Колико годишње у БиХ потрошимо на цигарете

Просјечна кутија цигарета у БиХ кошта око четири марке, што значи да активни пушач, који дневно испуши једну кутију, за 365 дана у дувански дим претвори близу 1.500 марака, што је отприлике једнако суми двије просјечне плате које се зараде у БиХ.

Босна и Херцеговина 20.07.2016 | 14:10 На свијету сваке године од здравствених посљедица узрокованих пушењем умире пет милиона људи, више од 13.000 дневно. Не догоде ли се неке драстичне промјене у популаризовању престанка пушења, процјењује се да ће до 2030. године због посљедица пушења умирати осам милиона људи годишње.

На темељу ове спознаје у развијеним земљама број пушача се смањује, али у Босни и Херцеговини је пушење и даље велики јавно-здравствени проблем који захтијева пажњу.

Према подацима посљедњег истраживања које је 2012. године радио Завод за јавно здравство ФБиХ, у БиХ се биљежи 44 одсто сталних пушача у популацији одраслих од чега 56,3 одсто мушкараца и 31,6 одсто жена.

Такође, према истраживању Телеграфа, БиХ се налази на 10. мјесту на листи земаља у којима се, у односу на број одраслих становника, у просјеку годишње испуши највише цигарета.

Како нам је појаснила помоћница директорице ЗЗЈЗ ФБиХ за стручне послове проф. др. Аида Рамић, током 2012. године је просјечна количина дневно попушених цигарета код одраслог становништва била 16,9 цигарета. Мушкарци дневно пуше 18,2 цигарете, а жене 14,8 цигарета.

Са сваким димом цигарете у тијело се уноси 4.000 разних хемикалија, од којих је тристотињак поуздано канцерогено.

Тровању је најизложенији дисајни систем, али нема заправо ниједног органа који је поштеђен негативног утицаја дуванског дима. Након малигних, кардиоваскуларне болести друге су по реду на листи смртности од пушења. Треће су цереброваскуларне болести.

Искуства показују да поскупљења кутија цигарета имају најјачи утицај на смањење потрошње цигарета, што и не чуди, ако се узме да два конзумента никотинског дима у једном домаћинству годишње потроше око 3.000 марака.

Међутим, тренд конзумације дуванских производа код одраслог становништва и поред повећања цијена ових производа се не смањује.

„Разлоге за одржавање виоског процента пушача упркос високој продајној цијени цигарета, треба тражити у механизму дјеловања састојака у дуванском диму. Они пушење дефинишу као водећу болест зависности, посебно никотинске зависности која се повећава са годинама пушачког стажа и количином дневно попушених цигарета", каже проф. др. Рамић.

Упркос алармантним подацима, пушачима је тешко престати пушити. Мало ко се поноси тиме што пуши. Чак 80 одсто пушача жељело би престати или су то покушали барем једном у животу, само је 20 одсто оних који о томе не размишљају.

Зависност је комплексна ствар и тражи комплексан приступ. Престанак пушења није догађај, већ процес у којем особу треба пратити.

Тај процес састоји се од 5П, а то је: питати сваког пацијента за његову пушачку навику, посавјетовати га, процијенити његову спремност за престанак, помоћи му у том престанку и пратити његову апстиненцију.

„Престанком пушења сачуваћете здравље, продужићете живот, уштедићете новац, смањићете загађење природе, те нећете тровати и друге људе“, закључује проф. др. Рамић.

Извор: радиосарајево.ба