Како нас прислушкују Амери, а како Руси?

Шта ће открити преко 100.000 поверљивих докумената из Турске и шта је заправо посао звиждача и коме би требало прво да се обрате открива ова жена.

Свијет 21.07.2016 | 20:55 Сара Харисон, новинарка Викиликса, најближи сарадник Џулијана Асанжа, жена која је помогла Едварду Сноудену да из Хонг Конга побегне у Русију, у интервјуу за црногорски портал Антена М прича о томе зашто се одлучила да води такав живот, о прислушкивању на глобалном нивоу, али и коме је од светских сила Балкан могућа мета прислушкивања и зашто.



Фото: Антена М

Шта ће открити преко 100.000 поверљивих докумената из Турске и шта је заправо посао звиждача и коме би требало прво да се обрате открива ова жена.

Wикилеакс је на свом Твитер налогу најавио да ће ускоро објавити преко 100.000 докумената о структури политичких снага у Турској. Да ли ће се након овога коначно сазнати да ли је пуч у Турској организовао сам Ердоган или је у питању нешто друго, она објашњава на следећи начин.

-Ми имамо политику да, осим најаве да ћемо нешто објавити, не говоримо ништа више од тога нити откривамо будуће објаве, нити датуме.

За то постоји веома јасан разлог. То није само мамац, наравно да желимо да то сви прочитају, али не откривамо датуме јер тако постајемо мета разних напада, без обзира на то да ли нас нападају они који нас једноставно мрзе, или они којих се та документа тичу. Неколико пута су нам обарали сервере због таквих ствари.

Могу само да кажем да ће ова објава помоћи људима да схвате и да сазнају више чињеница о ситуацији, посебно мислим на грађане Турске, помоћи ће им да разумеју шта се њима ради и шта им се дешава."

Терористички напади и прислушкивање

С обзиром да су данас терористички напади учесталији него икад, Сара се осврнула и на системе за праћење и његово функционисање. У једно је сигурна – велика је разлика између масовног надзора и надзора појединца.

-Постоји огроман број случајева у скоријој историји у којима је систем надзора заказао. Или уопште није кориштен или, ја бих рекла, стварни разлози прислушкивања се не тичу безбедности, као што нам говоре.

-Мислим да је овај ниво надзора заправо део неке друге агенде, посебно ако посматрате тај масовни надзор, односно прикупљање свих података, насупрот чему имате циљани надзор- тачно изаберете особу о којој желите да знате више и њу и пратите. Масовни надзор очигледно да не функционише, једино што добијамо су нови терористички напади. Мислим да су тим владама и обавештајним агенцијама које то раде терористички напади само дар, јер им служе као нека врста оправдања да и даље шпијунирају све грађане. А када погледате ефекте, онда вам је јасно да нешто не штима.


Фото: Антена М

Потом се осврнула и на незаборавни напад на новинску редакцију Шарли Ебдоа.

-Погледајте, рецимо, напад на Шарли Ебдо. Особе које су извеле тај напад су биле су детектоване у француској обавештајној служби као безбедносно интересантне особе. Зашто се онда тај напад десио? Управо то је показатељ две ствари:

а) да је масовни надзор апсолутно неефикасан
и б) да примарни циљ тог масовног надзора није заустављање терористичких напада већ нешто посве друго.

Тако то раде Руси...

Све државе имају своје системе прислушкивања. А како то раде САД, Русија и Кина, Сара објашњава на следећи начин.

-Америка то ради на глобалном нивоу, јер има ту своју глобалну мрежу, а Русија и Кина претежно у границама својих земаља, али то раде јако добро.

Мислим да Русија има могућности да врши надзор и ван граница своје државе. Али Русија има историју и има велику, да тако кажем, људску обавештајну мрежу. Немају развијену обавештајну службу као САД у технолошком смислу, али имају развијену мрежу људи.

Верујем да многе од тих веза и даље постоје. Тако да мислим да они то раде на другачији начин, мало традиционалнијим методама, користећи не толико технологију, колико људе.

Ко је звиждач?

У оквиру сваке шпијунске службе ради одређена врста људи. Традиционално, то су људи који унутар неке организације, који када примете корупцију и прикупе доказе за то, или пријаве особама унутар организације, или ту информацију објаве у медијима. То је традиционална дефиниција звиждача.

-Звиждач је релативно нова реч, у Немачкој на пример, још смишљају реч којом би објаснили овај појам. Међутим, сада имате различите врста звиждача, тако да ми више користимо сада термин ‘трутх теллер’. Јер, исто као што имате оне људе који су унутар организација и дају информације, имате исто тако, подједнако битне, и оне који су ван тих организација, али некако дођу до информација и објаве их. На пример, уколико неко туче жену у вашој згради и ви то чујете, да ли је само њена дужност да пријави, или ћете и ви то урадити?

Колико су заштићени животи „звиждача“, објашњавва једном реченицом.

-Имате ситуације у којима су животи звиждача апсолутно уништени, није сваки случај завршио као Сноуден.

Извор: Србија Данас/Антена М