Инострани ревизори ушли у девет банака у БиХ

Банке које се могу похвалити најбржим растом активе налазе се под лупом независних ревизора, а они су ушли у четири банке из Републике Српске и пет у Федерацији БиХ.

Босна и Херцеговина 27.07.2016 | 07:35 Пропаст Бобар банке и Банке Српске за само годину, константан раст неквалитетних кредита, мали обим кредитирања и други проблеми у банкарском сектору, који су испливали на површину упалили су жути аларм који указује на потребу за јачим надзором над банкама, како ствари не би измакле контроли.

Важност контроле пословања банака уочио је и Међународни монетарни фонд (ММФ), који је у склопу припрема за склапање новог аранжмана са БиХ половином године затражио и независну ревизију најбрже растућих банака у БиХ, да би било утврђено стварно стање у њиховим билансима.

У Агенцији за банкарство Републике Српске су истакли да је у току детаљни преглед квалитета активе четири банке са сједиштем у РС и да ће бити обухваћени подаци закључно са крајем 2015. године.

-Банке су обављање детаљног прегледа квалитета активе могле уговорити са једном од највећих ревизорских кућа, односно са „ПрицеwатерхоусеЦооперс“, „Деллоите“, „КПМГ“, „Ернест&Yоунг“ – казали су у Агенцији за банкарство, али нису могли да откривају које су се банке нашле под лупом.

Иста ситуација је и у ФБиХ, са разликом да су ревизори ушли у једну банку више. Приликом избора ревизорске куће банке нису могле ангажовати ревизоре који су обављали редовну годишњу ревизију њихових финансијских извјештаја за претходну годину. Ревизорска кућа која обавља ванредну контролу неће моћи бити ангажована за ревизију финансијских показатеља исте банке у наредне двије године.

Резидентни представник ММФ-а у БиХ Франциско Пароди каже да БиХ мора предузети снажне и благовремене мјере да би ријешила проблеме слабих банака и финализовала нове законе о банкама, који ће бити у складу са директивама ЕУ и Базелским стандардима.

– Финансијски систем је на агрегатном нивоу и даље ликвидан, адекватно капитализован и отпоран на шокове. Ипак, још су присутне неке осјетљивости код домаћих банака, а кредити приватном сектору су ниски. Због тога су се, у оквиру могућег програма, институције власти сагласиле са особљем ММФ-а у погледу спровођења мјера које ће омогућити повећање отпорности финансијског сектора и подстаћи кредитни раст – каже Пароди.

Анализа економиста

Удружење економиста Републике Српске – СWОТ обавило је анализу финансијског сектора Српске, са посебним освртом на банкарски, која је указала да су негативне тенденције из 2014. настављене и у току 2015. и у првој половини 2016. године.

– Оне се, прије свега, односе на гашење Банке Српске, при чему ће као и у случају Бобар банке депоненти остати без десетина милиона КМ. То ће се, поред директних финансијских губитака за депоненте, махом јавна предузећа и институције, негативно одразити и на рејтинг Агенције за банкарство Републике Српске и уопште на повјерење јавности у домет прудиционе контроле коју ова институција спроводи, а самим тим и на повјерење у цијели банкарски сектор – истакнуто је у анализи.

Извор: Глас Српске