Српска се одрекла 100 милиона КМ у корист ЕФТ-а

Министар индустрије енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић одрекао се у име Републике Српске минимално 100 милиона КМ концесионих накнада које су јој требале припасти само од компаније ЕФТ.

Република Српска 21.07.2016 | 08:22 Измјенама Правилника о висини концесионе накнаде, Ђокић је појединим концесионарима омогућио бесплатну експлоатацију угља, док је накнаду за коришћење природних ресурса за производњу струје драстично смањио.

Измјенама Правилника о висини концесионе накнаде и банкарским гаранцијама у области електроенергетике, енергената, рударства и геологије у Српској, почетком године, Ђокић је концесионаре који у свом саставу имају рудник и термоелектрану ослободио плаћања посебне накнаде за експолатацију угља који користе за производњу струје.

„Концесионар, који у свом саставу има рудник и термоелектрану не плаћа посебно накнаду за експлоатацију угља који служи за производњу струје у термоелектрани, него плаћа укупну концесиону накнаду у висини од 3,6 одсто од годишњег прихода, оствареног производњом и продајом тако добијене електричне енергије“, наведено је у том Правилнику.

Међутим, то није било довољно и већ послије неколико мјесеци слиједе нове олакшице концесионарима на штету Буџета Републике Српске. Новим измјенама Правилника, објављене у Службеном гласнику 21. јуна ове године, концесионарима који истовремено плаћају и накнаду за коришћење природних ресурса, смањена је концесиона накнада више од шест пута, односно са 3,6 одсто на 0,5 одсто.

Због измјењеног Правилника Република Српска и општина Станари ће изгубити 4,5 милиона КМ сваке године

„Концесионар који је истовремено и обвезник плаћања накнаде за коришћење природних ресурса, у складу са законом којим се уређују накнаде за коришћење природних ресурса у сврху производње електричне енергије, плаћа концесиону накнаду у висини од 0,5 одсто од годишњег прихода оствареног производњом и продајом струје”, пише у Правилнику.
Ђокић у привилегован положај ставио „ЕФТ РиТЕ Станари“

Стручњаци са којима је разговарао ЦАПИТАЛ тврде је министар измјенама правилника у привилегован положај ставио компанију „ЕФТ РиТЕ Станари“, а да буџети Српске и општина остају без милиона КМ. Као аргумент наводе да се правилник два пута мијења управо у години када ТЕ „Станари“ треба да буде пуштена у комерцијални рад, односно када више не може да продаје угаљ у Станарима, већ ће га користити за производњу електричне енергије.

Саговорници ЦАПИТАЛ-а, тврде и да је овакав начин ослобађања појединих концесионара од плаћања накнаде потпуно незаконит.

Наглашавају и да је очигледна намјера да се удовољи захтјевима „ЕФТ Станари“ те да ће буџет Републике Српске и општина Станари, с обзиром на то да 70 одсто прихода од концесионих накнада иде општини, а 30 одсто Републици, остати без милиона КМ.

„ЕФТ је пројектовао да ће просјечна годишња производња ТЕ „Станари“ износити два милиона мегават сати. Тренутно на тржишту један мегават сат кошта око 45 евра што значи да би њихов промет износио 90 милиона евра годишње и на то су требали да плаћају накнаду од 3,6 одсто, а измјенама правилника омогућено им је да плаћају само 0,5 одсто. Дакле, овим измјенама Правилника, Република Српска и општина Станари ће само на двије концесионе накнаде изгубити 4,5 милиона КМ на годишњем нивоу“, кажу саговорници ЦАПИТАЛ-а.

С обзиром да је овој компанији концесија за изградњу и кориштење ТЕ „Станари“ још 2008. дата на 30 година РС ће у наредном периоду остати без више од 100 милиона КМ које би „ЕФТ“ уплатила по основу концесионе накнаде да она није смањена односно укинута.

Наводе и да је ослобађање концесионара од плаћања накнаде правилником противзаконито.

„Закон о рударству не познаје експлоатацију без концесије, а Закон о концесијама не познаје концесију без концесионе накнаде. Овим правилником су директно умањени и приходи општинама које по закону имају загарантоване приходе од концесија“, истичу саговорници.

Мићић: Власт привилегује приватне компаније, а смањује приходе општинама

Предсједник Савеза општина и градова РС Мићо Мићић каже да Министарство није тражило сагласност од њих за ове измјене, а требало је јер велики дио приход од концесионих накнада иде у буџете општина и градова.

„Они смањују накнаде које више припадају општинама и доводе у повољнији положај приватне компаније у односу на градове и општине којима смањују приходе. То је требало ићи на јавну расправу и требало је да траже мишљење Савеза општина и градова, али они очито не мисле тако“, истакао је Мићић.

