Сумње које стоје иза војног пуча у Турској

Одмах након неуспјешног покушаја пуча у Турској, у коме је убијено скоро 300 људи, око 6.000 осумњичених је ухапшено, већина од њих судије, тужиоци и војни официри. Већина хапшења догодила су се у првих 24 сата, и потом сљедећег дана.

Свијет 19.07.2016 | 07:17 Нема дилеме да ће тога бити још. Турски предсједник Реџеп Тајип Ердоган је рекао овако:

„Од чланова високог судског вијећа и судија до оних у Уставном суду, људи су отпуштени и ухапшени. Да ли је то довољно? Не, није! Ово се морало догодити, али није довољно!“

Неупитно је да ће одмазда и казна услиједити, а изазов за Турску је да у томе не претјера. Актуелно разрачунавање отвориће нека неугодна питања.

1. Шта је био циљ пуча?

Мета војног удара обично је влада, али изгледа да то не мора да буде случај у Турској. Када су први меци испаљени 15. јула, предсједник је био на одмору. Нико од кључних министара, гувернера и шефова полиције није ухапшен. Пучисти су узели неке од својих армијских команданата као таоце и окупирали генералштаб као и једну зрачну базу у Анкари. Изгледало је више као акција против саме армије, него против владе.

2. Зашто је бомбарадован парламент?

Након што је турски парламент погодила бомба 15. јула, све политичке странке, укључујући и опозицију, биле су јединствене у одбрани парламента и демократије. И поред напада посланици су се вратили у зграду парламента да би демонстрирали ту подршку. Многи проматрачи су одмах питали шта је сврха бомбарадовања парламента, чак и да су успјели да у потпуности униште зграду.

Штета је пак била минимална, и парламент још увјек функционише. Сателитска конекција са бројним ТВ каналима, укључујући и државну ТВ била је оштећена, иако су неколико независних ТВ канала, укључујући и познати ЦНН Турк остали недирнути. (Иронично, та телевизија каније је постала “трибун” протеста против пуча).

Пучисти су такође послали младе регруте у неке од владиних агенција и неколико медијских кућа. Али ти су војници били потпуно неефикасни, и није дјеловало да су свјесни своје мисије, те су се брзо предали. Неке је потом бурутано убила разјарена маса.

3. Како успјешно пронаћи 6.000 осумњичених за два дана?

Турски министар правде Бекир Боздаг је рекао да је “6.000 осумњичених ухапшено” и да ће се хапшења наставити. Али како је технички и људски могуће сакупити доказе за 6.000 грађана у тако кратком временском периоду?

У одуству конкретних доказа, могуће је да су владине снаге бирале са листе за надзор оних које су сматрали пријетњом, а која је рађена прије пуча. Ако је пуч био само “мала група унутар армије”, како је Ердоган нагласио, зашто је толико судија и тужилаца умијешано?

4. Гдје су докази о улози Фетулаха Гулена?

Власти су биле брзе у томе да кривицу за пуч пребаце на адресу клерика који је живи у САД Фетулаха Гулена. Гулен је негирао да је умјешан у покушај пуча, а Анкара до сада није понудила нити један јасан доказ који би поткријепио тврдње о улози клерика у покушају преврата. Ердоган је позвао америчке званичнике да изруче Гулена, који живи у САД од 1999. (Државни секретар САД Јохн Керрy је рекао да ће Обамина администрација размотрити захтјев за изручње Гулена, али ће Вашингтон удовољити том захтјеву само ако им понуде доказе о кривици клерика.)

Без обзира хоће ли се докази или не појавити, пуч је добра прилика да се Гуленов покрет угуши, а и иначе су га у мају у Турској прогласили терористичком организацијом.

Многи турски званичници и медији су проширили тврдње о Гуленовој умијешаности у пуч, стварајући климу у којој ће се ријетки усудити да доведу у питање оптужбе.

То такође може бити искоришћено за демонизовање и других непријатеља власти.

Турске власти и провладини медији додали су листи и новог осумњиченог: курдска Демократска партија једниства (ПYД) са сјевера Сирије. Ова странка блиско сарађује са Радничком партијом Курдистана (ПКК), забрањеном милитантном групом која води грађански рат у Турској већ 32 године.

Извор: РСЕ
Фото: Курир