Из БиХ побјегло више од два милиона људи

Више од два милиона из Босне и Херцеговине расуто је широм свијета. Ово је податак Министарства за људска права и избјеглице који ће државним посланицима бити презентован на сједници Представничког дома Парламента БиХ током ове седмице.

Босна и Херцеговина 18.07.2016 | 21:14 У информацији на неколико десетина страница Министарство износи податке који су шокантни, али чини се и непотпуни с обзиром да није третирана 2016. у којој је по неким истраживањима БиХ напустило на десетине хиљада људи.

У анализи се наводи како простор БиХ биљежи дугу историју исељавања, те подсјећају како се у раздобљу од 1948. до 1991. из БиХ иселило 729.434 становника, а у ратном периоду од 1991. до 1995. око милион становника. Такође према подацима из Развојног програма Уједињених нација (УНДП) од јануара 1996. до марта 2001. БиХ је напустило 92.000 младих људи.

Историјат исељавања

Према подацима које прикупља Министарство укупан број особа које живе у иностранству а рођене су у БиХ, без обзира на њихово садашње држављанство, у 50 земаља свијета износи 1.671.177, од чега у земљама ЕУ-а живи 57 посто, односно 955.780 особа. Овај број не обухвата њихове потомке рођене у земљама пријема.

"Министарство не располаже подацима о бројности потомака (друге и треће генерације) исељеника, али процјењује да би укупан број особа које воде поријекло из БиХ, а живе у иностранству могао износити око 2 милиона", стоји у информацији.

Највећи број исељеништва живи у Хрватској (409.357), Србији (335.992), Њемачкој (159.380), Аустрији (149.755), САД (132.255), Словенији (96.921), Швајцарској (57.542) и Шведској (56.477).

Према подацима Свјетске банке из децембра 2015., стопа емиграције у БиХ у односу на број становништва у земљи износи 44,5 посто што нашу земљу сврстава на високо 16. мјесто у свијету од укупно 214 земаља и територија.

Према истим подацима, са овако високом стопом емиграције, БиХ је знатно испред Србије (18%) и Хрватске ( 20,9%), те чак и испред Албаније (43,6%) која је годинама била водећа земља у Еуропи ро стопи емиграције у односу на укупно становништво.

Из БиХ, стоји између осталог у извјештају, све чешће одлазе цијеле породице, а просјечна старост особа које су напустиле БиХ је мања од 40 година. Главни проблем је лош живот БиХ, непостојање могућности за запослење и лоше уређене све сфере живота…

30 посто високообразовано

"Нажалост, емиграција је и данас континуиран процес, а њени главни узроци су економске природе. Незапосленост младих у БиХ је и даље забрињавајућа и за 2014. годину износи 65,3 посто, а само једно од осам младих људи старосне доби 16-24 године је запослено у поређењу са једним од троје у ЕУ. Због тога не изненађује чињеница да је БиХ суочена са проблемом одлива памети", стоји у извјештајућу Министарства.

Одливу мозгова у задњим годинама доприносе и многи потписани споразуми са земљама ЕУ о запошљавању, али и безвизни режим.

Свјетска банка процјењује да је укупни постотак емиграције високообразованих из БиХ 23.9 посто, а љекара 11,1 посто. По овим цифрама БиХ заузима водеће мјесто у свијету по одливу високообразованих људи. Исељеништво из БиХ је добро образовано. Већина посједује средњу стручну спрему, док високу стручну спрему посједује 10-30 посто исељеништва.

Напомињу како емиграција за БиХ представља и демографски проблем јер поред ниског природног прираштаја, који је задњих година негативан, емиграција је један од главних узрока великог пада популације на територији БИХ посљедњих деценија.

Добро се сналазе

Оно што је карактеристично за Босанце и Херцеговце који су се отиснули у свијет јесте да се боље сналазе у новим срединама, боље интегришу, прилагођавају, уче језике и подижу свој стандард живота много брже од осталих досељеника.

У ратном и поратном периоду већина грађана БиХ у иностранству је имала избјеглички статус, међутим, већ дужи низ година овакав статус је врло риједак. Према подацима УНХЦР-а из јуна 2015., у свијету је регистровано 19.628 особа из БиХ са избјегличким статусом, од којих се преко 15.000 налази у Србији.

Већина избјеглица из БиХ успјела је да формализује статус и поправи свој положај у многим земљама пријема, а интегршу се боље у друштво од осталих избјегличких групи.

"Истраживање урађено 2010. године показује да већина исељеника из БиХ релативно брзо успијева регулисати свој богавишни и радни статус у земљама пријема, у просјеку већ након 2,4 године боравка у земљи пријема", кажу из Министарства.

Према подацима којима располаже Министарство број натурализованих грађана БиХ који су стекли држављанство државе пријема (не рачунајући Хрватску и Србију) износи око 500.000 особа. Према доступним подацима за четрнаест земаља пријема, број држављана БиХ у исељеништву који имају само држављанство БиХ и нису стекли држављанство земље пријема, нити имају двојно држављанство већ имају стално иии привремено боравиште је око 450.000 лица.

Помоћ дијаспоре

У извјештају се наводи и како исељеништво редовно шаље новац у БиХ које се у задњих пет година крећу између 2 и 2,3 милијарде КМ на годишњем нивоу, што представља стабилан приход у земљи. Истовремено, штедња исељеништва је неколико пута већа од дознака. Иако постоје врло успјешни примјери, обим инвестирања из исељеништва још увијек је недовољан.

Повратак из исељеништва је такође недовољан, иако више од половине исељеника изражава жељу да се врати. Жеља за повратком већином се веже за пензионисање. Министарство наглашава и да постоји велики интерес исељеништва да помогне матичној држави и инвестира, али и да све што је до сада урађено на том плану од стране БиХ није довело до добрих резултата, како у области инвестирања тако и у области повратка или задржавања људи у БиХ. Шта ће Парламент рећи на ове податке остаје да се види.

Многи у БиХ у шали кажу како постоје два разлога зашто млади и паметни људи одлазе из БиХ, а то је чињеница да су млади и паметни, али и да власт не зна или неће да да одговор на ову појаву. Једино што власт ефикасно зна смислити, чује се задњих дана, јесте да затворе границе и у држави на силу оставе народ. Какве одлуке се доносе не би се изненадили и да се ова опција ускоро разматра.

 Извор: Дневни лист