Интервју - Мирослав Николић: Салету уговор на још 10 година!

Људи, то је Сале Национале - треба да га подржимо, не стално да оспоравамо! "Ухватили се сви за Бобана Марјановића, као да смо ми криви што он неће да игра. А то је он сам изабрао, а био је позван. Ствара се слика као да ми не желимо да остваримо успех и одемо у Рио, као да желимо да уништимо нашу кошарку. Уместо свих питања о Бобију требало је да питате - селекторе, а како сте успели да направите онако бриљантну игру без Бјелице, Мачвана, Марјановића и Милутинова? - А направило се као да је Сале крив што Боби не игра", рекао је асистент селектора Србије.

Кошарка 19.07.2016 | 00:00 Непуних двадесет дана остало је до почетка Олимпијских игара у Рију и тренутка који су кошаркаши Србије чекали деценију и кусур - да се нађу на највећој планетарној смотри, у друштву најбољих селекција. 

После силотивог издања у квалификацијама за олимпијски турнир и краћег одмора Орлови су отишли у стару базу, планину Копаоник, одакле спремају даљу тактику која би требало да им гарантује бар место на постољу. А медаља? Није важно које боје, јер сама овера визе за Рио већ је велика ствар. План је следећи - после најлепше српске планине, са које су Орлови стремили ка многим медаља, а последња је била она са Мундобаскета пре две године, следи пут у аргентинску Кордобу на последње „штимовање“, а онда оно најважније. 

Због свега тога дан уочи одласка најбољих српских кошаркаша и комплетног стручног штаба разговарали смо са десном руком селектора Александра Ђорђевића и дугогодишњим тренерским радником, Мирославом Николићем, који је за наш портал говорио о бројним темама везаним за репрезентацију Србије. О стварима које су се десиле још пре окупљања тима, али и свему што ће се дешавати у блиској будућности. 

Популарни Мута угостио нас је у домаћинском амбијенту комплекса Спортског центра Динамик, клуба који планира да претвори у праву српску кошаркашку Академију. 

За почетак, занимало нас је како Мирослав Николић види нашу групу на Олимпијским играма, где играмо са САД, Француском, Венецуелом, Аустралијом и Кином?

"Одлично је што смо одмах са Америма. Ако би се све добро подесило, могло би да се догоди да се с њима не сретнемо све до финала. Група је јака и мени се баш свиђа. Гледајте, морате да играте против јаких ако желите да нешто остварите у животу. Не можете само слабије да побеђујете. Морамо да играмо јаке мечеве. Играмо против доста моћних репрезентација, а све ће да зависи од тога како ћемо да темпирамо форму".

Шта ви очекујете од Србије у Рију? Није нас било дванаест година и сада народ очекује да одемо далеко?

"Па, ја прво морам да кажем да бих са Сашом прво продужио уговор на још десет година. Еј бре, он је Сале Национале, људи. Одвео нас је у Рио. Он је млад човек, а велики тренер. Треба да га подржавамо, а не стално да га оспоравамо. После толико времена идемо на Олимпијске игре, што је само по себи велика ствар. А он нас је одвео тамо са играчима које је бирао. Многи искуснији тренери од њега то нису могли. Сад идемо тамо и једино што могу да обећам јесте да ћемо ићи тамо да одиграмо најбоље што знамо како бисмо отишли најдаље".

Рекло би се да сте прилично огорчени на део јавности који је имао шта да замери селектору?

"Наравно да јесам. Али, мени то није јасно! Али ја знам да ће Саша да се избори са тим. Он је млађа гарда, седа гарда одлази, на младима свет остаје. Он је други на свету, четврти у Европи, што није мала ствар. Али, знате какви смо ми народ - навикао је само на злато, па злато. Ми сад кад бисмо играли са Америма у финалу и изгубили, они би рекли: 'Е, како смо смели да изгубимо у финалу?' Сале добро ради и то многи виде. Он је тренер, не оно што кажу - млад тренер - него, бре, тренер. И верујем у њега".

УШЛИ СМО У МАШИНУ, ПОЧЕЛИ СМО ДА МЕЉЕМО...

После неколико година стагнације дошли смо у ситуацију да су нам готово сви репрезентативци водећи у клубовима за које играју, што се позитивно одражава на националну селекцију. Како гледате на овај детаљ?

