Mi smo kao Spartanci! Ko na nas udari - biće mu teško!

"Pamtim Atlantu 1996, možda će se neko sad i zbog mene buditi", kaže Marko Simonović!

Košarka 29.07.2016 | 22:45 Srpska košarkaška ekspedicija vođena Aleksandrom Đorđevićem izborila se s prvim velikim i posle gotovo dana i po putovanja i promena letova završila rutu Beograd - Rim - Buenos Ajres - Kordoba. Oko 22 časa po srednjeevropskom vremenu Orlovi su dotakli tle argentinskog grada u kojem će odraditi poslednje prirpreme za najjači planetarni turnir, za koji pozivnicu dobija samo košarkaška elita.

A Srbija je deo iste. 

Period navikavanja na nove vremenske i temperaturne uslove, treninzi, a onda i susret sa Argentinom 29. jula, potom i sa Francuskom i Hrvatskom. A onda - put u Rio! Tako će izgledati period ispred najboljih srpskih košarkaša, koji žive najlepši i najveći san svakog sportiste: da budu deo olimpijskog tima. 

Jedan od onih koji je ispunio dečački san je i Marko Simonović,  treću godinu zaredom prošao je poslednji filter kod selektora Đorđevića i zasluženo overio kartu za Južnu Ameriku. 

"Ooo, to je velka stvar za sve nas! Verujte mi, među nama vlada sjajna atmosfera, svi smo presrećni zbog svega što nas čeka, prvo u Kordobi, onda i u Riju. Lično, ostvario sam nešto neverovatno, osećaj je fenomenalan. I dalje deluje kao san, ali mi smo ti koji žive one najlepše snove", ovim rečima krilni košarkaš Crvene zvezde započeo je razgovor za MOZZART Sport.

Zatim je vratio film na dve decenije unazad:

"Pazite, još pamtim onu 1996. godinu, kada smo se 'tukli' s Amerima u finalu. Pamtim cele te igre u Atlanti, pamtim svaku noć u kojoj sam se budio sa svojim bratom kako bih gledao naše košarkaše i sportiste generalno. Sećam se i tog osećaja kada smo uzeli medalju, koliko sam ponosan i srećan bio. Tada sam sebi rekao da bih najviše voleo da i ja tako nešto postignem. Imamo srebro sa Mundobasketa, ali medalja na Olimpijskim igrama bila bi nešto posebno. Eto, nekada sam se ja budio kako bih gledao naše sportiste, a sada sam došao u situaciju da će možda neko i zbog mene i svih nas da se budi noću i prati naše igre".

Veliki posao vas čeka u Kordobi, jer ćete tamo ukrstiti koplja sa tri selekcije koje će u Riju juriti najviši plasman?

"Da, imamo tri pripremna meča u kojem ćemo definitivno proveriti u kom smo stepenu napredovali. Znate, bez utakmica smo još od završetka kvalifikacija i potrebno nam je da osetimo taj ritam. Pritom, čekaju nas ekipe koje pretenduju da jure minimum plasman u četvrtfinale, a koncepcijski svi su različiti. Ali, moramo da igramo protiv najboljih da bismo i sami pokazali da smo u grupi najboljih", jasan je Simonović.

Vrlo brzo sledi vam put na konačno odredište, u jedan od najegzotičnijih gradova na svetu. Šta tamo očekujete?

"Iskreno, ne znam. Ljudi iz Olimpijskog komiteta Srbije obavili su s nama razgovore kako bi nas uputili o samoj organizaciji Olimpijskog sela i ostalih bitnih stvari, ali od samog grada - ne znam. Nas svakako čeka veliki posao, veliki rad i cilj kojem stremimo. Nećemo verovatno ni imati vremena da razmišljamo o drugim stvarima".

Sa kojim ambicijama srpski tim putuje na Olimpijske igre?

"Dosta toga zavisiće od četvrtfinala. Jer, ako tu prepreku pređete, već ste na korak od medalje. Ali, valjalo bi prvo da prođemo grupu, koja će biti sama po sebi jako teška i nezgodna. A onda znate i sami - četvrtfinale je uvek lutrija. Igra se jedna utakmica, tu nemate pravo na popravni. Ima dosta dotad i mi ćemo se držati našeg starog pravila i ići utakmicu po utakmicu".

Možemo li malo o grupi u Riju? 

