Гојко Васић и суноврат Републике Српске

Једино је у Српској могуће да директор полиције Гојко Васић, умјесто вишегодишње робије, добије „заслужену“ пензију. Дознајте шокантну истину!

Република Српска 25.07.2016 | 12:09 Од стране МУП Републике Српске је званично потврђено да ће актуелни директор полиције Васић бити пензионисан. Дакле, вријеме је да разјаснимо по чему ће „први српски полицајац“ остати упамћен.

Ван сваке сумње, јавност ће Васића запамтити по чињеници да су током његовог мандата у структурама полиције настале и дјеловале двије организоване криминалне групе инспетрора и специјалаца.

Бескрупулозан какав јесте Васић се у једном тренутку похвалио да је процесуирање тешко криминализованих припадника полиције у ствари “доказ снаге” МУП-а и “спремности да се обрачуна“ са криминалом у сопственим струкрурама. Но, врло јасне чињенице до краја разобличавају његове лажи.

Подсјетићу да је марта 2013. године Александар Нинковић обратио се Агенцији за истраге и заштиту – СИПА и пријавио да инспектори за спријечавање наркоманије ЦЈБ Бања Лука дјелују као организована група нарко-дилера. Чак је доставио и аудио запис у ком један од инспектора детаљно „елаборира“ шта у ствари раде они које друштво плаћа да га штити од наркоманије.

СИПА ову информацију доставља МУП-у Републике Српске и потом слиједи понашање наше полиције какво недвосмислено демантује Васићеве лажи.

Пола године врх наше полиције претвара се да описани проблем и достављена информација уопште не постоје. Тек у октобру те године, кад Нинковић спорни снимак доставља Одбору за безбједност НСРС, слиједи „изнуђено“ процесуирање.

У јеку афере Горан Михаљица открива како је још 20. марта 2013. године претпостављене обавијестио шта раде инспектори његовог одјељења, да је то питање потоње више пута потенцирао, али да врх полиције није реаговао. То га је „коштало“ оптужнице!

Срамотно је то шта је Гојко Васић урадио Михаљици и појединим инспекторима, чији је једини „гријех“ то што су вољом послодавца (Васића) распоређени „у погрешно вријеме на погрешно мјесто“. Момци су процесуирани само да би им Васић и његови корумпирани сарадници „зачепили уста“ по питањима њихове одговорности.

Што се тиче специјалаца који фантомке нису скидали са глава ни у ванрадном времену морам признати да ми нису познате околности њиховог хапшења. Међутим, оно шта засигурно знам јесте да је један од процесуираних прије неких шест година оперативно довођен у везу са разбојништвима, те да је врх полиције (тиме и Васић) обавијештен о томе. По већ устаљеној пракси највиши руководиоци полиције претварали су се да ништа не знају о тешко испољеној криминализацији у структурама специјалне полиције.

Елем, истина је битно другачија и полицијски челници су још како знали какав криминал се одвија у структурама полиције, а постоје и необориви докази да су чинили управо супротно од онога шта су им закони и професионални стандарди налагали.

Гојко Васић, Урош Пена, Станислав Чађо, Радислав Јовичић и машинерија њихових поданика годинама су спријечавали доказивање кривичних дјела у домену организованог криминала у каквима су и сами били инволвирани.

Проблем ових младих људи, који су данас затворени, јесте што су на почетку каријера научени да раде управо онако како су то и чинили. Умјесто тога како да се боре против криминала њих су шефови и старије колеге „учили“ како да се баве криминалом. При том су гледали какве голготе пролазе часни професионалци који су одбијали служити структурама криминала, а посебно они који су се томе супротстављали.

Кад младе и неискусне припаднике полиције доведете до избора између страдања за праведне циљеве или комфора створеног криминализацијом, многи одаберу ово друго.




Истина је неумољива: 2007. године једна група часних високопозиционираних полицијских руководилаца одлучила је да процесуира неколико својих колега дубоко огрезлих у организованом криминалу.

Говорио сам о томе и јавности је познато да је започета истрага око великог броја случајева тешког зеленашења, изнуда и рекетирања, а све повезано са привредним криминалом, па и то да су Гојко Васић, Урош Пена и Станислав Чађо спријечили доказивање бруталним насиљем над актерима службених радњи.

