Kako nas prisluškuju Ameri, a kako Rusi?

Šta će otkriti preko 100.000 poverljivih dokumenata iz Turske i šta je zapravo posao zviždača i kome bi trebalo prvo da se obrate otkriva ova žena.

Svijet 21.07.2016 | 20:55 Sara Harison, novinarka Vikiliksa, najbliži saradnik Džulijana Asanža, žena koja je pomogla Edvardu Snoudenu da iz Hong Konga pobegne u Rusiju, u intervjuu za crnogorski portal Antena M priča o tome zašto se odlučila da vodi takav život, o prisluškivanju na globalnom nivou, ali i kome je od svetskih sila Balkan moguća meta prisluškivanja i zašto.



Foto: Antena M

Šta će otkriti preko 100.000 poverljivih dokumenata iz Turske i šta je zapravo posao zviždača i kome bi trebalo prvo da se obrate otkriva ova žena.

Wikileaks je na svom Tviter nalogu najavio da će uskoro objaviti preko 100.000 dokumenata o strukturi političkih snaga u Turskoj. Da li će se nakon ovoga konačno saznati da li je puč u Turskoj organizovao sam Erdogan ili je u pitanju nešto drugo, ona objašnjava na sledeći način.

-Mi imamo politiku da, osim najave da ćemo nešto objaviti, ne govorimo ništa više od toga niti otkrivamo buduće objave, niti datume.

Za to postoji veoma jasan razlog. To nije samo mamac, naravno da želimo da to svi pročitaju, ali ne otkrivamo datume jer tako postajemo meta raznih napada, bez obzira na to da li nas napadaju oni koji nas jednostavno mrze, ili oni kojih se ta dokumenta tiču. Nekoliko puta su nam obarali servere zbog takvih stvari.

Mogu samo da kažem da će ova objava pomoći ljudima da shvate i da saznaju više činjenica o situaciji, posebno mislim na građane Turske, pomoći će im da razumeju šta se njima radi i šta im se dešava."

Teroristički napadi i prisluškivanje

S obzirom da su danas teroristički napadi učestaliji nego ikad, Sara se osvrnula i na sisteme za praćenje i njegovo funkcionisanje. U jedno je sigurna – velika je razlika između masovnog nadzora i nadzora pojedinca.

-Postoji ogroman broj slučajeva u skorijoj istoriji u kojima je sistem nadzora zakazao. Ili uopšte nije korišten ili, ja bih rekla, stvarni razlozi prisluškivanja se ne tiču bezbednosti, kao što nam govore.

-Mislim da je ovaj nivo nadzora zapravo deo neke druge agende, posebno ako posmatrate taj masovni nadzor, odnosno prikupljanje svih podataka, nasuprot čemu imate ciljani nadzor- tačno izaberete osobu o kojoj želite da znate više i nju i pratite. Masovni nadzor očigledno da ne funkcioniše, jedino što dobijamo su novi teroristički napadi. Mislim da su tim vladama i obaveštajnim agencijama koje to rade teroristički napadi samo dar, jer im služe kao neka vrsta opravdanja da i dalje špijuniraju sve građane. A kada pogledate efekte, onda vam je jasno da nešto ne štima.


Foto: Antena M

Potom se osvrnula i na nezaboravni napad na novinsku redakciju Šarli Ebdoa.

-Pogledajte, recimo, napad na Šarli Ebdo. Osobe koje su izvele taj napad su bile su detektovane u francuskoj obaveštajnoj službi kao bezbednosno interesantne osobe. Zašto se onda taj napad desio? Upravo to je pokazatelj dve stvari:

a) da je masovni nadzor apsolutno neefikasan
i b) da primarni cilj tog masovnog nadzora nije zaustavljanje terorističkih napada već nešto posve drugo.

Tako to rade Rusi...

Sve države imaju svoje sisteme prisluškivanja. A kako to rade SAD, Rusija i Kina, Sara objašnjava na sledeći način.

-Amerika to radi na globalnom nivou, jer ima tu svoju globalnu mrežu, a Rusija i Kina pretežno u granicama svojih zemalja, ali to rade jako dobro.

Mislim da Rusija ima mogućnosti da vrši nadzor i van granica svoje države. Ali Rusija ima istoriju i ima veliku, da tako kažem, ljudsku obaveštajnu mrežu. Nemaju razvijenu obaveštajnu službu kao SAD u tehnološkom smislu, ali imaju razvijenu mrežu ljudi.

Verujem da mnoge od tih veza i dalje postoje. Tako da mislim da oni to rade na drugačiji način, malo tradicionalnijim metodama, koristeći ne toliko tehnologiju, koliko ljude.

Ko je zviždač?

U okviru svake špijunske službe radi određena vrsta ljudi. Tradicionalno, to su ljudi koji unutar neke organizacije, koji kada primete korupciju i prikupe dokaze za to, ili prijave osobama unutar organizacije, ili tu informaciju objave u medijima. To je tradicionalna definicija zviždača.

-Zviždač je relativno nova reč, u Nemačkoj na primer, još smišljaju reč kojom bi objasnili ovaj pojam. Međutim, sada imate različite vrsta zviždača, tako da mi više koristimo sada termin ‘truth teller’. Jer, isto kao što imate one ljude koji su unutar organizacija i daju informacije, imate isto tako, podjednako bitne, i one koji su van tih organizacija, ali nekako dođu do informacija i objave ih. Na primer, ukoliko neko tuče ženu u vašoj zgradi i vi to čujete, da li je samo njena dužnost da prijavi, ili ćete i vi to uraditi?

Koliko su zaštićeni životi „zviždača“, objašnjavva jednom rečenicom.

-Imate situacije u kojima su životi zviždača apsolutno uništeni, nije svaki slučaj završio kao Snouden.

Izvor: Srbija Danas/Antena M