"Изборили су се, заслужили су то великим радом. Ја све њих познајем јако добро, јер сам малтене свима био тренер. Имао сам ту срећу да сам био тренер једне генерације која је била шампион Европе (2006. године). Онда сам променио генерацију и узео оне што су их називали 'неуспешном генерацијом'. Јер су ови претходни били успешни, је л... То ме је онда мало заинтригирало. Рекао сам себи: 'Ајде да видим какви су ти неуспешни, живота ти?! Да видим шта ту има'. Играли смо 2007. године Светско првенство и били шампиони у Новом Саду", застао је на тренутак Николић, па продужио:

"А онда сам водио још једну генерацију после тога. Дакле, радио сам са момцима чија је старосна разлика око седам - осам година. Нисам тренирао једино Зорана Ерцега и ево сад Николу Јокића. А сви ови између су моја деца. Зато ме је Саша Ђорђевић и звао када је окупљао репрезентацију Србије, јер је знао какав сам однос имао са тим момцима. Он верује у мене као човека и као тренера. То је неки мој допринос, оно што ја могу да пружим".

Рекао нам је Мута да је екипа од самог почетка припрема „смућкала“ један, важан састојак.

"Окупили смо јако добар тим, направили изванредну атмосферу, а знајте да без атмосфере нема ништа. Радили смо добро, момци су били јако пожртвовани, имали су много енергије иако су имали већ све претходне напоре, што је јако добро".

Играчи су у сваком разговору са новинарима посебно истицали значај рада са стручним штабом, у смислу добро одмерених тренинга, периода опоравка и рада на терену...

"Све што смо урадили било је у договору са нашим кондиционим тренером, Младеном Михајловићем, који је све то одлично направио. Нама су тренинзи практично изгледали као један квалитетан опоравак после свега. Радили смо само с лоптом, јер су момци били јако уморни после свих обавеза у клубовима. Али, видите какву смо хемију направили и шта смо урадили. Када смо дошли до финала - екслодирали смо. Пазите, ви да добијете једну онако искусну екипу онако убедљиво, то је јако тешко. Погледајте само прву четвртину како смо одиграли. Па оном се нико није надао, па ни ја. Али, знао сам да ћемо ми да мељемо. Полако, али сигурно. Прва, друга, трећа, четврта деоница... Противници падају".

Нисмо стигли ни да поставимо наредно питање, а Николић је већ имао шта да дода, јер је био пун утисака.

"Морам да кажем да оно што је Јокић урадио је нешто невероватно. Искрено, нисам се надао да ће онако добро да се уклопи. Феноменално је радио, Он је направио фигуру у Америци, јако се добро сналази. Поштује репрезентацију, саиграче. Поштујем и ја све оно што је урадио досад. Ради без поговора и видите како игра".

ПИТАЊЕ ЈЕ ДА ЛИ БИ ИКО ИГРАО ДА НА СТОЛУ ИМА 20.000.000!

Кренули смо да упитамо селекторовог помоћника о стању и Милана Мачвана, али и чињеници да дрес Србије дефинитивно неће обући Бобан Марјановић. Чекала нас је подужа мисао.

"Мене неке ствари јако нервирају. Нервирају ме одређени новинари, не ви сад конкретно... И то знаш у ком смислу - чекај да се заврши првенство, па онда питај за случај Бобана Марјановића, а немој да нас нервираш када се игра. Ухватили се сви за Бобана Марјановића, као да смо ми криви што он неће да игра. А то је он сам изабрао, а био је позван. Ствара се слика као да ми не желимо да остваримо успех и одемо у Рио, као да желимо да уништимо нашу кошарку. Уместо свих питања о Бобију требало је да питате - селекторе, а како сте успели да направите онако бриљантну игру без Бјелице, Мачвана, Марјановића и Милутинова? - А направило се као да је Сале крив што Боби не игра. Он је то сам изабрао, сам је отпао, јер није желео да игра кад је требало. Нема везе, питање је реално да ли бисмо и ми играли када би на столу било 20.000.000 долара (21.000.000, прецизно). Неко му је вероватно то рекао тако, не знам сад... Зато смо се борили са оним што имамо".

Поставља се питање - колико је било тешко променити комплетну тактику после тренутка када је Бобан Марјановић одлучио да откаже позив селектору (12 сати пре окупљања тима)?

"Било је јако тешко. Морали смо све да радимо брзо, у ходу. Дигли смо притисак свима. Али, они играчи који су били ту, који су желели да тренирају и играју одрадили су велики посао. Деца су се добро снашла, а сад нас тек чека прави посао. Видећемо како ће све то да изгледа на Копаонику, па онда у Аргентини у последњим проверама пред Олимпијске игре", направио је кратак предах Николић и додао:

"Мени ће јако криво бити што нећемо на ОИ изаћи у најбољем саставу. Видите само остале, који ће доћи са свим најјачим снагама. Биће сви јаки као земља. Француска, Аустралија, Шпанија, САД, Бразил, Литванија... А ту смо и ми, а на пример једна Италија је испала, иако је била домаћин као и ми. Морам посебну захвалност да упутим премијеру Александру Вучићу и држави на томе што је веровала у нас и издвојила новац како би се организовао један онакав турнир. И срећан сам што нисмо изневерили, као Италијани своју земљу".

