Додикова београдска капитулација

Милорад Додик је капитулирао, али капиталулацију није потписао пред својим грађанима у Бањалуци већ у Београду.

Република Српска 15.07.2016 | 09:32 Да би предаја љепше изгледала и да би се представила својим грађанима као побједа, Додик је у помоћ позвао Александра Вучића да му још једном покуша дати алиби пред домаћом јавности. Свима је јасно да је Република Српска на кољенима, и да је самоповријеђени нервозни предсједник који храмље са штапом у руци њена слика у огледалу.

Српска је толико изнурена вишегодишњом пљачком и систематским разарањем и узурпацијом свих институција да ни седам дана није могла издржати без кредита ММФ-а, а њено отуђено руководство морало је да истакне бијелу заставу пред уцјеном Фадила Новалића и Дениса Звиздића.

Иако Њемачка није обећала никаква конкретна средства и помоћ како би се санирале штетне последице ССП-а, не чекајући да Свјетска банка направи објективну анализу последица ССП-а на домаћу пољопривреду како је још јуче договорио са њемачким министром пољопривреде, Додик је напрасно по ко зна који пут погазио своју ријеч, промијенио одлуку и само 8 дана након историјског „НЕ“ Европској Унији подвјеног репа прихватио ССП.

Он није могао чекати анализе и конкретан договор са Њемачком и ЕУ јер је и сам признао да су буџет и каса празни, није смио допустити да пред локалне изборе касне плате и пензије јер би то помогло грађанима да се освијесте и схвате колико је озбиљна ситуација, па је Лажни Месија погнуте главе и спуштених панталона по ко зна који пут понизио Републику Српску и њене грађане.

Манипулатор сваки пораз преко својих дворских медија покушава представитти као велику побједу, па је у Београду одржана још једна јефтина представа у којој је Чеда Јовановић искориштен као димна бомба којом се скреће пажња јавности са суштине. Некадашњи побачај постао је најближи савезник који вандредним конференцијама за новинаре и заједничким сједницама Влада помаже Додику да преживи још који мјесец и опере се пред грађанима Републике Српске.

Вучић је недавно Додику дао 50 милиона марака купујући обвезнице са братском каматом од 5%, а сада му даје алиби да је тобоже на његовуу сугестију а не из крајње нужде прихватио ССП. Послије само 8 дана промијенити одлуку о ССП-у, без икаквих анализа и гаранција Њемачке да ће реално надокнадити губитке, клекнути на кољена пред Новалићем и Звиздићем је једно од највећих понижења које је Република Српска доживила од отуђеног режима последњих година.

Ова ситуација је показала смијешним режимске флоскуле о „бољем ентитету“ јер је Федерација, упркос бројним унутрашњим проблемима, трвењима и компликованој администрацији, ипак могла да одбије ММФ и преживи без новог кредита док је руководство Републике Српске исти дан почело да цвили о наводној угрожености и хибридном рату који наводно запад води против режима. Српска јесте угрожена, али прије свега од отуђеног режима који је води пропаст већ 10 година.

Додикова београдска капитулација потпуно је скинула маску са лица Александра Вучића који од завршетка избора 2014. прикривено, а сада већ и отворено подржава Додика и пружа му сламку спаса у тешким ситуацијама.

То потврђује и Вучићева најава да ће пред изборе посјетити Херцеговину, а циљ је очигледно да Вучић помогне Луки Петровићу да побиједи у трци за градоначелника Требиња.

Лукин брат Раде Петровић предсједник је СНС-а на Чукарици и врло важан функционер Вучићеве странке у Београду, дуго времена у Народној банци радио је скупа са Вучићевим оцем Анђелком и често га доводио у Требиње, па је свима јасно да се преко ове приватне линије покушава организовати његова посјета Херцеговини, састанци са Григоријем и његовом екипом како би се прикривеном кампањом, лажним патриотизмом сликањем и говорима помогло Луки.

Чудна је игра и понашање Вучића јер је свјестан да Додик води Републику Српску у пропаст, а својим лошим потезима Вучић само додатно продужава агонију у Републици Српској и њене грађане доводи у све тежу ситуацију.

Додик је недавно молио српског премијера да му пребаци 50 милиона куповином обвеница како би преживио до избора али ни то није било довољно па је Лажни Месија морао да капитулира пред ММФ-ом, Звиздићем и Новалићем.

Вучић својим потезима већ дуго времена забада нож у леђа опозицији у Републици Српској одбацујући људе који су му помагали док је био опозиционар, истовремено пружајући подршку конвертиту који га је годинама оштро нападао и називао побачајем. Додикова политика сталног конфликта која му помаже да скрене пажњу јавности са најважнијих животних проблема потпуно је супротна Вучићевој помирљивој политици регионалне стабилности и привредног развоја.

Додик је током предуге политичке каријере вјешто користио, злоупотребљавао а касније одбацивао Милошевића, Коштуницу, Ђинђића и Тадића, а не треба сумњати да ли би забио нож у леђа и Вучићу ако му се укаже прилика и ако би од тога имао користи.

Имајући у виду какве је последице имало Милошевићево мијешање у односе између Милана Мартића и Драгана Бабића, или подршка Биљани и довођење Додика на власт 1998., Вучић би требао бити много опрезнији и престати да својим потезима дијели браћу преко Дрине.

Можда му сликање са Додиком донесе који дневно-политички поен јер већ дио јавности у Србији обманут контролисаним медијима нажалост има погрешну перцепцију да је Додик Србин и патриота, али далекосежно Вучић од тога може имати само негативне последице.

Додик је прошлост, и никакве манипулације, представе, обвезнице и кредити не могу га спасити јер је након суморне деценије диктатуре грађанима Републике Српске превише понижења, превара, лутања и тешког живота на ивици.

Блог Небојша Вукановић