Куда иде здравство Републике Српске?

Становници Републике Српске из дана у дан имају све лошију здравствену заштиту, али се дугови здравствених институција у Српској из дана у дан повећавају. Има ли рјешења за катастрофално стање у здравственом систему Републике Српске?

Република Српска 22.07.2016 | 19:42 Источно Сарајево коначно би требало добити нову болницу, то је најновије обећање, ко зна које по реду у протеклих 20 година. Тендер је расписан и, према незваничним информацијама, отварање понуда се очекује у понедјељак.

Влада Републике Српске је планирала да извођач радова финансира изградњу нове болнице, а да му се ти радови исплаћују у ратама наредних седам година. Да ли се за изградњу нове болнице у Источном Сарајеву Српска морала кредитно задужити?

"Када се градио Административни центар у Источном Сарајеву лако се нашло 27 милиона у буџету, али за болницу се припрема кредитни аранжман'', каже Слободан Станић – члан Одбора СДС-а за здравство.

Станић додаје да је још горе што су то неповољни кредити, са великом грејс периодом и дугом каматом које ће ко зна ко и како вратити.

Нова болница, површине 10 хиљада квадрата, коштаће 50 милиона марака, односно 5 хиљада марака по квадрату, што је чини најскупљим простором не само у Српској већ и у регији.

Скоро исту суму, потребну за иградњу нове болнице, дугује садашња болница у Источном Сарајеву. Укупне обавезе на крају 2015. године биле су скоро 44 милиона марака, од чега су 13,5 милиона дугорочне, а преко 30 милиона краткорочне обавезе, од чега су дуговања за лијекове преко 2 милиона, више од 17 милиона за порезе и доприносе, а болница има и неизмирени дуг за електричну енергију, гријање и дуг према добављачима хране.

Ни у осталим болницама Српске није боље. Добојска болница дужна је 35 милиона, а Универзитетско-клинички центар Бањалука чак 227 миллиона марака.

Сви су свјесни ових проблема, али нико не нуди рјешење. Одбор СДС-а за здравство предлаже 80 мјера, распоређених у 5 група.

"Треба почети од главе. Реформа Министарства здравства, реформа Фонда здравственог осигурања односно установа које прикупљају новац за здравство, затим регулисање токова новца, реформа пружања здравствених услуга и укупна регулација односа'', набраја слободан Станић и истиче да је потребан нови закон о здравственој заштити, те нови закон о социјалном осигурању који би прецизирао многа тренутно недефинисана питања.

"Тренутно њима није циљ да се та питања дефинишу, јер је далеко лакше пецати у мутној него у бистрој води. Ти нови закони би избистрили многе ствари у здравству и здравственом систему Српске'', тврди Станић и додаје да је неопходно и преиспитивање свих приватно-јавних партнерстава и свих досадашњих улагања у здравство.

"Тврдим да се неке услуге по три пута плаћају. Такође тврдим да се у здравственом систему Српске у различитим установама исте услуге различито плаћају'', каже Станић.

Одбор СДС-а за здравство предлаже и нови начин плаћања здравствених радника да би био спријечен одлазак квалитетних медицинских кадрова из Српске. У СДС-у тврде да ће, уколико буду у прилици да реализују мјере и реформе које су дефинисали, из темеља промијенити здравствени систем у Републици Српској.



(БН телевизија)