Поменули сте и Николу Милутинова, али нисте улазили у детаље око његовог случаја?

"То што је он урадио било је из неких личних интереса, што никада код нас није било. Увек је репрезентација била пре свих. Увек смо ми били ти који саветујемо играче када треба да иду негде преко и како и шта даље. Људи, морате да знате одакле сте дошли! Ти направи каријеру, пријатељу, и свака ти част на томе. Али, увек треба да знаш одакле си дошао када одеш тамо негде, далеко. Треба да се зна ипак неки ред, да се за репрезентацију Србије бори стално".

ВРЕМЕ ЈЕ ДА ЈОВИЋ ОДЕ У БОГАТИЈИ КЛУБ И СВЕ НАПЛАТИ

Да не испадне како је Мирослав Николић само упућивао критике, било је и лепих речи. И то каквих, на рачун Стефана Јовића.

"Стефан Јовић, као и остали играчи које сам ја тренирао, су јако напредовали. Направили су добре каријере и ја сам јако задовољан. Јако ми је драго што могу да видим своје момке, којима сам дао шансу, како праве озбиљне резултате на терену. Погледајте где је сад Јовић - један од најбољих играча репрезентације Србије, али и Звезде. И то као 'бек-ап'. То си ти играчи за које тренери после схвате да су они први, водећи играчи. Деси се понекад да тренери више поверења имају у оне 'бек-ап' играче него оне главне".

Није се на томе зауставио Николић, а додатна питања нису била потребна.

"Јовић је специфичан тип играча. Он је један од бољих дефанзиваца у Европи, као и Стефан Марковић. Јовић је миран играч. Нисам сагласан са стручњацима који кажу да нема шут. Стефан је такав у глави - он више воли да подели асистенцију и разигра саиграче, него да сам заврши акцију. Грубо је рећи да није скорер. Он је такав. Има јако добру руку и када шутне и погоди два од два, он више не шутира до краја. Пазите, Јовић никада неће бити звезда као неки, али ће бити један од главних играча увек. Ево, гледајте како игра и у репрезентацији и у клубу. Завршава велики посао", сматра Николић, али и шаље поруку свом ученику:

"Ако ме питате да ли би требало да остане овде или да иде даље, не бих знао шта тачно да кажем. Али, после свега виђеног вероватно би боље било да иде даље. У Звезди га нису толико ценили када је дошао. Тек после су видели његов квалитет. Требало би можда да оде негде, да проба нешто друго, да буде у неком јачем, богатијем клубу. Звезда јесте институција наша, као и Партизан. Али, треба да оде негде даље и уновчи лепо свој квалитет. Да наплати сав труд и рад. То је моје мишљење".

А шта то репрезентативце Србије очекује у велелепном туристичком центру?

"Биће доста трчања, то сигурно. Доста, доста трчања. Потом идемо у Аргентину, тамо нас чекају контролне утакмице (Аргентина, Француска, Хрватска прим. аут). Видећемо још у којем саставу путујемо тамо, због момака који се опорављају. Али, надам се најбољем тиму".

Имамо младог и талентованог тренера, али и скуп надарених момака који ће бити наша најлепша будућност, почев од Николе Јокића, преко Марка Гудурића, Радета Загорца, Николе Милутинова...

"Јесте, направили смо велику базу младих нада које тек треба да носе овај тим. Али, наравно, не треба да заборавимо и ове нешто старије. Па, гледајте Паркера, Диаоа, Сколу... Они играју у репрезентацији и сада, са 34, 35, 36 година... Ми треба да правимо смену генерација, али постепено. За то време доћи ће ови млади, који ће преузети контролу".

БОГДАН МИ ДУГУЈЕ 6.000 ПИЋА

Како стојите у оном вашем чувеном такмичењу које имате са играчима у тиму? Је л су вам и даље дужни?

"А, шта да вам кажем - Богдан Богдановић ми већ дугује 6.000 пића, а-ха-ха. Он, као најбољи шутер у Европи... Али добро, да он мени тако повремено да шутнем неку с центра... Мало ми теже иде пошто сам старији. А успео сам да убацим једну с центра и добијем опкладу, зато ми дугује толико. Он је моја стара жртва, а-ха-ха", насмејао се Николић, али и открио:

"У последње време волим да се такмичим с Недовићем. Он је пун самопоуздања, па волим с њим да се такмичим. А у последње време почео је да ме салеће и Гудурић мали, хоће и он... Али, њега сам одјавио засад, није још његово време. С њим ћу ја у ходу да радим, не брините", закључио је Мирослав Николић.

Извор: моззартспорт