Сјећања - видео: Европска Звезда је почела да тамни у Бугарској! Да ли је опет засијала?!

Те 1991. године Црвена звезда је имала све потребне атрибуте да буде Ајакс после Ајакса или Нотингем Форест после Нотингем Фореста. Да буде клуб који ће обележити једну епоху...

Фудбал 28.07.2016 | 00:00
Сјећања - видео: Европска Звезда је почела да тамни у Бугарској! Да ли је опет засијала?!
Кључне тренутке у процесу посрнућа најтрофејнијег српског клуба редовни хроничари збивања у Црвеној звезди по правилу ће пронаћи у сукобу Драгана Џајића и Славољуба Муслина, затим оној епској утакмици са Динамом из Кијева и одласку Валтера Зенге после доминантно освојене душле круне 2006. године. Има ту и оних самоубилачких грешака неких претходних управа, али утисак је да је она права, европска Звезда почела да бледи много, много раније.

Те 1991. године Црвена звезда је имала све потребне атрибуте да буде Ајакс после Ајакса или Нотингем Форест после Нотингем Фореста. Да буде клуб који ће обележити једну епоху... На титулу шампиона Европе из Барија требало је да се накалеми сјајан прелазни рок, долазак Давора Шукера и Роберта Јарнија... Али балканско буре барута је пукло, а Црвеној звезди је европска кућа фудбала уручила карту за изгнанство. Можда од тад датира велики анимозитет навијача према УЕФА.

Европски шампион је вољом других постао просјак и бескућник, морао је да брани титулу ван крцате "Маракане". И отуда Бугарска у реченику свих оних којима је црвено-бела боја при срцу персонификује спортску неправду.

Звезда је у Сегедину и Будимпешти била боља од Андерлехта и Панатинаикоса и пред собом имала меч лопту за ново финале. Овог пута на Вемблију... Било је потребно "само" тријумфовати против тада паклено јаке Сампдорије... Тим из Ђенове предводио је Вујадин Бошков, у нападу је био бруталан тандем Вијали - Манчини, у вези је доминирао Срећко Катанец, у одбрани Вјерховод и Лана... За домаћина меча изабрана је Софија, а бугарска престоница била је тог дана један од наших највећих градова ван граница Србије (наравно после Чикага)...

Осећао се дух Маракане на трибинама стадион "Васил Левски" 1. априла 1992, ограда је била ишарана црвено-белим застава, а Синиша Михајловић се у 23. минуту потрудио да још више распали атмосферу. Карактеристичним ударцем из слободног ударца оставио јеЂанлуку Паљуку без шансе да интервенише. Потом је у карактеристичном трку "натезао" према западној трибини где су били Уефини моћници, пославши им недвосмислену поруку. Испоставиће се да је то била лабудова песма једног великог тима. До краја полувременаГоран Маза Василијевић је постигао аутогол, а потом је у наставку Атиљо Ломбардо играо као бесан. Пролазио је поред Миодрага Белодедића као да га нема. Ђеновљани су добили меч са 3:1 и гурнули Звезду са главног колосека. Остале су многе контроверзе после тог дуела у Софији.

"Не могу да тврдим, али чини ми се да су играчи Сампдорије били допинговани. Нису пролазили обавезну контролу после утакмице. Да смо уместо у Софији играли у Београду, разбили бисмо их. Као што мислим да бисмо у великом финалу победили Барселону", поручио је у једном интервју Дарко Панчев.



Било је спорадичних покушаја и касније, али је права велика европска Звезда угушена у Бугарској.... Као што је у истој земљи страдала 1999. године када је због нестабилне политичке ситуације и санкција угостила Монпеље и изгубила (0:1).

Кажу да је спорт, баш као и живот, затворени круг. У Бугарској је вољом других Звезда почела да тамни. Сада је са оних 2:2 у Разграду добила шансу да својом заслугом крене ка европском опоравку и успостави равнотежу. 

Остало је још ''само'' да оствари резултат који је води даље, на свом ''Рајку Митићу''...!

Коментари / 0

Оставите коментар