Девић: Болестан сам за Партизаном!

Пре годину дана спекулисало се да би напад Партизана могао да појача Марко Девић, али није дошао.

Фудбал 27.07.2016 | 16:00 Момак који је рођен у Београду, али је играо за репрезентацију Украјине никад није крио да навија за црно-беле, а за руске медије је изјавио да је "болестан за Партизаном".

"Сећам се 100. дербија на трибинама, та атмосфера међу навијачима се не заборавља. Увек сам покушавао да будем далеко од туче, али сам обожавао песму, навијање, транспаренте", рекао је Девић.

Поникао је у Звездари, играо за Железник, Раднички Београд и Вождовац, пре селидбе на исток, где је играо између осталих за Металист Харков, Шахтјор Доњецк, а сада је члан руског Рубина.

"Са 20 година сам заиграо за Железник, нисам могао да уђем у тим, па сам отишао у Вождовац где сам почео да постижем голове. Желео сам да се вратим, али ми је агент предложио Волин. У Србији сам играо за 500 евра месечно, а у Украјини за 5.000", објаснио је Девић зашто се одлучио за иностранство.

Ситуација у Украјини и Русији је сада слична као некада у Србији, односно Југославији.

"Слично је то, Украјинци и Руси су некада живели заједно, били су потребни једни другима, а за неколико месеци се све то покварило. Штета је што људи пате", истиче Девић.

У Украјини је месецима ратно стање, што је њега подсетило на Србију 1999. године.

"Имао сам 15 година када нас је бомбардовао НАТО. Сећам се да сам дошао кући, да су мајка и отац спавали и нису чули буку (родитељи су му глуви, прим. аут). Потрчао сам до прозора и видео "печурку" од експлозије када је уништен Генералштаб. У тим годинама се нисам плашио, нисам разумео због чега се то дешава. Изгледало је као игра. Када су се чуле сирене бака нам је говорила да морамо у подрум, где смо се крили са пријатељима и гледали црвене зраке противваздужне одбране", сећа се Девић.

Један је од ретких којем се испунио сан да игра са идолом из детињства.

"Са Андријем Шевченком сам играо у репрезентацији. Срећан сам што се таква личност појавила у мом фудбалском животу. Као дете у Србији смо узвикивали "Ја сам Шевченко" док би се играли у дворишту. Нисам ни сањао да ћу бити с њима на терену на Европском првенству. Имамо леп однос", истакао је Девић.

У репрезентацији против Србије

"Желео сам да играм на врхунском нивоу, могао сам на ЕУРО 2012. Имао са пуну подршку родитеља, а није било ни негативне реакције у српским и украјинским медијима. Због тога сам захвалан новинарима. Одмах сам играо против Србијем, изашли смо на терен и чуо сам химну, помислио сам: "То је живот, свира химна, а ја сам у дресу друге земље". Да сам тада постигао гол, не бих славио. У срцу сам Србин, али сам захвалан Украјини", рекао је Девић.

Извор: Б92