Завирите иза зидова душевне болнице

Многи психијатријски болесници у Српској, кад изађу из установе у којој су лечени, немају где да оду.

Република Српска 22.07.2016 | 07:20
Завирите иза зидова душевне болнице
Фото: Дејан Божић / РАС Србија

Како сазнајемо, од половине њих породице су практично дигле руке, тако да, немајући куд, у психијатријским болницама знају да проведу и по деценију и по.

У Специјалној болници за хроничну психијатрију у Модричи, у којој је смештено 285 болесника из БиХ, потврдили су за „ЕуроБлиц“ да су њихови пацијенти често остављени на милост и немилост онима који су им најближи.

"Породице једноставно нису заинтересоване да, након изласка из болнице, прате лечење пацијената. Нажалост, често се дешава да од психичких болесника руке дижи очеви и мајке, браћа и сестре, деца, тако да је сувишно говорити о њиховој одбачености од даљих рођака и пријатеља. Често неће да их прихвате ни током терапијских допуста, који трају десетак дана" каже директор ове болнице Миленко Ђукић.


Фото: Синиша Пашалић / РАС Србија

Додаје да на такозваном родбинском састанку, који се организује једном годишње, не присуствују чланови породица најмање половине пацијената.

"Ти пацијенти би, уз подршку ближњих, могли да функционишу. Међутим, пошто рођаци јасно ставе до знања да их не желе, немамо избора, него да их по десет и 15 година држимо у болници. Не смемо да ризикујемо њихово здравље и безбедност, тако што ћемо их отпустити, а вани нема ко да се брине о њима. И кад постоји основ да напусте болницу, многи у њој остају јер немају другог избора" истиче Ђукић.

Стручњаци објашњавају да је људима са неким менталним поремећајем изузетно битна подршка средине, пре свега породице.

"Они су често преплашени и очајни, углавном свесни да су због болести другачији од других. Још када им блиски људи окрену леђа, логично је да ће њихове психичке сметње постајати све веће, због чега се све теже сналазе у средини у којој живе, а самим тим и теже функционишу. Одбаченост је, наиме, последње што овим људима треба. У таквим ситуацијама постају још несигурнији, све више се повлаче у себе, а њихови психички проблем све више долазе до изражаја. Често се дешава да ти људи покушавају и самоубиства" упозоравају они.

Потрошња антидепресива у порасту

У Српској је лане трошак за лекове за смирење и антидепресиве износио 2,5 милиона, а, на пример, 2008. године 2,2 милиона КМ.

У 2015. је издато 346.000 рецепата и скоро 529.000 кутија ових лекова, показују подаци Фонда здравственог осигурања РС.

Од лекова за смирење који се налазе на листи овог фонда најпрописиванији је ''алпразолам'', а од антидепресива "сертралин". За поменуте лекове је од почетка 2016. године издвојено скоро 1,3 милиона КМ.

Извор: Блиц

Коментари / 1

Оставите коментар
Name

џунгла

20.09.2017 12:14

Јесу људи полудили и од рата и од поплаве и од пропале државе. Али доктори избјегавају смјештање у било коју психијатрију на 2-3 дана а камоли у душевне болнице у Гаревцу и Сокоцу гдје се лијече годинама. Ко тако заврши он је стигматизован и отписан и од Бога и од народа док је жив па макар живио још преко 100 година. Такви су отписани за вијеке вијекова.

ОДГОВОРИТЕ