Да ли Ердоган и Путин могу подијелити Балкан

Предстојећи сусрет двојице лидера - Путина и Ердогана - у светлу нове геополитичке климе и пуча у Турској могао би да утиче на Балканско полуострво, па и конкретно на Србију, сматрају политички, безбедносни и економски аналитичари.

Свијет 26.07.2016 | 22:00 Поменути састанак Ердоган - Путин, незванично најављен за прву недељу августа, показатељ је наглог отопљавања односа двојице председника након војног пуча, иако су не тако давно један другог гледали преко нишана. То ће отворити могућност њихове геополитичке сарадње која ће се, свакако, тицати и Балкана.
 
"Турска геополитика сматра Балкан природном зоном утицаја. Овде живи осам милиона муслимана који Турску доживљавају матицом. Може се очекивати да Ердоган и Путин у августу крену да деле зоне утицаја, па би Русија заправо могла да да зелено светло Турској да крене интензивније на Балкан", сматра аналитичар и професор БУ Зоран Драгишић.

У погледу безбедносне ситуације, тврди Драгишић, Турска има могућности да дестабилизује Балкан ако би то желела, "али засад нема наговештаја да ће кренути у том правцу".

"Неће бити Османлија с исуканим сабљама који јуришају на Србију. Али, дефинитивно, пуч у Турској нам не иде у прилог."

Можда су сабље и даље у канијама, али Турци јесу „инсталирали на Балкану свог тројанског коња“, сматра стручњак за безбедност Џевад Галијашевић.

"Бакир Изетбеговић је буквално Ердоганов тројански коњ преко ког се може по потреби наставити заоштравање односа Бошњака и Срба, што је основни фактор дестабилизације Балкана. Ипак, турски председник ће имати доста посла на стабилизацији у Турској: он се тамо не бори само против Гулена, него пре свега против америчке инфраструктуре у војсци, полицији, суду. Таква борба мора трајати годинама", сматра Галијашевић.

Он, међутим, упозорава да постоји озбиљна могућност да регионална сила попут Турске свој унутрашњи проблем покуша да реши извозом дестабилизације, у овом случају на Балкан.

"Ердоган би то могао да уради како би скренуо пажњу Запада са својих проблема и подсетио их на значај Турске у нашем региону. Ипак, Србија је показала да безбедносно контролише Санџак, који је главно упориште турског утицаја у Србији, и да ју је тим путем тешко дестабилизовати", тврди Галијашевић.

Србија, дакле, одлично балансира између потребе да има економски моћног партнера у Турској, али је Ердоган, објашњава Галијашевић, завршио с инвестицијама на Балкану, за које убудуће неће имати подршку Сједињених Држава.

"Рекао бих да је турска економска експанзија у Србији наслеђена из времена Бориса Тадића, а Вучић је ту употребио опрезнији приступ. Тадић није бринуо о томе како би уплив Турске могао дестабилизовати Србију", каже овај аналитичар.

Са Галијашевићем се слаже и економиста Махмут Бушатлија.

"Тадић је направио грешку када је као председник државе са Босанцима и Турцима успоставио трилатералу, иако је упозораван на то. Допустио је Турцима да уређују односе с муслиманима у Санџаку, а то је неприхватљива политика. Надаље, наша економска политика према Турској мора бити чистија и економски оправдана", истиче Бушатлија.

Економиста Махмут Бушатлија каже да од обнављања односа Турске и Русије Србија може само да изгуби.

"Оно што засад видимо је жеља Турске да улаже у послове који изискују јефтину радну снагу, а не у образоване људе. Од обнављања односа Турске и Русије, Србија може само да изгуби. Раније је постојала шанса да ми преузмемо израду појединих делова за ауто-индустрију за Русе, што су раније радили Турци, што ће пропасти ако се измире. Други аспект је храна: чим са Турцима поправе односе, Руси ће почети да увозе храну из те земље, на чему ми поново губимо", тврди економиста Бушатлија.

Реџеп Тајип Ердоган и Владимир Путин су добре односе градили годинама. Не само да је турски извоз у Русију вишемилионски (око 764 милиона долара годишње), а руски туристи у турским летовалиштима остављају огроман новац (3,5 милијарди долара годишње), већ су две земље планирале и изградњу гасовода, такозваног Турског тока, и нуклеарке Акуја.

Ипак, све се то променило кад је Турска оборила руски војни авион СУ-24, кад су је Русија увела економске санкције - забрана увоза турског воћа, поврћа, соли и живине, продаја туристичких аранжмана, забрана грађевинских пројеката - које су Турску закинуле за око 10 милијарди долара за последњих девет месеци.

Ипак, након телефонског разговора Ердогана и Путина крајем јуна, у ком се турски председник извинио за инцидент, и Путинове подршке Ердогану у време пуча, ситуација се поново поправља.

Турски министар спољних послова Мевлут Чавушоглу јуче се захвалио председнику Русије на „безрезервној подршци“ турској влади после покушаја пуча.

Извор: Блиц
Фото: ен.публика.мд