"Naravno. Šta reći - Ameri su Ameri, oni su druga dimenzija. Francuska na svakom turniru vodi sve ono najbolje što ima i uvek se bore za medalju. Australija ima šest NBA igrača i vrlo ozbiljan sastav sa kojim ćemo mi morati da vodimo borbu za što bolji plasman na tabeli. Njih vidim kao nagaznu minu za sve najjače selekcije, zato i mi moramo da budemo oprezni s njima. Kina i Venecuela su nezgodne ekipe koje će sigurno tražiti put do velikog iznenađenja, zato je nama najbitnije da nikog ne potcenimo i u svaki duel uđemo maksimalno ozbiljno. Samo tako možemo da se nadamo najboljem". 

Posle dve godine ponovo vas čeka susret sa Drim timom?

"Istina. Biće jako zanimljivo, verujem. Kao svaki sportista, i mi težimo da se takmičimo s najboljima kako bismo bili najbolji. To je meč u kojem možemo najbolje da vidimo koliko smo blizu najboljima na planeti, jer Ameri to stvarno jesu. To će biti meč za uživanje, ali mi nećemo na parket da izađemo s belom zastavicom i predamo se već na startu. Borićemo se, pa da vidimo šta će na kraju biti".

Može li Srbija ovog puta da umanji razliku u odnosu na finale Mundobasketa 2014 (rezultat 129:92 za SAD)?

"Gledajte to ovako. Amerikanci su u tom finalu protiv nas odigrali daleko najbolji meč na celom turniru, što su posle i sami priznali. To je samo po sebi velika stvar, kada te takav tim ne potceni nego uđe najozbiljnije u meč. Igrali su protiv nas sa najvećim respektom i to je nešto što mnogo znači. Naravno da bismo voleli da se taj meč završi pozitivno po nas, ali koliko je to sad realno? Posebno kada vidite kakva sve imena oni imaju u sastavu. Zato kažem - mi ćemo dati sve od sebe, pa ćemo videti gde će nas to dovesti".

Ovu generaciju krasi porodična atmosfera i to niko ne krije. Šta je tajna očuvanja tako dobrih odnosa?

"Ljudi, vi verovatno nećete verovati, ali mi se ne razdvajamo. Na pripremama, na treninzima, pre i posle utakmica - stalno smo zajedno. Čak i kada nismo zajedno onda se stalno dopisujemo u našoj grupi, zbijamo razne šale. Mi smo jedni od onih - spremnih na sve. Da 'poginemo' za saigrača, ali i ceo tim. Zato kažem često da smo kao Spartanci - ko na nas udari zna da će mu biti teško i da će imati veliki izazov pred sobom".

Posle silovitih izdanja u finišu kvalifikacija u javnosti preovladava mišljenje da Srbija mora da uzme medalju u Riju. Kako gledate na to?

"Pazite, s obzirom na to da već 12 godina nismo učestvovali na Olimpijskim igrama, mislim da je i sam plasman na iste ogroman uspeh. E sad, da li će tamo za nas biti sve cveće - ne verujem. Više sam pobornik toga da nas čeka ogroman posao i da imamo cilj koji želimo da ispunimo. Ja lično verujem u ovu generaciju i ove momke, znam da imamo kvalitet da se borimo sa najboljima i da možemo ravnopravno da se borimo za medalju. Mi ne dajemo prazna obećanja, ali to da ćemo ostaviti poslednju kap znoja na parketu kako bismo zaokružili ovaj jedan krug i obradovali celu naciju - to mogu da obećam, jer će sigurno tako biti. Sve što budemo ostvarili tamo biće veliki uspeh".

ZVEZDA JE MOJA DRUGA KUĆA, DOGOVOR PAO ZA PET MINUTA

Pored toga što je ostvario najveću želju, Marko Simonović je nedavno završio veliki posao na klupskom planu - produžio ugovor sa Crvenom zvezdom.

"Crvena zvezda je moja druga kuća, to svi znaju. Tu se mnogo lepo osećam, a i želeo sam da ostanem. Imam odličnu saradnju sa trenerom Radonjićem i svim ostalim članovima stručnog štaba i uprave, kao i sa svim saigračima sa kojima sam delio i dobro i zlo. Dogovor je pao praktično za pet minuta, jer se klupska vizija poklopila sa mojim, a i bilo je tu nekih privatnih stvari koje su takođe uticale na moju odluku. Znam da sam napravio dobar potez".

Izvor: mozzartsport