Zavirite iza zidova duševne bolnice

Mnogi psihijatrijski bolesnici u Srpskoj, kad izađu iz ustanove u kojoj su lečeni, nemaju gde da odu.

Republika Srpska 22.07.2016 | 07:20 Foto: Dejan Božić / RAS Srbija

Kako saznajemo, od polovine njih porodice su praktično digle ruke, tako da, nemajući kud, u psihijatrijskim bolnicama znaju da provedu i po deceniju i po.

U Specijalnoj bolnici za hroničnu psihijatriju u Modriči, u kojoj je smešteno 285 bolesnika iz BiH, potvrdili su za „EuroBlic“ da su njihovi pacijenti često ostavljeni na milost i nemilost onima koji su im najbliži.

"Porodice jednostavno nisu zainteresovane da, nakon izlaska iz bolnice, prate lečenje pacijenata. Nažalost, često se dešava da od psihičkih bolesnika ruke diži očevi i majke, braća i sestre, deca, tako da je suvišno govoriti o njihovoj odbačenosti od daljih rođaka i prijatelja. Često neće da ih prihvate ni tokom terapijskih dopusta, koji traju desetak dana" kaže direktor ove bolnice Milenko Đukić.


Foto: Siniša Pašalić / RAS Srbija

Dodaje da na takozvanom rodbinskom sastanku, koji se organizuje jednom godišnje, ne prisustvuju članovi porodica najmanje polovine pacijenata.

"Ti pacijenti bi, uz podršku bližnjih, mogli da funkcionišu. Međutim, pošto rođaci jasno stave do znanja da ih ne žele, nemamo izbora, nego da ih po deset i 15 godina držimo u bolnici. Ne smemo da rizikujemo njihovo zdravlje i bezbednost, tako što ćemo ih otpustiti, a vani nema ko da se brine o njima. I kad postoji osnov da napuste bolnicu, mnogi u njoj ostaju jer nemaju drugog izbora" ističe Đukić.

Stručnjaci objašnjavaju da je ljudima sa nekim mentalnim poremećajem izuzetno bitna podrška sredine, pre svega porodice.

"Oni su često preplašeni i očajni, uglavnom svesni da su zbog bolesti drugačiji od drugih. Još kada im bliski ljudi okrenu leđa, logično je da će njihove psihičke smetnje postajati sve veće, zbog čega se sve teže snalaze u sredini u kojoj žive, a samim tim i teže funkcionišu. Odbačenost je, naime, poslednje što ovim ljudima treba. U takvim situacijama postaju još nesigurniji, sve više se povlače u sebe, a njihovi psihički problem sve više dolaze do izražaja. Često se dešava da ti ljudi pokušavaju i samoubistva" upozoravaju oni.

Potrošnja antidepresiva u porastu

U Srpskoj je lane trošak za lekove za smirenje i antidepresive iznosio 2,5 miliona, a, na primer, 2008. godine 2,2 miliona KM.

U 2015. je izdato 346.000 recepata i skoro 529.000 kutija ovih lekova, pokazuju podaci Fonda zdravstvenog osiguranja RS.

Od lekova za smirenje koji se nalaze na listi ovog fonda najpropisivaniji je ''alprazolam'', a od antidepresiva "sertralin". Za pomenute lekove je od početka 2016. godine izdvojeno skoro 1,3 miliona KM.

Izvor: Blic