то?

"Пазите, с обзиром на то да већ 12 година нисмо учествовали на Олимпијским играма, мислим да је и сам пласман на исте огроман успех. Е сад, да ли ће тамо за нас бити све цвеће - не верујем. Више сам поборник тога да нас чека огроман посао и да имамо циљ који желимо да испунимо. Ја лично верујем у ову генерацију и ове момке, знам да имамо квалитет да се боримо са најбољима и да можемо равноправно да се боримо за медаљу. Ми не дајемо празна обећања, али то да ћемо оставити последњу кап зноја на паркету како бисмо заокружили овај један круг и обрадовали целу нацију - то могу да обећам, јер ће сигурно тако бити. Све што будемо остварили тамо биће велики успех".

ЗВЕЗДА ЈЕ МОЈА ДРУГА КУЋА, ДОГОВОР ПАО ЗА ПЕТ МИНУТА

Поред тога што је остварио највећу жељу, Марко Симоновић је недавно завршио велики посао на клупском плану - продужио уговор са Црвеном звездом.

"Црвена звезда је моја друга кућа, то сви знају. Ту се много лепо осећам, а и желео сам да останем. Имам одличну сарадњу са тренером Радоњићем и свим осталим члановима стручног штаба и управе, као и са свим саиграчима са којима сам делио и добро и зло. Договор је пао практично за пет минута, јер се клупска визија поклопила са мојим, а и било је ту неких приватних ствари које су такође утицале на моју одлуку. Знам да сам направио добар потез".

Извор: моззартспорт