Познато је каквом насиљу и бруталном гажењу професионалног достојанства сам лично изложен, но, једна чињеница је остала потпуно непозната. Врх полиције је смијенио са позиција све руководиоце који су тада покушали процесуирати своје криминализоване „колеге“ и њихове саучеснике.

Нећу помињати имена ових честитих професионалаца из простог разлога што не желим додатно им компликовати животе, али је у професионалним круговима добро познато о коме је ријеч.

При том, треба знати да се један дио тадашњих службених активности односио на злоупотребе у вези наркотика. Значи, много прије данашњих „нарко-инспектора“ бавили смо се криминализацијом оних који су ове неискусне кадрове учили „занату“, а то се посебно односило на поједине руководиоце.

Тада је било „нормално“ да припадници полиције кријумчаре наркотике у иностранство, да их растурају по Бањалуци и Приједору, те да највећи дио одузетих наркотика поново враћају на улице. И тај дио истраге челници полиције су брутално сасјекли, а у професионалним круговима добро је познато како је министар Чађо одреаговао у тренутку кад је суочен са истином.


Могу сасвим компетентно говорити о злоупотребама наркотика од стране припадника полиције током ранијих година и МУП располаже са неколико мојих службених информација сачињених у вези са тим проблемом. Но, много компетентније могу говорити о проблематици разбојништава.

Један дио поменутих службених активности односио се на инволвираност полиције у највеће пљачке почињене на територији БиХ. Рећи ћу само да сам у вези двије пљачке на штету Рајфајзен банке, када је на Влашићу и у Бањолуци отуђено преко 3,5 милиона марака, идентификовао око 20 починилаца инволвираних у различитим фазама криминала. Но, моје информације „чуване“ су у ладицама појединих шефова све док суд није ослободио осумњичене.

Створио сам одличне претпоставке за процесуирање починилаца десетак најтежих пљачки почињених на територији Српске, те неколико на простору Федерације и управо је пуни успјех остварен на Федералном нивоу, док је код нас учинак био крајње „сиромашан“. Зашто? Па Гојко Васић је одлучио тако!

Дакле, МУП Српске располаже обимном документацијом која доказује моје наводе о томе да је врх полиције спријечавао доказивање одговорности за бројна кривична дјела у домену организованог криминала, како најопаснијих криминалаца ове државе, тако и њихових саучесника из полицијских структура.

При том морам нагласити да највећи број доказа директно упућује на Гојка Васића као кључног актера спријечавања доказивања, односно да постоје докази о његовим злоупотребама службеног положаја у вези са организованим криминалом. Но, власт Републике Српске Васићеве криминалне склоности је препознала као "компетенције", па га је у незаконитој процедури (након поништеног конкурса и супротно Закону о полицијским службеницима) именовала директором полиције.

Идентичним кршењем закона и професионалних страндарда, како је постављен, Васић "прочишћава" полицију тако да све честите професионалце елиминише са утицајних позиција, а на њихова мјеста поставља себи сличне лопуже, смутљивце и подрепаше.

Кад сам утврдио да нема вајде од даље борбе унутар структура полиције, обратио сам се Окружном тужилаштву Бања Лука, при чему сам поставио неколико замки у какве се Васић „упецао“.

Донио је противзаконите и професионално неприхватљиве одлуке (од тужилашта скривао доказе, манипулисао истрагом) након каквих више нисам имао двојби – Васић је „дон“ полицијског криминала.

Иначе поштујем процедуре и хијерархију, па сам се обратио и тијелима надлежним за контролу рада полиције (предсједнику Додику, Влади и политичком смутљивцу Ненаду Стевандићу као предсједнику Одбора за безбједност), но, тиме сам само утврдио спрегу организованог криминала и политике.

Уствари, утврдио сам колико су нечовјечни наши политичари обзиром како су се понијели према смртним страдањима двадесетак невиних грађана Српске. Само људски несој може се тако односити према невиним жртвама.

Оног тренутка кад сам схватио да је Српска заглавила у институционалном суноврату морала и човјечности обратио сам се јавности.

Од тад овако прозивам појединце, подсјећам на њихове гријехе, те објелодањујем нове и нове шокантне податке – а „материјала“ имам на претек.

И даље стојим на становишту да је Гојку Васићу мјесто у КПЗ Туњице, а то што ће га министар Лукач, премијерка Цвијановић и предсједник Додик испратити у пензију „к'о хероја“ у ствари само говори о њима... и о суноврату Републике Српске!

Аутор: Борислав Радовановић