Хронологија војних удара у Турској

У протеклих 50 година у Турској је у четири наврата војска збацила демократски изабране владе.

Свијет 16.07.2016 | 08:01 - На дан 2. маја 1960. године био је проведен војни удар готово без капи крви, а предводили ду га официри и кадети с војних школа из Истанбула и Анкаре, Идућега дана заповједник земаљских снага, генерал Цемал Гурсел затражио је политичке реформе и дао оставку након што су његови захтијеви одбијени.

Челници су утемељили 38-члано Вијеће националног јединства с Гурселом као предсједником. Од 601 човјека којем се судило, њих 464 проглашени су кривима. Над три бивша министра, укључујући и премијера Аднана Мендесета, извршена је смртна пресуда а за 12 осталих, међу којима је био и предсједник Целал Баyар, смртна казна замијењена је доживотним затвором.

- У 1971. години, у тзв. "Меморандумском војном удару", војска је упутила влади упозорење да успостави ред у земљи након мјесеци штрајкова и уличних сукоба између љевичарских и националистичких група. Неколико мјесеци касније премијер Сулејман Демирел одступио је с власти, а коалиција конзервативних политичара и технократа примила се задаће успоставе реда под надзором војске. У неколико покрајина проглашено је ванредно стање и није потпуно укинуто до септембра 1973.

- Дванаестог септембра 1980. године удар је извело команда војске под водством генерала Кенана Еврена. Акција је услиједила након поновног избијања уличних сукоба лијевих и националистичких група. Након војног удара ухапшени су водећи политичари, а распуштени су парламент, политичке странке и синдикати. Управљање државом преузело је петочлано Вијеће националне безбједности, које је суспендовало дотадашњи устав, а усвојило привремени устав који је давао скоро неограничену моћ војсци.

- "Постмодерни удар" догодио се 18. јуна 1997. године, када је премијер Нецметтин Ербакан, којег су противници проглашавали опасношћу за секуларно устројство земље, одступио с дужности под притиском војске, пословних кругова, правосуђа и политчара. Генерали су сматрали да су обавезни дјеловати у одбрани секуларне државе коју је утемељио Мустафа Кемал Ататурк.

Тајновита група Ергенекон је први је пут дошла на увид јавности кад је 2007. током полицијске рације пронађен експлозив у кући у Истанбулу. Напослијетку су стотине људи суђене због покушаја свргавања тадашњег премијера Тајипа Ердогана, а 275 часника, новинара , адвоката и осталих проглашено је кривима.

Све су пресуде поништене 2016. након што је апелациони суд пресудио да уопште није доказано постојање групе Ергенекон. Ердоган, који је 2014. постао предсједник Турске, у почетку је подржавао тужбу али је касније кривио полицију и тужиоце који припадају вјерском покрету предвођеном Фетулахом Гуленом. који живи у добровољном прогону у САД, да су инсценирали покушај државног удара.

Новинари су 2010. објавили податке о завјери секуларне групе која је хтјела извести државни удар, кодног назива Маљ, који је наводно планиран још од 2003., а који је наводно имао за циљ изазвати неред у друштву који би довео до рушења с власти Ердоганове странке Правде и развитка. Суд је 2012. затворио 300 од 365 оптужених.

Двије године касније скоро сви осуђени су ослобођени након што је Уставни суд пресудио да су им била нарушена права. И овај пут су за цијелу ствар оптужени сљедбеници Гулена, а он је одбацио све оптужбе.

Извор: Хина
Фото: РЕУТЕРС