Висока политика испред потреба грађана

У борбу за гласове на локалним изборима партије су кренуле наоружане националним темама из високе политике.
Референдум о Дану Републике, претња контрареферендумом из ФБиХ, објава резултата пописа становништва за РС, борба против криминала и корупције... прете да потпуно засене приче о градњи обданишта, путева, водовода и друге локалне муке које би требало да буду решаване баш у ово време.

Босна и Херцеговина 21.07.2016 | 08:07 Док аналитичари тврде да је лакше подизати националне тензије него заврнути рукаве и радити, политичари имају спреман одговор.

- Теме као што је Дан Републике су трајне и то је наша вредност коју не сме и не може да поремети било какав други процес. Међутим, кандидати за локалне изборе треба да представе своје платформе за наредне четири године. Ако нису спремни на то, треба да одустану од кандидатуре – тврди Лука Петровић, генерални секретар СНСД и кандидат за градоначелника Требиња.

Потпредседник СДС Огњен Тадић не крије да ће „свако да прича оно што му највише користи“. Он ипак обећава да ће функционери његове партије на трибинама говорити о резултатима рада њихових начелника изабраних 2012. али и о стању у општинама и градовима у којима народ пре четири године није гласао за промене.

На питање „ЕуроБлица“ шта очекује од друге стране, Тадић одговара: „Свашта“.

- Штабови СНСД су у политичкој теорији истраживани као мајстори прљавих кампања. Не очекујем да се понашају другачије ни у току ове кампање – додаје Тадић.

Консултант Центара цивилних иницијатива Жељко Нинковић каже да су и претходна три изборна циклуса завршавана са 70 одсто великих тема које немају везе са локалним нивоом власти.

- Локалне теме обично узму десет минута од два сата представљања кандидата на трибинама. У развијеном демократском друштву приоритетно би било оно што ће се дешавати на нивоу заједнице. Међутим, ствари се код нас сигурно неће тако одвијати, нарочито крајем кампање – закључује Нинковић.

Дарио Јовановић, директор пројекта „Под лупом“ који прати изборе у БиХ, подсећа да су општине и градови прва и основна степеница за решавање проблема грађана и да се због тога не би смело дешавати да на локалним изборима доминирају „велике политичке теме“.

Од око 12,5 милијарди јавног новца у целој БиХ годишње, парадокс је да у ФБиХ само 8,5 одсто иде на локалне заједнице, а у Републици Српској до 20 одсто. То је мало да би се конкретно утицало на квалитет живота грађана.

Међутим, на локалним изборима у БиХ упражњено је чак 3.300 позиција у скупштинама и за (градо)начелнике. То је огроман изборни плен. Политика је уносно занимање за које нису потребне никакве квалификације - каже Јовановић.

(Блиц)