Министарство: Сви концесионари доведени у равноправан положај

У Министарству индустрије, енергетике и рударства РС, ипак, тврде да су правилник, донесен 2014., ове године мијењали како би се прецизирало плаћање концесионе накнаде за коришћење предмета концесије код концесионара који у свом саставу има рудник и термоелектрану, као организационе дијелове.

„Што се тиче експлоатације угља, концесионар плаћа накнаду од 3,6 одсто од укупног годишњег прихода оствареног продајом угља трећим лицима, а не плаћа накнаду за угаљ који служи производњи струје у термоелектрани зато што плаћа накнаду од 3,6 одсто од укупног годишњег прихода оствареног производњом и продајом струје, произведене у термоелектрани коришћењем угља као енергента“, казали су у Министарству.

Тврде и да је циљ измјена био и да се уреди плаћање накнаде за коришћење природног ресурса код концесионара који је истовремено обвезник плаћања накнаде за коришћење тих ресурса, у складу са законом којим се уређују ове накнаде у сврху производње електричне енергије.

„Концесионар који плаћа накнаду за коришћење природних ресурса у сврху производње струје и то 0,005 КМ/кWх (хидроелектране), односно 0,003 КМ/кWх (термоелектране), плаћа и концесиону накнаду од 0,5 одсто од годишњег прихода оствареног производњом и продајом струје“, казали су у Министарству и додали да ови прописи не фаворизују ниједног концесионара, већ да их све доводе у равноправан положај.

ЕФТ: Плаћаћемо више од 3,6 одсто

У компанији ЕФТ РиТЕ Станари кажу да су по новим правилима, поред концесионе надокнаде у износу од 0,5 одсто на укупан приход, електране у државном и приватном власништву обавезне да плаћају и надокнаду од три КМ на сваки произведени МWх.

„То је, у случају РиТЕ „Станари“, укупно нешто више од досадашњих 3,6 одсто обрачунатих на укупан приход. У случају РиТе „Станари“, укупан износ надокнаде за кориштење природних ресурса износиће око 7,1 милиона КМ годишње“, казали су у овој компанији за ЦАПИТАЛ.

У овој компанији су истакли да су протеклих година плаћали концесиону накнаду за угаљ по стопи од 3,4 одсто на укупан приход од продатог угља и да је та стопа стопа утврђена прописима и уговором о концесији.
По том основу ова компанија је лани платила 1,7 милиона КМ, у 2014. години 1,6 милиона док је у 2013. платила 1,2 милиона марака.

Истакли су да је у РиТЕ „Станари“ запослено 700 радника са планом да тај број убрзо буде већи од 900. Претходних 10 година у државни буџет уплаћено је преко 100 милиона КМ на име разних пореза и надокнада.
На оптужбе које су се прошле седмице могле чути у Народној скупштини да их власт ставља у привилегован положај, у ЕФТ су истакли да је закон за све исти.

„Закон о концесијама РС прецизно дефинише статус свих корисника концесија и подједнако важи за све концесионаре тако да РиТЕ „Станари“ немају привилегован положај у односу на друге учеснике на тржишту“, рекли су у ЕФТ-у.
Ова компанија ускоро почиње комерцијалну производњу струје у ТЕ „Станари“, која ће се, како су раније најављивали из ове компаније, извозити.

Правилник „јачи“ од закона

Иако у Министарству и ЕФТ-у образлажу да ће ова компанија поред накнаде сада плаћати и три КМ по мегават сату произведене струје, саговорници ЦАПИТАЛ-а кажу да ни то образложење не стоји, јер би они ту накнаду свакако плаћали с обзиром на то да ће ЕФТ пуштањем у комерцијални рад ТЕ „Станари“ доћи под удар Закона о накнадама за коришћење природних ресурса.

„Дакле, евидентно је смањење обавеза, па чак и ако је то рађено у циљу елиминације двоструког „опорезивања“ по истом основу, ово је законска материја и није се смјело правилником одлучивати о укидању или урачунавању неке друге накнаде по другом закону (Закон о накнадама за коришћење природних реурса за производњу струје) у концесиону наканду“, тврде наши извори.

Друго, ако би се и прихватила званична образложење министарства да су имали најбоље намјере, попут избјегавање дуплог опорезивања и драстично смањење обједињене концесионе накнаде, није јасно зашто се Правилник није много прије примијенио, јер свих ових година државне компаније попут РИТЕ Угљевика и РИТЕ Гацка такође користе руду за производњу електричне енергије.

Уколико на овај начин РС излази у сусрет великом инвеститору, поново се поставља питање зашто баш сада. Наиме, када је закључен уговор о концесији, ЕФТ је свјесно пристао на уговорене накнаде и накнаде по другим законима које су тада биле прописане.

(Цапитал.ба)