Потрага за месарима, велике плате у Србији

Када би се окупили ђаци који су се уписали на смер за месара опет би у учионици остало празних клупа.

Србија 17.07.2016 | 13:55 Почетна плата месара је 30.000-40.000, а добри мајстори зарађују и до 80.000 динара. Што их је мање, то више вреде.

"Када се сретнем са бившим ђацима, они прокоментаришу да им је непријатно да кажу колика им је плата, јер зарађују много више од мене, директора школе са 23 године радног стажа. И то је показатељ да њихова професија није потцењена",каже Наташа Парезановић.

У Крушевцу, Руми, Суботици, Кикинди, Сремској Митровици, Обреновцу, Лесковцу и Алексинцу... месарски занат жели да учи од два до пет ђака, пишу Вечерње новости.

У целој Србији на овај смер уписало се 268 ђака, на предвиђених 420 места. И док ђаци беже од кланица и месара, трговински ланци и индустрија меса вапе за добрим мајсторима, дају стипендије, помажу током школовања и запошљавају све који изуче овај занат.

Велики трговински ланци, попут "Делеза" и "Идее", писали су Министарству просвете, тражили проширење уписних квота, али и у министарству и у школама кажу да отварање више одељења не значи ништа док нема ђака који би их попунили.

"И да имамо три пута више ученика, сви би могли да се запосле одмах после школе, јер је потражња на тржишту рада огромна", каже Наташа Парезановић, директорка Хемијско-прехрамбене школе у Београду.

"Сарађујемо са "Делезом", Кланицом "Ђурђевић", "Идеом", али немамо довољно ђака, колико нам они траже. Деца имају праксу у малопродајним објектима, добијају стипендије, уче од правих мајстора. Када изађу из школе, они су праве занатлије које могу одмах да се запосле".

Кривце за мало интересовање наша саговорница види у родитељима и уписној политици.

"Требало би да уписна политика буде строжа и да праг за четврти степен буде постављен још више од 50 бодова. Тада би се више деце интересовало за месарски и остале занате, који су дефицитарни на тржишту рада", објашњава Наташа Парезановић.

Извор: Србија данас